Istorija Krimskog i Mikenskog sveta PDF

**Критско - Микенски свет** **[Минојска цивилизација (трговци) :]** Најранија цивилизација у Европи је потекла са Крита и населила је острва у Егејском мору. По легендарном краљу Миносу, та цивилизација ја названа минојска. Касније се проширила на Пелопонез са Центром у граду Микена. Критски град...

**Критско - Микенски свет** **[Минојска цивилизација (трговци) :]** Најранија цивилизација у Европи је потекла са Крита и населила је острва у Егејском мору. По легендарном краљу Миносу, та цивилизација ја названа минојска. Касније се проширила на Пелопонез са Центром у граду Микена. Критски градови су рано кренули да сарађују са Египтом и бавили су се трговином и разменом ресурса. Толико су били повезани да су неки Критски предмети били пронађени у Фараоновој гробници. **[Култура :]** Били су познати керамичари. Сваки комад од керамике је имао танке и чврсте зидове, и зато је назван "керамика људског јајета". Занатлије са Крита били су талентовани по питању израде накита, резбареног каменог печата\... Од почетка 2. миленијума, Крићани су имали писмо - "линеар А". **[Долазак Ахајаца (микенске сивилизације) на Крит :]** У 17. веку п.н.е. је Крит задесила велика природна катастрофа - ерупција вулкана на острву Тера. Собзиром да су Ахајци били ратни народ, они су схватили да је то одлична прилика за њих да прошире своју моћ. Средином 15. п.н.е. века критске градове су напали Ахајци. Они су грчко пленме , које је основало микенску цивилизацију, које је почетком 2. миленијума дошло на Пелопонез. Након освајања Крита, минојски градови су потпали под утицај микенске цивилизације и потпуно сменили љихову власт. Археолошка налазишта показују моћ самог града Микене. \- Атрјева ризница - бројни предмети непроцењиве вредности, укључујуши и златну маску. \- Лавља капија - указује на везу са Египтом. **[Тројански рат :]** Је рат између Ахајаца и Тројанаца. Рат је почео када је син краља Пријама отео лепу Јелену, жену Спартанског краља Менелаја. Дошавши испред зидина Троје, Ахајци су поставили одбрану и тако штитили град 9 година. Тројанци су се досетили да направе лажни сценарио запалили су сву опрему коју су имали и отпловили, а једино што су оставили био је дрвени коњ који је требао да буде знак помоирења и дар за богињу Атину. Међутим, унутра су били тројански војници и када је коњ био унет у град, војници су увече изашли и учинили покољ. Ово дело описано је у делу "Илијада". ЗАКЉУЧАК : \- На Криту су првобитно доминирали Минојци, који су били мирни трговци и културни лидери. Међутим, након природне катастрофе као што је ерупција вулкана на Тери, која је ослабила минојску цивилизацију, на Криту су доминирали Ахајци, народ из Микенске цивилизације. Ахајци су, као ратнички народ, освојили Крит и преузели власт над минојским градовима, чиме је минојска цивилизација опала и уступила место микенској цивилизацији. **Грчка (од 5. до 12. века п.н.е.)** **[Грчка :]** Почетком 12. бека п.н.е. јужни део балканског полуострва запосела су три племена : Дорци, Јонци и Еолци. \- Дорци су заузели Крит и јужна егејска острва \- Јонци су заузели Атику и тако покртали староседеоце Пегазе, затим Еубеју и Јонију. \- Еолци су населили северну обалу Грчке У Грчкој нема много обрадиве земље тако да су се Грци већином постали поморци, бродоградитељи, занатлије и трговци. Назвали су се Хеленима, а своју земљу су звали Хелада. Име "Грци" су им дали Римљани. [ХОМЕРСКО ДОБА] - Период грчке историје од 12. века п.н.е до 8. века п.н.е. зове се Хомерско доба. О њему сазнајемо искључиво преко Илијаде и Одисеје, коју је написао Хомер. [ПОЛИСИ] - Због конфигурације земљишта, грчка племена су била раздвојена један од других. У том периоду грци нису имали заједничку државу. Они су створили на стотине мањиџ градова - полиси. Формирана су два друштвена слоја - имућни (еупатриди) и обичан народ (демос). [КОЛОНИЗАЦИЈА СРЕДОЗЕМЉА] - поједини грчки полиси су постали пренасељени и народ је самовољно кренуо да се исељава из истих (од 8. до 6.б.п.н.е.) МАтични град исељеника се звао метропола, а новонастали - колонија. Грци су на западу колонизовали Италију и основали су Неаполис (Напуљ) и Терент, Сабирис, Кротон\... Стога су римљани јужну Италију назвали ВЕЛИКА ГРЧКА. **[Атина :]** Јоњани су на полуострву Атици подигли бројна сеоска насеља, која су се у 8.б.п.н.е. окупила око Атине и основали Атински полис. Атином су у почетку управљали краљ (басилеус) и веће стараца (ареопаг). У 7. веку атињани су престали да бирају краља, и власт је припала ареопагу и створена је извршна власт - девет ареопага. Они су око 624. г.п.н.е. овластили Дракона да напише законик. Драконови закони су штитили интерес еупатрида. Његови закони нису били у корист демоса, па су побуне настављене. Након њега, постављен је Солон. Његовим ѕаконима атинска држава је постала демократска. Укинуо је Драконове законе и нардеио да се о трошку државе откупе сви људи који су због дуга, доспели у ропство. НАподна скупштина је постала главни орган власти и у њој су могли учествовати сви слободни пунолетни мушкарци - атински грађани. Након Солона, у Атини је завладала тиранија коју је успоставио Писистрат и укинута је крајем 6.в.п.н.е. Након њега, дошао је Клистен који је делимишно ојачао већ постављена демократска права Солона. Такође, он је увео обичај ОСТРАКИЗАМ који подразумева да се сваке године из Атине избаци један грађанин за ког се сматрало да је најопазнији по Атинску демократију. Губио је имовину а након 10 година све му је враћено. То је тзв. "чацно прогонство". Атинска демократија је свој врхунац доживела у другој половини 5.в.п.н.е за време Перикла. Спровео је реформе које су побољшале положај сиромашних. Атина је постала држава благостња. Атина је била украшена споменицима непролазне вредности, култура је доживела цват - "златно доба грчке уметности". [ШКОЛСТВО] - после 6-7 година, деца су одлазила у школу, која је имала више нивоа. Прво су учили читање, писање и рачунање. НАкон тога су учили Илијаду и Одисеју. Важан део је такође било свирање лире и гимнастика. **[Спарта :]** Спарта је била аристократски, војнички полис. Настала је у 8.в.п.н.е. на Пелопонезу. Спартанци су своје уређење сматрали идеалним, и никада га нису мењали. Према легедни, тај систем је увео Ликург. Друштво је било подељено на : 1. Спартијате - потомци Дораци, једини имали право да се баве политиком; 2. Перијеке - потомци Ахајаца, слободни, без права на политику; 3. Хелоте - након што су их дорци покорили, они су постали државни робови без права на политику; Спартом су управљала два краља (брига о војсци). Највиши орган власти било је веће од 28. стараца тзв. герузија. Народна скупштина давала је сагласност на предлоге герузије. Извршну власт је чинила 5. ефора (надзорника). Спарта је у међу времену створила превласт над Пелопонезу и тако је оснван ПЕЛОПОНЕСКИ САВЕЗ (550. г.п.н.е.) [СПАРТАНСКО ВАСПИТАЊЕ] - живот људи у Спарти је био подређен држави. Уколико комисија утврди да је дете болесно, оно би било бачено у реку Тејгету. Деца су се од малена тренирал да буду издржљиви нпр. бичевани су, голи су остављани по хладноћи\... И све то да када би одрасли, могу да се боре за државу. Највећа несрећа је била када би се неки мушкарац показао као кукавица У РАТУ. **Грчка (од 5. до 3. века п.н.е)** **[Ратови са Персијом (500 - 449) :]** Персија је крајем 6. бека п.н.е. покорила грчке градове. Собзиром да су Грци навикли на слободу, они су се побунили и подигли су устанак - ЈОНСКИ УСТАНАК. Када је устанак угушен, персијски краљ Дарије I је у Грчку посало посланике како би сваки грчки полис, у знак покорности, пошаље земљу и воду. Када су посланици стигли, били су убијени - ПОЧЕТАК ГРЧКО ПЕРСИЈСКОГ РАТА. [Први поход на Грчку - неуспешан :] Је отпочео 490. године п.н.е. Иако је Атина била бројно слабија, она је поразила персијанце у битки на МАратонском пољу (под вођством Милтијада). [Други поход на Грчку - окончан:] Је покренуо цар Ксерке I који је предводио флоту од 1000 бродова. Војска се искрцала 480. године а бранећи Грчку од истих, код Термопила избинуло је 300 спартанаца заједно са краљем Леонидом. Персијанци су заузели Атину. У поморској битци код Саламине, персијска флота је уништена. Вођење рата преузео је војсковођа Мардоније, који се са војском повукао у Беотију. У бици код Платеје (479.) та војска је поражена и раздвојила се на мање групе. Исте године окончана је 2. инвазија на Грчку тако што су грци победили персијанце код Милета. Водећу улогу у одбрани Грчке имала је Атина, чији је углед знатно порастао након завршетка рата. Она је 478. ступила у савез са 202 полиса - седиште је острво Делос, АТИНСКИ ПОМОРСКИ САВЕЗ. Стварањем овог савеза, Спарта је била изостављена тако да се она повукла из овог рата. Након освојене превласти на мору, Грци и Персијанци су потписали МИП (449). **[Пелопонески рат (431 - 404) :]** Почео је упадом спартанских трупа у Атику. Уплашен народ је имигрирао у Атини, и она је постала пренасељена. Управо то је био узрок стварање КУГЕ јер је хигијена била на ниском нивоу. Куга је убила пола становништва, војнике као и Перкилеа и његова 2 сина. Никије је 421. године успео да успостави мир са Спартом. Након тога, Алкибијад је прекршио мир и рат је обновљен. Спарта је захтевала да се уништи Атински Поморки Савез као и да се поруше Дуги зидови који су спајали Атину и Пиреј. Уз помоћ Спарте, власт у Атини преузела су тридесеторица тиранина (следеће године су збачени - 403). У неколико наредних деценија, Спарта је била водећа сила али је поред ње јачала и Теба. Спарта је покушала да је заустави, али неуспешно. Развој Тебе је уплашио је и Атину тако да је и она ступила у савез са Спартом. У битци код Мантинеје (362) Атина и Спарта су поразиле Тебу. Док се Грча опорављала од ратова, Македонија се развијала великом брзином. **[Рат са Македонијом (431 - 404) :]** Македонци су припадали грцима, али их они нису прихватали јер су сматрали да су они варвари. Македонци су желели освету, тако да у исцрпљену Грчку убро и напали. Рат је отпочео македонски краљ Филип II. Опасност од Македоније је први увидео атински беседник Демостен и позвао све грке да се уједине. Када су полиси кренули у одбрану, већ је било касно. Филип је ушао у Грчку (битка код Херонеје). Након тога је притискао грке да Македонију прихвате као воћу, и покренуо је рат против Персије. Док се спремао за рат, у позоришту је убијнен. Његов наследник, АЛЕКСАНДАР ВЕЛИКИ, је кренуо у освајања. 334. године се са 30.000 војника пребацио у МАлу Азију и у бици на Гранику поразио персијску војску и покорио Малу Азију. Цар Дарије III му је слао претерће поруке али собзиром да се Александар није обазирао, Дарије је покренуо војску на њега. У бици у Сирији 333. године је Александар покорио Даријеву војску и кренуо на југ а Дарије побегао на исток. У Египту је 332. године дочекан као ослободилац и на делти нила је основао свој град АЛЕКСАНДРИЈУ. 331. године је кренуо ка Месопотамији, поразио остатак војске цара Дарија и ушао у Вавилон. Био је очаран тим градом,и прогласио га је ПРЕСТОНИЦОМ. У Персеполису се ПРОГЛАСИО ЗА ЦАРА и наредио да жели да буде поштован као фараон. Након победе у Индији (на реци Хидасп 327.г) остварио је свој циљ и постао ГОСПОДАР ЦЕЛОКУПНЕ ЕКУМЕНЕ ! У освојеним земљама је поставио намеснике и вратио се у Вавилон. Након његове смрти (323.) његови наследници су територију поделили на 4 дела : 1. Тракија и Мала Азија - владао ЛИЗИМАХ 2. Македонија - владао Касандар 3. Од Тигра до Средозеља (Селеукид) - владао Селеук Никатор 4. Египат - владао Птолемеј aleksandar Освајања Александра Великог