Antropološki period grčke filozofije

Antropološki period grčke filozofije

• U ovom periodu se menja fokus filozofije sa makrokosmosa na čoveka, njegove sposobnosti, vrednosti i intuicije.
• Zato se ovaj period naziva antropološki (grčki: Anthropos – čovek).
• Glavni motiv za bavljenje filozofijom u ovom periodu je radoznalost, učenje i divljenje prirodi.
• Cilj filozofije je bio zadovoljiti radoznalost onih koji su postavljali pitanja o kosmosu.
• Filozofija je u ovom periodu bila zanimanje uglavnom male grupe ljudi, bez značajne društvene uloge.

Istorijske prilike

• U 5. veku p.n.e. Atina postaje kulturno središte Helade.
• Slavni vojskovođa Temistokle, pod čijim vođstvom su Grci pobedili Perzijance kod Salamine, predvodio je Perikle, koji je bio zaslužan za kulturni procvat Atine.
• Nakon bitke kod Salamine stvoren je Deolski savez kako bi se finansirala Atena.
• Perikle je koristio sredstva savez za razvoj Atine.
• Drugi grčki gradovi su se bunili zbog trošenja sredstava na razvoj Atine, od čega je Perikle reagovao, objašnjavajući da je Atena ponos svih Grka.

Atinska demokratija i kulturni život

• Atinska demokratija i atinski kulturni život stavljali su visoke zahteve pred građane.
• Gradjani su morali da nauče da govore u skupštini.
• Pozorišne predstave su bile važan deo kulture i obrazovanja, te neobrazovani nisu mogli da razumeju složenost dramskih dela.
• U Atini nije bilo profesionalnih pravnika.

Podizanje nivoa obrazovanosti naroda

• Zenon je razvio dijalektiku kao metod pobijanja protivničkih teza, što je osnova za filozofsku argumentaciju.
• Sofisti su bili putujući učenici koji su se bavili retorikom i eristikom (umećem prepiranja).
• Cilj sofista je bila pobeda u raspravi, pa su koristili različite logičke smicalice (sofizam).

Platonova ocena sofista

• Platon je kritikovao sofiste jer su njihovo znanje prodavali, a ne besplatno delili.
• Platon je smatrao da su sofisti "trgovci duše", obrazovanje vredno za sebe.
• Obrazovanost je počela da se ceni kao cilj po sebi, a građani koji su obrazovani su imali veći ugled.
• Taj period se ponekad naziva doba grčkog prosvetiteljstva.

Sofisti

• Gorgija sa Sicilije, poznati sofista, u filozofiju je uveo pitanje postojanja
• Protagora iz Abdere je zastupao saznajni subjektivizam. Covek je mera svih stvari. I saznajni relativizam. Nema apsolutno istine.
• Sofisti su se bavili ljudskom prirodom, i ona je zajednička svim ljudima.
• U ideologiji se organizacija društva prikazuje kao optimalna po shvatanju ljudske prirode.

Senzualizam

• Demokrit je insistirao na nepouzdanosti saznanja kroz čula.
• On je zastupao senzualizam (lat. Sensus – čulo, osećaj), i tvrdio da su čulni utisci jedini izvor saznanja.

Saznajni subjektivizam.

• Protagora izveo dve važne posledice iz saznajnog subjektivizma. - Stvari nisu takve kako su se čine
• Ne postoje univerzalne istine, nego svaki pojedinac ima svoje iskustvo i viđenje.
• Saznajni subjektivizam podrazumeva saznajni relativizam.
• I vrednosti su subjektivne.

Problemi vrednosti

• Protagora je tvrdio da ono što se jednom čini lepo, drugom može da se učini ružno.
• Što znači da nema univerzalnih vrednosti, već da one variraju od pojedinca do pojedinca.

Vrednosni subjektivizam

• Protagora je smatrao da je u skladu sa ubedjivanjem i rešavanjem problema.
• Pravda i zakon se razmatraju u odnosu na vrednosni subjektivizam i interese pojedinaca.

Ljudska priroda

• Sofisti su ljudsku prirodu smatrali zajedničkim svojstvom svih ljudi, i da su je ljudi stekli pri rođenju.
• U ideologiji se organizacija društva prikazuje kao optimalama po shvatanju ljudske prirode.

Šted i pravda

• Protagora se koristi mitom o Prometeju i Epimeteju da objasni ljudsku prirodu i pravdu.
• Mit govori da su bogovi poverili Prometeju da obdari čoveka sposobnostima, dok je Epimetej to radio za životinje.
• Čovek je ostao bez sposobnosti pa je Prometej ukrao vatru za ljude. Da bi se sprečilo međusobno uništavanje ljudi, Zevs im je dao stid i pravdu.

Prirodno i pisano pravo

• Sofisti su identifikuju razliku između zakona i prirodnog prava.
• Pravo je stvoreno od strane čoveka, (pozitivno pravo).
• Interesi slabijih i moćnih su od značaja, ali postoji i individualni interes.
• Pojedinac ima pravo da se usprotivi zakonu kada ovaj nije u skladu sa njegovim interesom.

Gradjansko nepoštovanje zakona

• Gradjansko nepoštovanje zakona je pojava koja dolazi u skladu sa zakonu nepoštovanjem u ljudskom društvu.