Antropološki period grčke filozofije PDF

ANTROPOLOSKI PERIOD GRCKE FILOZOFIJE  U ovom periodu dolazi do promene predmeta filozofije, njenog cilja I drustvene uloge. Sto se tice predmeta filozofije, umesto fokusiranja I makrokosmos, u centar paznje dolazi covek, njegove saznajne moci, vrednosti I intuicije. Zato se ovaj period naziva an...

ANTROPOLOSKI PERIOD GRCKE FILOZOFIJE  U ovom periodu dolazi do promene predmeta filozofije, njenog cilja I drustvene uloge. Sto se tice predmeta filozofije, umesto fokusiranja I makrokosmos, u centar paznje dolazi covek, njegove saznajne moci, vrednosti I intuicije. Zato se ovaj period naziva antropoloski (grc. Anthropos – covek). Glavni motiv u kosmonoloskom periodu za bavljenje ovom naukom bili su radoznalost, ucenje, divljenje prema onome sto samo po sebi nema nikakve veze sa covekom, a to je priroda, I njen poredak (kosmos). Cilj filozofije bio je da zadovolji radoznalost onih koji su postavljali pitanja o kosmosu. Sa ostatkom naroda to nije imalo nikakve veze. Filozofija je u kosmonoloskom periodu bila interesovanje malbrojne elite. Sa izuztekom pitagorejaca, uglavnom nije imala nikakvu drustvenu ulogu. Veliki grcki filozofi bili su rastrkani po raznim grckim polisima.  Istorijske prilike U 5. veku p.n.e. Atina postaje kulturno srediste Helade. Slavnog vojskovodju Temistokla, pod cijim je zapovednistvom u bici kod Salamine grcka vojska izvojevala konacnu pobedu nad svojim najljucim neprijateljem, Persijancima nasledio je Perikle, jos slavniji drzavnik koji je najzasluzniji za kulturni procvat Atine. Posle te bitke grcki polisi su formirali DELSKI SAVEZ da bi prikupili sredstva za naoruzanje, za slucaj nove persijske invazije. Perikle je deo ovih sredstava koristio za podizanje Atine. Kada su se drugi grcki polisi pobunilo sto se iz zajednicke kase trose sredstva za ulepsavanje Atine, Perikle je odgovorio da ce Atina biti ponos svih Helena.  Atinska demokratija I atinski kulturni zivot stavljali su pred gradjane visoke zahteve 1. Gradjanin bi morao nauciti da lepo govori u skupstini, inace ga niko ne bi slusao 2. Pozorisni festivali odrzavali su se skoro cele godine, a potpuno neobrazovan covek nije mogao razumeti grcke tragedije s obzirom na ozbiljne probleme kojima se one bave. 3. U Atini nije bilo profesionalnih pravnika. Sudije su birane kockom, a tuzilac I tuzeni su morali sami sebe zastupati na sudu. Ishod parnice je, tada kao I danas, u velikoj meri zavisio od vestine tuzioca ili advokata. Podizanje nivoa obrazovanosti naroda Ko je gradjane mogao bolje obrazovati od filozofa? Zenon je izumeo dijalektiku kao metod pobijanja protivnickih teza, a iz filozofije ona je usla u opstu upotrebu. Sofisti su bili putujuci ucitelji, prvi prosvetitelji grckog demosa. Njihova glavna umeca bila su retorika (grc. Rethor – govornik) I eristika (grc. Eris – svadja), vestina prepiranja. Cilj im je bio, kao cilj danasnjih advokat, pobeda u raspravi pod svaku cenu, pa su tako, kao sto kaze Platon, njihov ljuti protivnik, “goru stvar” umeli da ucine “boljom” I obrnuto. Potom su koristili razne logicke smicalice, namerne logicke greske koje su po njima dobile naziv SOFIZAM. Platonova negativna ocena sofista bila je prihvacena vekovima, sve do Hegela koji ih je rehabilitovao isticuci da se pravo obrazovanje coveka vidi tako sto ume da “najboljom argumentima brani najbolju tezu”. Ovaj sofizam pokazuje I drugi razlog zbog kojeg je Platon ocrnio sofiste. Oni su bili prvi profesionalni ucitelji koji su svoje usluge naplacivali. To im je kasnije zamerao Platon koji ih je nazvao “trgovcima robom kojom se hrani dusa” jer prodaju “znanje za novac”. Obrazovanost je pocela da se ceni kao cilj po sebi. Obrazovano gradjani poceli su da uzivaju veci ugled od neobrazovanih. U tome je neprolazna zasluga sofista. Zbog toga se taj period ponekad naziva i doba grckog prosvetiteljstva. Dela sofista su izgubljena, a njihovo ucenje rekonstruisemo pre svega na osnovu Platonovih I Aristotelovih dela.  SOFISTI Gorgija sa Sicilije (rodjen oko 480 g.pre.n.e.) U filozofsku problematiku antropoloskog perioda uvodi nas Gorgija sa Sicilije, verovatno Empedoklov ucenik, kome se pripisuje delo sa krajnje cudnim naslovom: O prirodi ili nepostojecem. Gorgijin argument je da poplava tako razlicitih ucenja o prirodi pokazuje physis I ne postoji. Protagora iz Abdere Zacetnik gnoseologije U antropoloskom periodu centralna filozofska disciplina postaje gnoseologija. Gnoseologija je filozofska disciplina koja se bavi saznanjem. Njenim zacetnikom smatra se Protagora iz Abdere zbog stava:” Covek je mera svih stvari, postojecih da postoje, nepostojecih da ne postoje.” Coveka mozemo shvatiti kao pojedinca, ali I kao vrstu koja ima specifican saznajni aparat. Platon I Aristotel protumacili su ga kao pojedinca. Senzualizam Demorit je u kosmonoloskom periodu insistirao na nepouzdanosti saznanja koje dobijamo putem cula. Ali on je tvrdio da u osnovi nasih culnih utisaka postoji nesto po sebi (atomi I praznina) sto ne zavisi od culnih utisaka, tj. Od toga kako nama nesto izgleda. Protagora je, medjutim smatrao da , cak I da je istinita atomisticka teorija, sa atomi I praznina postoje, oni ne bi mogli biti predmet saznanja. On je zastupao senzualizam (lat. Sensus – culo, osecaj), stanoviste po kojem su culni utisci jedin izvor saznanja. I upravo zbog toga sto je postavio pitanje o izvoru, poreklu naseg saznanja, on se moze smatrati zacetnikom gnoseologije. Saznajni subjektivizam Iz tvrdnje o poreklu saznanja Protagora je izveo dve vazne posledice. 1. Ako nisu culni utisci jedini izvor saznanja, ne mozemo znati kakve su stvari po sebi, vec samo kako one nama izgledaju. Ovakvo shvatanje karakteristicno je za saznajni subjektivizam, stanoviste po kojem ne mozemo saznati kakve su stvari po sebi, vec samo kako nama izgledaju. Iz saznajnog subjektivizma sledi saznajni relativiz, stanoviste po kojem nema nikakvih opstevazecih istina, istina je ono sto se pojedincu cini kao istina. Problemi vrednosti Protagora je svojim saznajnim subjektivizmom obuhvatio I vrednosne sudove. Vrednosni sudovi su sudovi u kojima procenjujemo da je nesto lepo, dobro, pravedno, nemoralno, neposteno itd. Ono sto je meni lepo, nekom drugom moze biti ruzno. Vrednosni subjektivizam Na polju vrednosti Protagora zastupa vrednosni subjektivizam, stanoviste po kojem nema univerzalnih vrednosti, vec one variraju od pojedinca do pojedinca. Posto se prvi bavio vrednostima, on je postao zacetnik jos jedne filozofske discipline, aksiologije (grc. Axios- dostojan, vredan), ucenja o vrednostima. Protagora je bio uveren da se sukob moze izbeci ubedjivanjem. To nikako ne znaci da se nekome moze dokazati da je njegov sud o vrednostima neistinit, jer istina je nesto potpuno subjektivno i relativno. Pod ubedjivanjem se smatra nesto sto je sve do danas tekovina demokratije. Ljudska priroda Sofisti su tvorci ljudske prirode kao onog sto je zajednicko svim ljudima I sto im je kao vrsti dato rodjenjem. Ali kada pokusamo da odredimo sadrzaj pojma ljudske prirode, shvatimo koliko je taj pojam visesmislen. Svaka od danas vodecih ideologija, zasniva se na odredjenom shvatanju ljudske prirode. U ideologiji odredjena je organizacija drustva prikazuje se kao optimalna, pored ostalog I zavisno od toga kakvo se shvatanje ljudske prirode u toj ideologiji usvaja. Stid I pravda Da bi odredio znacenje pojma ljudske prirode, Protagora se pomogao mitom o Prometeju I Epimeteju koji Platon navodi u svom delu Protagora. Prica kaze da su bogovi, nakon sto su stvorili sva ziva bica, poverili Prometeju I bratu mu Epimeteju da ih obdare raznim spospbnostima, korisnim za prezivljavanje. Epimetej je molio Prometeja da njemu prepusti taj zadatak, ali posto nije bio bas mnogo mudar, on sve darove koje je dobio od bogova razdeli zivotinjamq, tako da mu za coveka nije ostalo nista. Ljudima je zapretila propast jer ih je Epimetej ostavio potpuno neopremljenim u borbi za opstanak. Tada se Prometej sazali na ljude, ode na Olimp I iz radionice Hefesta I Atene ukrade vatru koju darova ljudima. Uz vatru ljudi su dobili razne vestine, pa tako pocese da kuvaju hranu, prave alatke, zidaju kuce, cak I hramove da podizu bogovima. Ljudi su se stalno sukobljavali I medjusobno ratovali, pa bi se u tim sukobima istrebili, da se ovaj put nije umesao Zevs darujuci im stid I pravdu kao uslov zajednickog zivota. Onaj ko nema stida nito bilo kakav osecaj za pravdu, nije bio sposoban da zivi u zajednici sa drugim ljudima I treba ga izbaciti Iz polisa.  Prirodno I pisano pravo Izvor nejednakosti, smatraju sofisti, treba traziti u pisanom pravu(nomos), tj. Pravu koje pojedinac ima na osnovu zakona jedne drzave. Pisano pravo bilo bi zakonodavstvo jedne drzave, tzv. Pozitivno (postojece) pravo. Kada se postavi pitanje ko su ti koji pisu zakone I u njima izrazavaju svoj interes, sofisti se ne slazu: Trasimah (u Platonovom dijalogu Drzava) smatra da je u zakonima izrazen interes jacega, korist jacega. Svaka vlast pise zakone u korist onih koji vladaju, a to su najjaci, tj. Najmocniji ljudi u drustvu. Nasuprot njemu, Kalikle (u Platonovom dijalogu Gogrija) smatra da je u zakonima izdrazen interes udruzenih slabica. Pojedinac treba da postuje zakone samo dok je to u njegovom licnom interesu. Kada interes pojedinca dodje u sukob sa interesom izrazenim u zakonu, pojedinac ima pravo da otkaze poslusnost zakonu. Iz ovoga ce, u danasnje vremen iznici pojam gradjanske neposlusnosti (odbijanje sluzenja vojnog roka, ubacivanje “belih listica” na izborima itd.)