Sociologija Kolokvijum PDF

**[Šta je sociologija ?]** Sociologija proučava društveni život čoveka, grupe i društva. Njen predmet proučavanja je naše sopstveno ponašanje kao društvenih bića. Sociologija ukazuje na potrebu sticanja jednog mnogo šireg gledišta o tome zbog čega smo onakvi kakvi jesmo i zašto se ponašamo onako...

**[Šta je sociologija ?]** Sociologija proučava društveni život čoveka, grupe i društva. Njen predmet proučavanja je naše sopstveno ponašanje kao društvenih bića. Sociologija ukazuje na potrebu sticanja jednog mnogo šireg gledišta o tome zbog čega smo onakvi kakvi jesmo i zašto se ponašamo onako kako se ponašamo. Posmatra stvar u širem društvenom kontekstu. **Rajt Mils** - sociološka imaginacija (1970.) - sagledamo stvari iz drugog ugla; omogućava nam da shvatimo kako su mnogi događaji koji se naizgled tiču samo pojedinca, zapravo, odraz mnogo širih fenomena. Društvena sredina iz koje potičemo umnogome utiče na to koju vrstu odluka smatramo odgovarajućim. Iako na sve nas utiču društveni konteksti u kojima se nalazimo niko od nas nije njima naprosto određen u svom ponašanju. Mi stvaramo sopstvenu individualnost. Upravo je i predmet sociologije da istražuje veze između toga šta društvo čini od nas i šta mi činimo sami sa sobom. Koncept društvene strukture - odnosi se na činjenicu da društvene kontekste našeg života ne čine samo nasumični izbori događaja ili postupaka, već se ti isti konteksti, na različite načine, ispoljavaju kroz strukture ili obrasce. Ljudska društva stalno se nalaze u procesu strukturiranja. [Kako nam sociologija može pomoći u životu ? ] - omogućava nam da posmatramo društveni život iz drugačijih uglova - svest o kulturnim razlikama - vrednovanje uticaja socijalne politike - razumevanje svoga 'ja' - razvoj sociološke misli Rani teoretičari - objektivno i sistematsko proučavanje ljudskog ponašanja i društva počinje u drgoj polovini 18. veka **Ogist Kont** Izumeo je reč 'sociologija' Nastojao je da stvori nauku o društvu koja bi mogla da objasni zakone društvenog sveta. Obrazlagao je da se društvo podređuje nepromenljivim zakonima na skoro isti način kao što čini fizički svet. Kontova vizija sociologije - sociologija kao pozitivna nauka Pozitivizam zastupa mišljenje da bi nauka trebalo da se bavi činjenicama koje su podložne posmatranju i koje su poznate direktno iz iskustva. Pozitivistički pristup u sociologiji veruje u proizvodnju znanja o društvu koje je zasnovano na empirijskim dokazima do kojih se dolazi na osnovu posmatranja, poređenja i eksperimentisanja. [zakon o tri stupanja:] - **teološka faza** - mislima su upravljale religijske ideje, društvo je izraz Božje volje - **metafizička faza** - doba renesanse; društvo počinje da se posmatra kao prirodno, a ne natprirodno - **pozitivna faza** - podsticala je primenu naučnih tehnika na društveni svet Zalagao se za uspostavljanje religije 'humaniteta' koja bi napustila veru i dogmu u korist naučnih utemeljenja. Sociologija bi bila srž te nove religije. Bio je zabrinut zbog nejednakosti koju je industrijalizacija proizvodila i pretnje koju je predstavljala za društvenu koheziju. Njegovo rešenje bilo je stvaranje moralnog konsenzusa. Njegova vizija rekonstrukcije društva nikad nije bila realizovana. **Emil Dirkem** Imao je trajniji uticaj od Kanta Video je sociologiju kao novu nauku koja bi mogla da razjasni tradicionalna filozofska pitanja tako što će ih istražiti na jedan empirijski način. čuveno načelo sociologije: ' Proučavanje društvene činjenice kao stvari.' [tri glavne teme kojima se bavio:] - značaj sociologije kao empirijske nauke - uspon pojedinca i stvaranje novog društvenog poretka - izvor i karakter moralnog autoriteta u društvu Prema Dirkemu glavno područje kojim se sociologija bavi je proučavanje društvenih činjenica Verovao je da društva imaju svoju sopstvenu realnost - odnosno društvo je nešto više od postupaka i interesa njegovih pojedinačnih članova Prema Dirkemu društvene činjenice jesu načini delanja, razmišljanja ili osećanja koje se nalaze izvan pojedinaca i imaju svoju sopstvenu realnost van života i spoznaje pojedinačnih ljudi. Druga karakteristika društvenih činjenica jeste da one deluju koercitivno, to jest prinudno na pojedince. Društvene činjenice mogu ograničavati ljudsko delovanje na različite načine. Teško ih je istraživati jer su nevidljive i neopipljive, njihova svojstva moraju se otkriti indirektno. **Društvena i moralna solidarnost** - šta održava društvenu zajednicu i čuva je od pada u stanje haosa. Važno delo: 'O podeli društvenog rada' - suprostavio je dva oblika solidarnosti: mehaničku i organsku. Povezao ih je sa podelom rada, odnosno porastom razlika između različitih zanimanja. Prema Dirkemu tradicionalne kulture sa nerazvijenom podelom rada karakteriše mehanička solidarnost. **Mehanička solidarnost** utemeljena je na usaglašenosti mišljenja i sličnosti verovanja Specijalizacija zadatka i sve veća društvena podvojenost u naprednim društvima doveli su do uspostavljanja novog poretka u kojem je do izražaja došla **organska solidarnost**. Kako se podela rada razvijala, ljudi su postajali sve zavisniji jedni od drugih. [Dirkemova analiza samoubistava] Odnos između pojedinca i društva. Samoubistvo je društvena činjenica koja se može objasniti samo drugim društvenim činjenicama. Zaključio je da su izvesne kategorije sklone samoubistvima nego druge Povezao je svoje objašnjenje s idejom o društvenoj solidarnosti i dva tipa veza - društvenom integracijom i društvenom regulacijom - **egoističko** - karaterišu se niskom integracijom u društvu, a dešavaju se kad je pojedinac izolovan ili kada su njegove veze sa grupom oslabljene - **anomično** - nastaje usled društvene regulacije. Gubitak jedne utvrđene tačke orijentira za norme i želje - kao u vremenima ekonomskih pokreta ili u ličnim dramama kao što je razvod - **altruističko** - dešava se kad je pojedinac 'prekomerno integrisan' (društvene veze su isuviše jake) i kada vrednuje društvo više nego samog sebe - **fatalističko** - kada društvo prekomerno reguliše pojedinca **Karl Marks** Pokušao je da objasni promene u društvu do kojih je došlo u vreme industrijske revolucije Nastojao je da ekonomske promene poveže sa društvenim institucijama Po njegovom mišljenju najvažnije promene su bile usko povezane sa razvojem kapitalizma Kapitalizam podrazumeva proizvodnju robe i usluga koje se prodaju širokim slojevima potrošača Uočio je dva glavna elementa u okviru kapitalističkih preduzeća: - **kapital** - bilo koja imovina, uključujući novac, mašine, čak i fabrike, koja se može iskoristiti ili uložiti kako bi se proizvela imovina - **najamni rad** - odnosi se na one radnike koji ne poseduju sredstva za život već moraju naći zaposlenje koje im obezbeđuju vlasnici kapitala Verovao je da **kapitalisti** (oni koji imaju kapital) obrazuju vladajuću klasu, dok ogromna masa stanovništva čini klasu najamnih radnika ili radničku klasu (proletarijat) **Proleterijat** - veliki broj seoskog stanovništva doselio se u gradove čime je doprineo da se u gradovima obrazuje industrijska radnička klasa Marksu je kapitalizam u osnovi klasni sistem u kojem odnose među klasama karakterišu sukobi Međuzavisnost između radnika i kapitalista Njegovo gledište zasnivalo se na onome što je on nazvao materijalističko shvatanje - društvena promena je podstaknuta ekonomskim situacijama 'Celoukupna istorija ljudskog roda do danas je istorija klasnih borbi' Verovao je da će neizbežno doći do radničke revolucije koja će srušiti kapitalistički sistem i najaviti novo društvo u kojem neće biti klasa - niti velikih razlika između bogatih i siromašnih. **Maks Veber** Njegova dela obuhvataju područja ekonomije, prava, filozofije, uporedne istorije kao i sociologije Želeo je da objasni prirodu i uzroke društvenih promena Iako je bio pod uticajem Marksa, snažno je kritikovao neka njegova glavna stanovišta Klasni sukobi nisu imali toliko značaja za njega. Ideje i vrednosti imaju veliki uticaj na društvene promene Prema Veberu, pojedinci su u stanju da slobodno deluju i da oblikuju budućnost Neki od njegovih najuticajnijih radova odnosili su se na udeo društvenog delanja u analizi različitosti zapadnih društava u poređenju sa drugim značajnijim civilizacijama Po njegovom mišljenju kulturne ideje i vrednosti doprinele su oblikovanju društva i našeg individualnog delanja Važan element je bila ideja o [idealnom tipu]: idealni tipovi su konceptalni ili analitički modeli koji se mogu koristiti da bi se razumeo svet oko nas. U stvarnom svetu idealni tipovi su retki - često su prisutni samo neki od njihovih atributa Njegov idealan tip je 'čist' oblik izvesnog fenomena Racionalizacija - verovao je da se ljudi okreću od tradicionalnijih verovanja zasnovanih na praznoverju, religiji, običajima i ukorenjenim navikama Razvitak nauke, savremene tehnologije i birokratije opisao je kao racionalizaciju - to jest organizaciju društvenog i ekonomskog života prema principima efikasnosti, a na osnovu tehničkog znanja Prema Veberu u kapitalizmu preovladava razvoj nauke i birokratije Koristio je izraz otrežnjenje ili oslobađanje od iluzija kako bi opisao način na koji naučno mišljenje u modernom svetu sve više potiskuje i briše oblike sentimentalnog odnosa prema stvarnosti koji su važili u prošlosti Dirkem i Marks su se usresredili na moć sila koje su delovale izvan pojedinca Veber je ispitivao sposobnost pojedinaca da kreativno deluju na spoljašnji svet [tri najvažnija teorijska stanovišta]: - funkcionalizam - teorija društvenih tokova - simbolički interakcionizam **Funkcionalizam** smatra da je društvo složen sistem čiji različiti delovi rade zajedno da bi proizveli stabilnost i solidarnost Po ovom pristupu sociologija kao disciplina trebalo bi da istraži međusobne odnose između delova društva i njihovog odnosa perma društvu kao celini Funkcionalisti, uključujući Konta i Dirkema, često su koristili 'organsku analogiju' upoređujući delovanje društva sa živim organizmom. Oni su smatrali da delovi društva deluju zajedno, baš kao što čine i delovi ljudskog tela, za dobrobit društva kao celine Funkcionalizam naglašava važnost moralnog konsenzusa za održavanje reda i stabilnosti u društvu. Moralni konsenzus postoji kad većina ljudi u društvu deli iste vrednosti Talkot Parsons i Robert Merton su bili najistaknutiji predstavnici funkcionalističkog mišljenja Teorije društvenih sukoba naglašavaju značaj struktura unutar društva. Oni takođe razvijaju jedan razgranat 'model' da bi objasnili kako društvo funkcioniše. Zaokupljeni su pitanjima moći, nejednakosti i borbe Društvo se sastoji od različitih grupa koje slede svoje sopstvene interese. Postojanje posebnih interesa znači da uvek postoji mogućnost konflikta i da će određene grupe iz toga izvlačiti veću korist od drugih. Ralf Darendort - Klase i klasni sukob u industrijskom društvu: smatra da teoretičari funkcionalizma posmatraju samo jednu stranu života; razlike u interesima vezuje za vlast i moć **teorije društvenog delanja** Mnogo više pažnje posvećuju delanju i interakciji članova društva prilikom formiranja tih struktura Uloga sociologije se vidi kao razumevanje značenja društvenog delanja i interakcije, pre nego objašnjavanje sila izvan ljudi koji utiču na njih da delaju na način na koji to čine Veber je smatrao da su strukture stvorene kroz društvena delanja pojedinca - simbolički interakcionizam Simbolički interakcionizam nestao je iz zaokupljenosti jezikom i značenjem Dž,H,Mid smatra da nam jezik omogućava da postanemo samosvesna bića - svesna svoje sopstvene individualnosti i sposobna da posmatraju sebe sa strane na isti način kao što ih drugi posmatraju. Ključni element u tom procesu je simbol Mid je smatrao da se ljudi u svojim međusobnim interakcijama oslanjaju na zajedničke simbole i razumevanje **[Rod i seksualnost]** **pol** - sociolozi koriste ovaj termin da bi istakli anatomske i fiziološke razlike koje definišu muško i žensko telo **rod** - odnosi se na psihološke, društvene i kulturne razlike između muškaraca i žene; povezuje se sa društveno konstruisanim pojmovima muškosti i ženskosti; on nije nužno proizvod nečijeg biološkog pola Teorije koje tvrde da se pojedinci ponašaju u skladu sa nekom vrstom urođene predispozicije, zanemaruju ključnu ulogu društvene interakcije u oblikovanju ljudskog ponašanja Dete se rađa s polom, a razvija rod Rodne razlike nisu biološki predodređene, one su kulturološki produkovane Pobornici teorija o rodnoj socijalizaciji naročito su bili funkcionalisti, koji smatraju da dečaci i devojčice uče 'polne uloge' i stiču muškost i ženskost - koje ih prate Mnoge studije pokazale su da, u izvesnoj meri, rodni identiteti jesu rezultat društvenih uticaja [Mediji]: muški likovi prikazani su kao aktivniji i skloniji avanturama, dok su ženski likovi pasivni, poslušni i orijentisani prema kući [Frojdova teorija o razvoju roda:] učenje rodnih razlika kod odojčadi tiče se prisustva, odnosno odsustva penisa [teorija o razvoju roda Nensi Čodorou:] Ona smatra da učenje oseća muškosti ili ženskosti proizlazi iz privreženosti koje dete oseća prema svojim roditeljima u ranom uzrastu. Mnogo više od Frojda naglašava značaj majke Ona muškost, a ne ženskost, definiše gubitkom stalne bliskosti sa majkom Žene sebe iskazuju i definišu kroz odnose sa drugima. Muškarci potiskuju te potrebe i usvajaju manipulativniji stav u odnosu na druge **muška uzdržanost** - teškoća koju muškarci imaju sa otkrivanjem sopstvenih osećanja drugima Mada muške uloge muškaraca i žena mogu da variraju od kulture do kulture, ne postoji poznat primer društva u kojem su žene moćnije od muškarca Dominantna podela rada između polova dovela je do nejednakih pozicija muškaraca i žena u pogledu moći, prestiža i bogatstva Istraživanje i proučavanje rodne nejednakosti postalo je centralno pitanje kojim se bave sociolozi Sociolozi definišu rodnu nejednakost kao razliku statusu, moći i prestižu između muškaraca i žena u okviru grupa, kolektiva i društava **funkcionalistički pristupi** Funkcionalistička gledališta i stavovi pokušavaju da pokažu da rodne razlike doprinose stabilnosti i integraciji društva Autori koji pripadaju školi mišljenja o 'prirodnim razlikama' smatraju da je podela rada između žena i muškaraca biološki zasnovana Antropolog Džordž Mardok smatra i praktičnim i prikladnim da se žene koncentrišu na obaveze oko domaćinstva i porodice, a muškarci na rad van kuće Na osnovu uporedne studije kultura više od 200 društava, Mardok zaključuje da je podela rada na osnovu pola prisutna u svim kulturama Talkot Parsons, vodeći funkcionalistički mislilac, bavio se ulogom porodice u industrijskim društvima Prema njegovom gledištu, porodica funkcioniše uspešnije ukoliko postoji jasna podela rada na osnovu pola u kojoj žene preuzimaju ekspresivne uloge (brinu se za podizanje dece i bezbednost dece i pružaju im emocionalnu podršku), a muškarci instrumentalne (da zarađuju za život porodice) Džon Boulbij smatrao je da je majka od suštinske važnosti za primarnu socijalizaciju dece - ako je majka odsutna ili ako se dete u radnom dobu odvoji od majke (materinska deprivacija) postoji veliki rizik da se dete neće adekvatno socijalizovati. Boulbi je smatrao da se dobrobit i mentalno zdravlje deteta najbolje ostvaruju putem bliskog, intimnog i kontinuiranog odnosa sa majkom **liberalni feminizam** Traga za objašnjenjem rodnih nejednakosti u društvenim i kulturnim stavovima Liberalne feministkinje ukazuju na veliki broj zasebnih činilaca koji doprinose nejednakosti One svoju energiju usmeravaju na uspostavljanje i zaštitu jednakih mogućnosti za žene kroz zakonodavna i demokratska sredstva Smatraju da je za eliminaciju diskriminacije žena od suštinske važnosti da jednakost bude propisasna zakonom. Pokušavaju da kroz postojeći sistem postepeno uvedu reforme **radikalni feminizam** U osnovi stoji verovanje da su muškarci odgovorni za eksploataciju žena i da od toga imaju koristi Radikalne feministkinje se razlikuju po svom tumačenju patrijarhata, ali se većina slaže da ona podrazumeva prisvajanje ženskog tela i seksualnosti u nekom vidu Šulamit Fajerstoun - emancipacija žena je moguća samo kroz ukidanje porodice i odnosa moći koji je karakterišu Ostale radikalne feministkinje ukazuju na muško nasilje nad ženama kao glavni uzrok muške supremacije One ne veruju da se žene mogu osloboditi seksualnog ugnjetavanja kroz reforme ili postepene promene. Pošto je patrijarhat sistemska pojava, rodna jednakost može se postići isključivo ukidanjem patrijahalnog poretka Tvrde da je patrijarhat tokom istorije postojao u svakoj kulturi - da je to univerzalna pojava **crni feminizam** Crne feministkinje i feministkinje iz zemalja u razvoju smatraju da etničke podele među ženama nisu bile predmet razmatranja glavnih feminističkih škola mišljenja, koje se prvenstveno bave problemima belkinja, uglavnom pripadnica srednje klase koje žive u industrijalizovanim društvima Nezadovoljstvo postojećim oblicima feminizma dovelo je do pojave crnog feminizma koji se bavi konkretnim problemima sa kojima se suočavaju crnkinje Autori crnog feminizma ističu značaj istorije - aspekte prošlosti koji utiču na tekuće probleme s kojima se suočavaju crne žene Ugnjetavanje crnih žena dešava se na drugačijim lokacijama u poređenju s belim ženama Crne feministkinje smatraju da se ni od jedne teorije rodnih nejednakosti koja ne uzima u obzir rasizam ne može očekivati da na adekvatan način pruži objašnjenje za ugnjetavanje crnih žena **Silvija Volbi: razmatranje patrijarhata** Za Volbijevu, patrijarhat predstavlja 'sistem društvenih struktura i praksi u kojem muškarci dominiraju nad ženama, ugnjetavaju ih i eksploatišu' Kako ona smatra, kapitalizam je generalno profitirao iz patrijarhata kroz podelu rada na osnovu pola Ona razlikuje šest struktura kroz koje deluje patrijarhat; one su nezavisne ali su u međusobnoj interakciji: - proizvodni odnosi u domaćinstvu - plaćeni rad - patrijahalna država - muško nasilje - patrijahalni odnosi u seksualnosti - patrijahalne institucije **Privatni patrijarhat** predstavlja dominaciju nad ženama koja se dešava u okviru domaćinstva od strane pojedinačnog patrijarhata **Javni patrijarhat** je kolektivniji po svom obliku Ako je nekada ugnjetavanje žena bilo, uglavnom, prisutno u kući, sada je locirano u celoukupnom društvu - segregacija i subordinacija žena prisutni su u celoj javnoj oblasti 'oslobođene od kuće, žene sada imaju celo društvo koje ih ugnjetava' **R.V.Konel:rodni poredak** U svojim delima Rod i moć i Muškosti, Konel nudi jednu od najpotpunijih teorijskih postavki roda Muškost predstavlja odlučujći element rodnog poretka i ne može se razumeti odvojeno od njega ili ženskosti koja je prati Rodni odnosi su proizvod svakodnevnih interakcija i praksi Rad, moć i kateksis (lični/seksualni odnosi) predstavljaju tri različita, ali međusobno povezana dela društva koji zajedno deluju i menjaju se u zavisnosti od međusobnih odnosa, Ta tri područja predstavljaju glavna mesta na kojima se rodni odnosi stvaraju i na koja su ograničeni U svojoj hijerarhiji Konel koristi stilizovane 'idealne tipove' muškosti i ženskosti - na vrhu hijerarhije se nalazi **hegemonska muškost** koja dominira nad svim drugim muškostima; prvenstveno se odnosi na heteroseksulnost i brak, ali i na autoritet, plaćeni rad, snagu i fizičku moć - **homoseksualna muškost** - ona je žigosana i rangirana na samom dnu rodne hijerarhije za muškarce - **naglašena ženskost** - usmerena je ka ostvarenju interesa i ispunjavanju želja muškaraca i karakterišu je 'popustljivost, nežnost i empatija' - **rezistentna ženskost** - subordinirana ženskost koja odbacuje opisanu verziju naglašene ženskosti; žene sa razvijenim nepodređenim identitetima i načinom života uključuju feministkinje, lezbejke, veštice, prostitutke, manuelne radnice Konel odbacuje gledište da su rodni odnosi nepromenljivi ili statični. Naprotiv, on smatra da su oni rezultati tekućih procesa, pa su stoga pdoložni promenama i uticajima On smatra da ljudi mogu da menjaju svoje rodne orijentacije **kriza institucionalizacije** - institucije koje su tradicionalno podržavale moć muškaraca - porodica i država - se postepeno urušavaju **kriza seksualnosti** - hegemonska heteroseksualnost je manje dominantna nego ikada **kriza formacije interesa** - Konel smatra da se javljaju nove osnove društvenih interesa koje ugrožavaju postojeći rodni poredak Konel je mišljenja da delanja pojedinca i grupacija mogu da dovedu do promene rodnog poretka **Martin Men en Gej** 'Formiranje muškarca' - studije su pokazale da je škola, sama po sebi, ustanova sa strogo utvrđenim rodnim i heteroseksualnim obrascima Razlikuje četiri tipa muškosti u školskom okruženju: - **mačo momci -** grupa belih dečaka čiji su roditelji pripadnici radničke klase, koji se opiru školskim vlastima i pokazuju prezir prema procesu učenja i odličnim učenicima - **odlikaši** - svoju budućnost vide u profesionalnoj karijeri. 'Mačo momci' (i nastavnici) ovakve dečake stereotipno doživljavaju kao feminizirane 'štrebere' - **novi preduzetnici** - učenici koji su naklonjeni novim predmetima u nastavnom programu, kao što su računovodstvo i poslovne studije - **pravi Englezi** - najproblematičnija grupa u okviru srednje klase, jer imaju ambivalentan stav prema učenju, ali se smatraju 'arbitrima kulture', superiornim u odnosu na bilo šta što njihovi nastavnici mogu da im pruže **nezaposlenost** Sara Vilot i Kristin Grifin bavile su se istraživanjem 'krize muškosti' u okviru grupacije dugoročno nezaposlenih muškaraca u Engleskoj One ističu da, mada je uloga 'hranioca porodice' ozbiljno dovedena u pitanje nezaposlenošću, individualna osećanja nemoći ne moraju nužno da se prenesu na ukupne odnose moći između žena i muškaraca Kriminal predstavlja još jednu oblast u kojoj se oseća 'kriza muškosti'. U škripcu izdaja modernog muškarca (1999) Suzan Faludi -- smatra da je savremene muškarce izdalo društvo u kojem rastuća nezaposlenost, manje zarade, duže radno vreme I stalni strah od otpuštanja urušava bezbednu ulogu 'hranioca porodice' koju su oni nekada uživali. Džonatan Raderford - proučavao je promene u portretisanju muškosti u popularnoj kulturi, štampi, reklamnim oglasima I modi. Prva je slika 'muškarca osvetnika' koja odgovara shvatanju tradicionalne muškosti. Postoji I takozvani novi muškarac - lik koji je počeo sve češće da se pojavljuje u medijima I reklamnim kampanjama osamdesetih godina dvadesetog veka. Raderford novog muškarca vidi kao nekog ko iskazuje potisnutu muškost. **seksualnost** Alfred Kinsi - njegovo istraživanje sadržalo je 18000 sluučajeva seksualnog ponašanja ljudi koje je prikupio 40ih i 50ih godina 20 veka (u SADu). Rezultati istraživanja bili su šokantni. Ispostavilo se da su ljudi kinky i da je homoseksualnost učestala. Nakon istraživanja, ljudi su otvorili oči i nisu više bili toliko stuck up tako da su žene počele da upražnjavaju seks i pre braka npr. Tim istraživača 1994. godine objavio je najsveobuhvatniju studiju o seksualnom ponašanju sveta od vremena Kinsija ( Društvena organizacija seksualnosti: seksualno ponašanje u SAD). Rezultati ove studije pokazali su suštinski konzervativizam kod Amerikanaca. Kritičari su istakli su da ankete ne donose pouzdane podatke o seksualnom ponašanju. Nisu sigurni koliko validno može biti istraživanje. Ljudi su bili konzervativniji pre Kinsijevog istraživanja. Smatralo se da žene treba da upražnjavaju seks samo u braku i to samo da bi zadovoljile muža tj. radi reprodukcije, a ne radi svog zadovoljstva. Dok je skroz bilo validno da muškarci imaju seks pre braka. **homoseksualnost** Termin 'homoseksualnost' iskovan je 60ih godina 19. veka Ima nekoliko prelomnih događaja: - prvi je bio izlazak iz štampe Kinsijevog izveštaja o seksualnom ponašanju, koji je pažnju javnosti skrenuo na učestalost homoseksualnosti u američkom društvu. - drugi se desio 1969. godine na Stounvolskim nemirima, brutalnoj epizodi nasilja između policije i njujorške gej zajednice. - pojava epidemije SIDE početkom osamdesetih godina dvadesetog veka - dok je na jednoj strani sida bila razorna za homoseksualce, s druge strane je ojačala gej zajednicu i učinila je da homoseksualnost postane predmet rasprave u društvu. Kenet Palmer razlikuje četiri tipa homoseksualnosti u modernoj zapadnoj kulturi: - **usputna homosekuslanost** - odnosi se na prolazni homoseksualni susret koji nema znatan uticaj na ukupni seksualni život neke osobe (zajedničko dečačko masturbiranje) - **situacione aktivnosti** - odnose se na situaciju u kojoj se homoseksualni činovi redovno upražnjavaju ali ne postaju glavna sklonost pojedinca (zatvori, kasarne) - **personalizovana homoseksualnost** - odnosi se na pojedince koji preferiraju homoseksualne aktivnosti ali su izolovani od grupa u kojima se ovakvo ponašanje lako prihvata. Predstavlja tajnu aktivnost koja se krije od prijatelja i kolega. - **homoseksualnost kao način života** - odnosi se na pojedince koji su se 'otkrili' i veze sa drzgim osobama sličnog seksualnog ukusa učinili ključnim delom svog života. **Lezbejke** - njihovi pokreti su drugačiji od homoseksualaca. Pojedine lezbejke smatraju da pokreti za oslobođenje homoseksualaca zastupaju interese muškaraca, dok se liberalne i radikalne feministiknje isključivo bave problemima heteroseksualne žene, pripadnice srednje klase. **Heteroseksizam** - odnosi se na proces kojim se vrši kategorizacija i diskriminacija neheteroseksualnih osoba na osnovu njihove seksualne orijentacije. **Homofobija** - odnosi se na izražavanje straha ili prezira prema homoseksualnim pojedincima. **prostitucija** Može se definisati kao pružanje seksualnih usluga za novac. Reč 'prostitutka' ušla je u svakodnevnu upotrebu krajem osamnaestog veka. Ključna dimenzija moderne prostitucije odnosi se na činjenicu da žene i njihovi klijenti ne poznaju jedni druge. Pol Dž Gostin je izvršio klasifikaciju prostitutki na osnovu profesionalne posvećenosti i profesionalnog konteksta: - **povremene prostitutke** - dosta često, ali neredovno, primaju novac za seks kao dopunu prihodima iz drugih izvora. - **uličarke** - obavljaju posao na ulici - **kolgerle** - pronalaze klijente preko telefona, tako što muškarci dolaze u njihovu kuću ili one odlaze njima - **kućne prostitutke** - žene koje rade u privatnom klubu ili bordelu - **prostitutka iz salona za masažu** - pruža seksualne usluge na mestu koje, navodno, u skaldu sa zakonom, nudi samo masažu i ostale zdravstvene usluge. Posvećenost se odnosi na učestalost s kojom se žena bavi prostitucijom. Profesionalni kontekst odnosi se na tip radne sredine i proces interakcije u koji žena stupa. Rezolucija Ujedinjenih nacija doneta 1951. godine, osuđuje one koji organizuju prostituciju ili profitiraju iz aktivnosti prostitutki, ali prostituciju kao takvu ne zabranjuje. [Mogu se razlikovati tri široke kategorije dečije prostitucije:] - **odbegli** - koji su ili napustili svoj dom ili roditelji ne znaju gde se nalaze ili koji i dalje beže nakon što budu pronađeni i vraćeni roditeljima - **odsutni** - koji u principu žive kod kuće ali redovno odatle odlaze i ne vraćaju se po nekoliko dana - **odbačeni** - roditelji ih odbacuju i nisu zainteresovani gde im se deca nalaze. Sve kategorije obuhvataju i žensku i mušku decu. **[Sociologija tela: zdravlje, bolest i starenje]** Alternativni oblik tretmana je postao popularan. Važno je istaći da svako ko koristi alternativnu medicinu ne čini to kao zamenu za ortodoksni način lečenja. Mnogi ljudi kombinuju elemente oba pristupa. Pojedini autori više vole da neortodoksne tehnike nazivaju komplementarnom, a ne alternativnom medicinom. Oblast poznata kao socijologija tela istražuje načine na koje naša tela podležu društvenim uticajima. Istraživanja pokazuju da određene grupe ljudi imaju bolje zdravlje od drugih. Te *zdravstevene nejednakosti* izgleda da imaju veze sa širim društveno-ekonomskim obrascima. **klasa i zdravlje** Dve najznačanije nacionalne studije o zdravlju u Britaniji - Crni izveštaj (1980) i Podela u zdravlju (1987.) iznele su na videlo stepen zdravstvenih nejednakosti zasnovanih na klasnom pripadništvu Pojedinci iz viših društveno-ekonomskih slojeva u proseku su zdraviji, viši, jači i žive duže od onih koji se nalaze niže na društvenoj lestvici Uprkos sve većem broju istraživanja koja se bave otkrivanjem uzročne veze između zdravstvene nejednakosti i društvene klase, naučnici nisu u stanju da prepoznaju stvarne mehanizme koje ih povezuju. Dato je nekoliko suprostavljenih objašnjenja uzroka u vezi sa tom korelacijom: - **objašnjenja koja se tiču artefakta** - fokusiraju se na problematičnu prirodu dobijanja statističkih podataka. - **objašnjenja koja se tiču izbora zdravlja** - govore da zdravlje pojedinca utiče na njegov društveni položaj, a ne obratno - **objašnjenje kulturnim i bihevioralnim razlozima** - naglašava značaj uticaja koji nečiji način života vrši na zdravlje. - **materijalistička ili objašnjenja zasnovana na kruženju** - vide uzroke zdravstvenih nejednakosti u širim društvenim strukturama, kao što su siromaštvo, bogatstvo i distribucija dohtka, nezaposlenost, stanovanje, zagađenje životne sredine i loši uslovi rada. Sprovođene su kampanje javnog zdravlja kako bi uticale na izbor načina života od strane pojedinaca. Ovakve kampanje navode pojedince da prihvate odgovornost za sopstveno zdravlje; manju pažnju posvećuju načinu na koji društveni položaj može da ograniči izbor i mogućnosti ljudi. Izveštaj Naša zdrava nacija iz 1998. godine, naglašava važnost uticaja različitih faktora - društvenih, ekonomskih, kulturoloških i ambijentnih - koji zajednički produkuju loše zdravlje. Ukupna slika zdravlja žena u razvijenom svetu pokazuje da žene žive duže od muškaraca, ali su bolesnije i češće onesposobljene za rad. U celini posmatrano iako su muškarci ređe bolesni, bolesti koje ih napadaju češće imaju smrtonosni ishod. Lesli Doj smatra da obrasci zdravlja i bolesti kod žena mogu da se objasne glavnim oblastima aktivnosti koje čine život žene. Analiza zdravstvenog stanja žena mora da uzme u obzir uzajamnu interakciju društvenih, psiholoških i bioloških uticaja, **rasa i zdravlje** Glavnu poteškoću predstavlja činjenica da su koncepcije rase i etničke pripadnosti još uvek nejasni i dvosmisleni. To otežava proces prikupljanja podataka, jer ne postoje opšte prihvaćene definicije na osnov kojih bi se mogle razlikovati ili klasifikovati etničke grupe. Stoga je podacima o rasi i zdravlju neophodno prilaziti sa oprezom. U nekim slučajevima, svojstva koja su pripisivana rasi zanemarivala su ostale faktore, recimo rod ili klasu, koji takođe mogu biti od značaja. Kritičari smatraju da kulturna objašnjenja nisu uspela da prepoznaju pravi problem - strukturalne nejednakosti u okviru etničkih grupa i rasizam i diskriminacija su česti u sistemu zdravstvene zaštite. Nema saglasnosti u pogledu veze između rase i nejednakosti kad je reč o zdravlju. Potrebno je sprovesti još mnogo istraživanja o ovom pitanju. **Zakon inverzne zaštite** - tendencija ka asimetričnoj zdravstvenoj zaštiti. **medicina i društvo** U predmodernim kulturama, porodica je bila glavna institucija u kojoj je lečena bolest. Članovi tradicionalnih društava su se u velikoj meri oslanjali na narodne lekove i tehnike lečenja koji se prenose s generacije na generaciju. Bolest je često smatrana za nešto što pripada domenu religije ili magije i često je pripisivana prisustvu zlih duhova, odnosno 'greha' Mišel Fuko je dao značajan doprinos našem shvatanju razvoja savremene medicine, skretanjem pažnje na značaj regulacije i disciplinovanja ljudskih tela. On smatra da su seksualnost i seksualno ponašanje od ključnog značaja za taj proces Država je smatrala da je trebalo gušiti i kontrolisati seksualnost koja nije povezana s reprodukcijom Država je vršila prismotru, uporedo sa promovisanjem utvrđenih normi seksualnog morala i prihvatljivih seksualnih aktivnost. Na primer, seksualne 'perverzije' popust homoseksualnosti, masturbacije ili seksa izvan braka, bile su žigosane i osuđivanje Zamisao o javnom zdravlju oblikovala se u pokušaju da se iskorene 'patologije' populacije - 'društvenog tela' **biomedicinski model** Medicinska praksa bila je blisko povezana sa opisanim društvenim promenama. Primena nauke na medicinsku dijagnostiku i lečenje, predstavljala je glavnu odliku razvoja savremenih sistema zdravstvene zaštite Medicina je postala instrument reforme ponašanja koje se smatralo 'devijantnim' - od zločina i homosekuslanosti, pa sve do mentalnih bolesti Tri su glavne pretpostavke na kojima se zasniva biomedicinski model zdravlja: - bolest se smatra 'kvarom' ljudskog tela, odstupanjem od 'normalnog' stanja organizma - duh i telo mogu da se leče odvojeno. Pacijent je samo bolesno telo - patologija - a ne ceo pojedinac - obučeni medicinski specijalisti smatraju se jedinim stručnjacima za lečenje bolesti [kritike:] - pojedini autori tvrde da je precenjena uspešnost naučne medicine - savremena medicina optuživana je da potcenjuje mišljenje i iskustva pacijenata koje teži da izleči - kritičari smatraju da naučno zasnovana medicina stavlja sebe u superioran položaj u odnosu na alternativne oblike medicine ili lečenja - pojedini sociolozi ističu da medicinkska profesija ima u rukama ogromnu moć/vlast pri definisanju onoga šta jeste i šta nije bolest Ivan Ilič - tvrdi da je savremena medicina donela više štete nego koristi **tranzicija zdravlja** - pojava kada se menjaju obrasci bolesti u modernim društvima. Umesto da, kao ranije, umiru od akutnih, infektivnih bolesti, ljudi u industrijalizovanim društvima danas žive duže i u starijem dobu obolevaju od hroničnih bolesti Dva načina razumevanja iskustva bolesti posebno su uticajna u okviru sociološke misli: - **prvo shvatanje** - povezuje se sa funkcionalističkom školom mišljenja; ističe norme ponašanja za koje se misli da ih pojedinci usvajaju kada su bolesni - **drugo shvatanje** - zagovaraju ga simbolički interakcionisti; predstavlja širi pokušaj da se razotkriju tumačenja koja se pripisuju bolesti, kao i kako takva značenja utiču na delanje i ponapanje ljudi **uloga bolesnog** Parsons je uveo pojam bolesnog kako bi opisao obrasce ponašanja koje usvaja bolesnik da bi poremećaje koje izaziva uticaj bolesti sveo na najmanju meru Po Parsonsu, ljudi uče ulogu bolesnog kroz socijalizaciju, a preuzimaju je - uz saradnju drugih - kad se razbole. Uloga bolesnog zasniva se na tri tačke: - bolesnik nije lično odgovoran za svoju bolest - bolesnik polaže pravo na odeđene privilegije koje uključuju i neobavljanje uobičajenih dužnosti - bolesnik mora da se trudi da povrati svoje zdravlje uz pomoć konsultacija sa stručnjakom i svojim pristankom da postane 'pacijent' Frajdson je definisao tri verzije uloge bolesnog koje odgovaraju vrsti i stepenu bolesti: - **uslovnu ulogu bolesnog** - preuzimaju bolesnici koji su samo privremeno bolesni i koji će uskoro ozdraviti - **bezuslovno legitimna** - uloga bolesnog odnosi se na pojedince koji pate od neizlečivih bolesti - **nelegitimna uloga** - ona se stiče kad pojedinac boluje od bolesti koja je žigosana od strane drugih **Stigma** - bilo koja karakteristika pojedinaca ili grupe koja ga odvaja od većine populacije, što rezultira neprijateljskinm ili sumnjičavim ponašanjem ljudi prema takvom pojedincu ili grupi \- Korbin i Straus (1985), istraživali su režime zdravlja koje hronični bolesnici stvaraju kako bi organizovali svakodnevni život. Oni su izdvojili tri tipa 'rada' od kojih se sastoje svakodnevne strategije ljudi: - **rad na bolesti** - odnosi se na one aktivnosti koje se tiču olakšanja bola, odlaska lekaru radi testova za utvrđivanje dijagnoze ili podvrgavanja fizikalnoj terapiji - **svakodnevni rad** - odnosi se na uređenje svakodnevnog života - održavanje veze sa drugima, obavljanje kućnih poslova ili ostvarenje profesionalnih i ličnih interesovanja - **biografski rad** - uključuje one aktivnosti koje obavlja bolesnik kao deo izgradnje ili rekonstrukcije svoje lične priče **gerontologija** - proučavanje starenja i starih, bavi se ne samo fizičkim procesom starenja, već i društvenim i kurtuloroškim faktorima u vezi s njim Skoro sve zemlje doživeće starenje svog stanovništva narednih decenija. Piter Pirson opisao je ovu promenu kao 'sedo svitanje' (1999) **srazmera zavisnosti** - odnos između broja dece i penzionisanih, s jedne, i radno sposobnog stanovništva, s druge strane. Kako broj starih bude rastao u narednom veku, tako će se povećati i pritisak na socijalne ustanove i zdravstvene sisteme Uopšteno govoreći rezultati istraživanja pokazuju da loše zdravlje i starost ni u kom slučaju nisu sinonimi Na starenje tela utiču društveni, ali i nasledni faktori **treće doba** - godine u kojima su ljudi oslobođeni roditeljskih i profesionalnih obaveza **četvrto doba** - godine života u kojima je nezavisnot i sposobnost ljudi da se sami brinu o sebi ozbiljno dovedena u pitanje **ejdžizam** - diskriminacija ljudi na osnovu njihovog životnog doba U knjizi Život nakon rada: dolazak društva u kojem životno doba neće biti važno (1991), Majkl Jang i Tom Šuler tvrde da je životno doba postalo opresivno sredstvo pomoću kojeg se vrši kategorizacija ljudi na postojane, stereotipne uloge U modernim društvima i mladi i stari kategorišu se više na osnovu životnog doba, nego na osnovu njihovih karakteristika, interesovanja ili identiteta Jang i Šuler smatraju da mladi i stari mogu da pomognu u promeni modernog društvenog poretka i njegovom udaljavanju od konzumerizma **[Porodica i brak]** **Porodica** je grupa osoba koje su direktno srodnički povezane, pri čemu odrasli članovi preuzimaju odgovornost za brigu o deci. **Srodničke veze ili srodstvo** su takve veze među pojedincima koje se uspostavljaju ili putem braka ili kroz nizove potomka koji povezuju krvne srodnike (majka, otac, potomci istih roditelja - brat ili sestra, itd.) **Brak** se može definisati kao društveno priznata i dozvoljena veza između dvoje odraslih osoba suprotnog pola **Nukelarna porodica** je par odraslih koji žive zajedno u jednom domaćinstvu sa svojom ili usvojenom decom. **Proširena porodica** - kada bliski rođaci, ne samo bračni par, žive ili u istom domaćinstvu ili u bliskom i neprekinutom uzajamnom odnosu. Može da uključi babe i dede, braću i njihove žene, sestre i njihove muževe, tetke i nećake. **Monogamija** - smatra se nezakonitim da muškarac i žena istovremeno stupe u brak sa više od jednog bračnog druga (u zapadnim društvima). **Poligamija** - kada muškarac i žena imaju više od jednog bračnog druga. Postoje dve vrste poligamije: - **poliginija** - muškarac može biti istovremeno oženjen sa više od jedne žene - **poliandrija** - žena istovremeno može imati dva ili više muževa. **funkcionalizam** Sa stanovišta funkcionalizma, na društvo se gleda kao skup društvenih institucija koje obavljaju određene funkcije u cilju obezbeđivanja kontinuiteta i konsenzusa. Prema ovom gledištu, porodica obavlja važne zadatke koji doprinose osnovnim potrebama društva i pomažu u održavanju društvenog poretka. Po mišljenju američkog sociologa Talkota Parsona, dve osnovne funkcije porodice jesu: - **primarna socijalizacija** - proces u kojem deca uče kulturne norme društva u kojem su se rodila. Pošto se ovo odvija za vreme prvih godina detinjstva, porodica je najvažnije okruženje za razvoj ljudske ličnosti - **stabilizacija ličnosti** - odnosi se na ulogu koju porodica ima u emocionalnom pomaganju odraslih članova porodice. Parsons i Bejls zanemaruju ulogu koju i neke druge društvene institucije, kao što su država, mediji, škola, mogu igrati u socijalizaciji dece. **feministički pristup** Feminizam je izvršio veliki uticaj na sociologiju osporavajući tradicionalnu sliku porodice kao harmoničnog mesta sa podjednakim pravima članova. Godine 1965. jedan od prvih 'disonantnih' glasova bio je onaj američke feministkinje Beti Frejdan, koja je pisala o 'problemu bez imena' - o usamljenosti i dosadi mnogih američkih domaćica koje su se osećale potisnutim u jedan beskrajni krug brige o deci i vođenja kuće. Druge feministkinje ispitivale su fenomen 'zarobljene žene' i štetne posledice porodičnog okruženja koje je 'gušilo' međusobne odnose. Sve do nedavno, model muški hranilac porodice bio je široko zastupljen u većini industrijalizovanih društava. Feministički orijentisani autori bavili su se širokim spektrom tema, ali se tri mogu izdvojiti kao najvažnije: - kućna podela rada - način na koji su dužnosti raspoređene između članova nekog domaćinstva - nejednak odnos moći koji postoji unutar mnogih porodica - proučavanje aktivnosti u vezi sa staranjem o drugima [Bek i Bek-Gernshajm] U knjizi Normalan haos ljubavi (1995) Ulrih Bek i Elziabet Bek-Gernshajm istražuju burnu prirodu ličnih odnosa, braka i porodičnih obrazaca kontekstu rapidno promenljivog sveta. Oni zaključuju da su odnosi u našem modernom dobu u vezi sa nečim što je mnogo više od samih odnosa. Nisu samo ljubav, seks, deca, brak i dužnosti u domaćinstvu predmet pregovaranja, već isto tako i posao, politika, ekonomija, zanimanja i nejednakosti. **Rekonstruisana porodica** - porodica u kojoj bar jedan član ima decu iz prethodnog braka ili odnosa. **Binuklearne porodice** - kada dva domaćinstva, nastala posle razvoda, i dalje čine jedan porodični sistem ukoliko u takvim porodicama ima dece. **Kohabitacija** - tip odnosa u kojem par živi zajedno ne stupajući u brak (vanbračna zajednica) Viks, Hifi i Donovan (1999) ukazuju na tri značajna obrasca u okviru gej i lezbejskih veza: - postoji mnogo više mogućnosti za jednakost među partnerima - homoseksualni partneri se dogovaraju o faktorima i unutrašnjem funkcionisanju njihovih veza - gej i lezbejske grupe pokazuju jedan naročit oblik posvećenosti kojem nedostaje jedna institucionalna potpora Nasilje u porodice može se definisati kao fizičko zlostavljanje jednog ili više članova porodice od strane njenog člana. Nacionalno društvo za zaštitu dece definiše četiri kategorije zlostavljanja: - zanemarivanje - fizičko zlostavljanje - emocionalno zlostavljanje - seksualno zlostavljanje **[Kriminal i prestupničko ponašanje]** Devijantni pojedinci jesu oni koji odbijajju da žive po pravilima koje većina nas poštuje. To su nasilni kriminalci, uživaoci droga ili 'otpadnici od društva', koji se ne uklapaju u ono što bi većina nas definisala kao normalne standarde prihvatljivog ponašanja. **Devijantnost (prestupništvo)** - može se definisati kao nepriznavanje datog skupa normi koje prihvata zatan broj ludi u nekoj zajednici ili društvu Devijantost i kriminal nisu sinonimni pojmovi, iako se u većini slučajeva poklapaju. Pojam devijantnosti mnogo je širi od pojma kriminala. Mnogi oblici devijantnog ponašanja nisu kažnjivi po zakonu. Pojam prestupništva može se primeniti ne samo na ponašanje pojedinaca već i grupa **Kriminal** - odnosi se samo na ono nekonformističko ponašanje kojim se krši zakon **devijantna subkultura** - kult Hari Krišne Proučavanjem kriminala i prestupničkog ponašanja bave se dve, ali srodne discipline: - **kriminologija** - bavi se oblicima ponašanja koji su kažnjivi po krivičnom zakonu. Kriminologe često interesuju metode za merenje zločina, kretanja stopa kriminala i mere usmerene na smanjivanje krinimala u okvirima društvenih zajednica - **sociologija prestupničkog ponašanja** - oslanja se na istraćivanja u kriminologiji, ali isto tako istražuje i ponašanje koje je izvan domena krivičnog prava. Sociolozi koji proučavaju prestupničko ponašanje pokušavaju da ustanove *zašto* se izvesni oblici ponašanja smatraju devijantnim i kako se pojmovi takvog ponašanja različito primenjuju na ljude unutar društva. **norme i sankcije** **sankcija** - svaki način reagovanja ljudi na ponašanje nekog pojedinca ili grupe kojim se obezbeđuje poštovanje određenih normi Sankcije mogu biti pozitivne ili negativne. Sankcije takođe mogu biti formalne ili neformalne Glavne oblike formalnih sankcija u modernim društvima predstavljaju sudovi i zatvori **zatvor** - vrsta formalne sankcije koju država određuje kao pravilo ili princip, a građani te zemlje ga moraju poštovati; zakon se koristi protiv onih koji ta pravila ili principe ne poštuju Četiri sociološka pristupa su imala velikog uticaja u okviru sociologije devijantnog ponašanja: - funkcionalistička teorije - interakcionistička teorije - teorije društvenih sukoba - teorije kontrole **biološka tumačenja** Izvor kriminala i devijantnosti (po ovim tumačenjima) bile su urođene osobine pojedinca Italijanski kriminolog Čezare Lomborzo, koji je radio 70-ih godina 19. veka, smatrao je da se kriminalni tipovi mogu prepoznati po određenim anatomskim karakteristikama. **psihološka tumačenja** Kao i biološka tumačenja, psihološke teorije krivičnog dela dovode u vezu devijantno ponašanje sa pojedinačnim ljudima, a ne sa društvom u celini Naglasak se stavljao na karakteristične crte kriminalaca, kao što su 'slaboumnost' i 'moralna izopačenost', I biološka i psihološka tumačenja kriminaliteta polaze od stanovništva da je devijantnost znak nečeg 'lošeg' u pojedincu, a ne u društvu I biološka i psihološka teorija po svojoj prirodi su *pozitivističke*. U slučaju pozitivističke kriminologije, to je vodilo mišljenju da empirijska istraživanja mogu tačno ustanoviti uzroke kriminala i, sledstveno tome, dati predloge kako da se on iskoreni Hajns Ajzenik (1964) zastupao je mišljenje da su abnormalna duševna stanja nasledna; zbog toga neko može biti sklon zločinu ili može imati probleme u procesu socijalizacije **psihopatske ličnosti** - ljudi koji su povučeni u sebe, bez ikakvih osećanja, oni koji postupaju impulsivno retko imaju osećaj krivice Psihološke teorije o kriminalitetu, u najboljem slučaju, mogu objasniti samo neke aspekte kriminala **funkcionalističke teorije** Prena funkcionalističkim teorijama kriminal i prestupničko ponašanje nastaju kao posledica strukturalnih tenzija i nedostatka moralne regulacije u društvu Dirkemove ideje o kriminalu i prestupničkom ponašanju imale su velikog uticaja u pomeranju naglaska sa pojedinca na društvene snage kao uzročnike pomenutih pojava. Prema Dirkemu, devijantnost je neophodna društvu jer ispunjava dve važne funkcije: - devijanstnost ima **adaptivnu funkciju** - budući da društvo uvodi nove ideje i izazove, devijantnost ima snagu inovacije i dovodi do promene - **održavanje granice** između 'dobrog' i 'lošeg' ponašanja u društvu - kriminalni slučaj može izazvati reakciju celog kolektiva koja vodi ka većoj grupnoj solidarnosti i kristalizaciji društvenih normi Prema Robertu K. Meronu, devijantnost je nusprodukt ekonomskih nejednakosti i odsustva istih mogućnosti za sve. Ističući suprotnost između povećanih želja i stalnih nejednakosti, Merton ukazuje na osećaj *relevantnog lišavanja* kao važnog elementa devijantnog ponašanja **subkulturna tumačenja** Dok je Merton naglašavao devijantno reagovanje pojedinaca na tenzije između vrednosti i opšteprihvaćenih sredstava za njihovo ostvarenje, Albert Koen je smatrao da se reagovanje na pomenute tenzije dešava kolektivno, preko subkultura Ričard A. Klauard i Lojd E. Olin (1960) slažu se s Koenom da većina maloletnih delikvenata potiče iz nižih slojeva radničke klase. Međutim, pomenuti autori smatraju da dečaci koji su najviše izloženi 'riziku' jesu oni koji su ipak usvojili vrednosti srednje klase i koji, na osnovu svojih sposobnosti, teže da ostvare one perspektive koje pripadnost toj klasi donosi. **interacionističke teorije** Devijatnost - društveno oblikovana pojava Autori interacionističke teorije odbacuju ideju da postoje tipovi ponašanja koji su urođeno 'devijantni'. Pre su zainteresovani da daju odgovor na pitanje kako se neko ponašanje uopšte definiše kao devijantno i zašto se određene grupe za razliku od drugih obeležavaju kao devijantnte **naučena devijantnost: diferencijalno udruživanje** Jedan od prvih pisaca koji su smatrali da se devijantnost stiče kroz interakciju sa onima koji su prestupnici bio je Edvin H. Saderlend. 1949. godine izneo je ideju koja je bila od velikog uticaja na kasnije radove interakcionista On je povezao kriminal sa, kako je on to nazvao, diferencijalnim udruživanjem. **teorija etiketiranja** Jedan od najvažnijih pristupa u objašnjavanju kriminaliteta Zastupnici ovog pristupa tumače devijantnost ne kao skup karakteristika pojedinaca ili grupa, već kao proces interakcije između prestupnika i onih koji to nisu. Po njihovom mišljenju, moramo otkriti zašto se neki ljudi etiketiraju kao 'devijantni' da bismo mogli razumeti samu prirodu devijantnosti. Kad dete jednom dobije etiketu delikventa, ono se žigoše kao kriminalac, a nastavnici i budući poslodavci verovatno će ga smatrati nepouzdanim Hauard Beker jedan je od sociologa koji se najviše dovodi u vezu sa teorijom etiketiranja. On je želeo da pokaže kako se identiteti prestupnika stvaraju kroz etiketiranje pre nego kroz devijantne pobude ili ponašanja. Etiketiranje ne utiče samo na to kako drugi vide nekog pojedinca, već i na to kako taj pojedinac vidi samoga sebe. Edvin Lemert je početni čin kršenja normi nazvao **primarnom devijantnošću**. U većini slučajeva, ovakve radnje smatraju se 'beznačajnim' za samoidentitet neke osobe - drugim rečima, dolazi do procesa u kojem se devijantni čin normalizuje **Sekundarna devijantnost -** slučajevi kada pojedinci počinju da prihvataju etiketu koja im se pripisuje i sebe vide kao prestupnike. Teorija etiketiranja značajna je jer polazi od pretpostavke da nijedan čin nije sam po sebi kriminal. **teorije društvenih sukoba: 'nova kriminologija'** Delo Nova kriminologija, koje su napisali Tejlor, Volton i Jang, 1973. godine, označilo je važan raskid sa ranijim teorijama o prestupničkom ponašanju. Pojedinci pre aktivno učestvuju u prestupničkom ponašanju koje predstavlja način reagovanja na nejednakosti u kapitalističkom smislu Teoretičari nove kriminologije svoju analizu kriminala i prestupničkog ponašanja stavili su u okvire strukture društva i očuvanja moći unutar vladajuće klase. Stjuart Hol i njegovi saradnici u delu Upravljanje krizom (1978) izneli su stav da država i mediji svesno podstiču moralnu paniku oko uličnih krađa da bi skrenuli pažnju sa problema rastuće nezaposlenosti, smanjivanja plata i drugih dubokih strukturalnih probelma u društvu. **moralna panika** - izraz koji sociolozi kotiste da opišu preterane reakcije pod uticajem medija prema nekoj grupi ili obliku ponašanja Otprilike u istom tom periodu, drugi kriminolozi ispitivali su način formiranja i upotrebe zakona u društvu i na osnovu toga zaključili da su zakoni sredstvo koje moćni koriste da bi zadržali svoj privilegovan položaj. **novi levi realizam** Pojavio se osamdesetih godina 20. veka Naglašavao je da je zaista došlo do porasta broja krivičnih dela i da je javnost s pravom zabrinuta Skrenuta je pažnja na žrtve kriminala Zakoni i njihova primena moraju biti više u skladu sa potrebama zajednica. a ne samo da se oslanjaju an metode 'vojnog održavanja reda' koje ne nailaze na podršku javnosti **teorije kontrole** Teorija kontrole tvrdi da zločin nastaje kao posledica neravnoteže između impulsivnog ponašanja koje vodi ka kriminalnoj aktivnosti i društvenih ili fizičkih kontrola koje odvraćaju od takvog ponašanja. Smatra se da su mnoge vrste kriminala posledica 'donošenja odluka na osnovu procene situacije' - neka osoba uvidi povoljnu priluki i morivisana je da se prestupnički ponaša. Jedan od najpoznatijih teoretičara ove orijentacije, Trevis Hirči, zastupao je ideju da su ljudi u osnovi sebična bića koja donose odluku o tome da li će ili neće počiniti neku kriminalnu radnju tako što odmeravaju potencijalne koristi i rizike takvog postupka. U svom delu Uzroci delikvencije (1969), Hirči je tvrdio da postoje četiri vrste veza koje spajaju ljude sa društvom i praksom poštovanja zakona: **[vezanost, posvećenost, uključenost i verovanje.]** Kada su dovoljno snažni ovi elementi pomažu u održavanju društvene kontrole i konformizma jer tada ljudi nisu slobodni da krše pravila, Ako su ove veze sa društvom slabe, onda se javljaju deliknventnost i prestupništvo. **ideja o zaštiti meta** - sprečavanje da se počini krivično delo direktno se mešajući u potencijalne 'situacije za izvršavanje krivičnih dela' **održavanje rezultata uz nultu toleranciju** - pristup koji stavlja naglasak na neprestani proces održavanja reda kao rešenja za smanjenje težih kriminalnih dela Zagovornici teorije kontrole smasatraju da je najbolja politika preduzeti praktične mere kojima bi se kontrolisale mogućnosti da kriminalci počine zločin, pre nego pokušavati prevaspitati kriminalce. **kriminal i statistika kriminala** Statistički podaci o kriminalu i delikvenciji verovatno su najmanje pouzdani od svih zvaničnih podataka o društvenim pitanjima. Mnogi kriminolozi ističu da zvanične statistike ne treba shvatiti doslovno, već se mora obratiti pažnja na način na koji su takvi statistički podaci dobijeni. **tamne brojke 'neregistrovanih krivičnih dela'** - slučajevi koji nisu obuhvaćeni zvaničnim statistikama [studije o žrtvama] **reakcije na kriminal** 'Situaciona' prevencija kriminala - kao što su zaštita mere i sistemi prismotre - bili su popularni pristupi u 'upravljanju' rizikom od kriminala. Primer: fizičko izopštavanje određenih kategorija ljudi sa javnih mesta kao što su biblioteke, prakovi i uglovi ulica da bi se smanjio i predupredio kriminal. **održavanje reda u rizičnom društvu** Ričard Erikson i Kevin Hegerti u delu 'Održavanje rada u rizičnim društvima izloženim riziku' (1999) ukazuju na potrebu ponovne procene uloge održavanja reda u doba kasne modernosti. Erikson i Hegerti smatraju da se, uz pomoć novih oblika tehnologije, policijski rad sve više koncentriše na 'mapiranje' i predviđanja rizika u društvu. **rod i kriminal** Pedesetih godina 20. veka, Oto Polak je ukazao na to da se izvesna kriminalna dela u kojima su počinioci žene ne prijavljuju. [teza o kavaljerskom ophođenju] Fransis Hajdenson (1985) smatra da se prema ženama postupa mnogo surovije u onim slučajevima kriminalnih dela u kojima su one, navodno, odstupile od normi ženskosti. Hajdensnon i drugi ukazali su na prisustvo duplih standarda u okviru sistema pravosuđa: dok se agresivno ponašanje i nasilje muškaraca smatra prirodnom pojavom, objašnjenja za prestupe koje počine žene traže se u 'psihološkoj' neravnoteži. **ugovor između rodova** - impliciran ugovor između muškarca i žene po kojem je žena, s jedne strane, ekscentrična i impulsivna osoba, a opet s druge strane, biće kojem je potrebna zaštita. **kriminal i 'kriza muškosti'** Prema nekim autorima, visoki nivoi nezainteresovanosti muškaraca počinju da obrazuju novu kategoriju kriminalaca od karijere. **krivična dela u kojima su žrtve žene** Naglašavajući tesnu vezu između silovanja i ortodoksne muške seksualnosti, Suzan Braunmiler smatra da je silovanje deo sistema muškog zastrašivanja kojem su izložene sve žene. **kriminalna dela u kojima su žrtve homoseksualci** Dajen Ričardson i Hejzel Mej tvrde da, pošto su homoseksualci žigosani i potisnuti na same margine u mnogim društvima, sve više dolazi do izražaja mišljenje da su i 'zaslužili' da budu žrtve nasilničkog ponašanja, a ne da su nedužne žrtve. Krivična dela kao što su ubistvo Metjua Šeparda dovela su do zahteva koje su uputile mnoge društvene grupe da se usvoji zakon protiv 'zločina iz mržnje' kako bi se zaštitila ljudska prava onih grupa koje su i dalje žigosane u društvu. **mladi i kriminal** Džon Mansi tvrdi da 'moralna panika' u vei sa kriminalom mladih možda ne odražava društvenu stvarnost na pravi način. Izolovan događaj u kojem su spojeni mladost i kriminal može se simbolično pretvoriti u duboku 'krizu detinjstva', što onda zahteva snažno reagovanje po principu 'zakona i reakcije'. 'Rat protiv droga' tvrdi Mansi, služi da se proglase kriminalcima širi segmenti mlađeg stanovništva koji se uglavnom pridržavaju zakona. **kriminal belih okovratnika** Izraz kriminal belih okovratnika prvi put je uveo Edvin Saderland (1949) Odnosi se na kriminal onih koji pripadaju bogatijim slojevima društva. Uglavnom se odnosi na korišćenje statusa srednje klase ili profesionalnog položaja za nezakonite aktivnosti. **kriminal moćnih** - ona dela u kojima se vlast koju daje položaj koristi na kriminalan način - npr kada neki državni zvaničkin primi mito da bi favorizovao samo jednu politiku. **korporacijski kriminal** Neki kriminolozi ukazuju na korporacijski kriminal da bi opisali vrste kriminalnih dela koja čine velike korporacije. Zagađenje, pogrešno obeležavanje proizvoda, kršenje zdravstvenih propisa i onih o bezbednosti na radnom mestu ostavljaju teže posledice na mnogo većo broj ljudi nego dela sitnog kriminala. Geri Sleper i Stiv Tombs (1999) - na osnovu studija o korporacijskom kriminalu može se uočiti šest tipova kršenja propisa: - **administrativno** - administrativni poslovi ili nepridržavanje propisa - **zaštita čovekove okoline** - zagađenje, dozvoljavanje je kršenje propisa - **finansijsko** - kršenje propisa o plaćanju poreza, nezakonite isplate - **u radu** - radni uslovi, praksa zapošljavanja - **u proizvodnji** - bezbednost proizvoda, stavljanje pogrešnih etiketa - **nelojalna trgovačka praksa** - antikonkurencija, lažno reklamiranje **organizovani kriminal** Odnosi se na aktivnosti koje imaju mnoge osobine uobičajenog poslovanja, ali su nezakonite. Spada - krijumčarenje, nezakonito kockanje, trgovina drogom, prostitucija, velike krađe, iznuđivanje reketa itd. [promena oblika organizovanog kriminala] U svojoj knjizi 'Kraj milenijuma' (1998) Manuel Kastels tvrdi da su aktivnosti grupa organizovanog kriminala, po polju svog delovanja, sve više postale međunarodne. Prema Kastelu, kriminalne grupe međusobno sklapaju strateške saveze. **kriminal u kiber prostoru (sajberkriminal)** Odnosi se na kriminalne radnje počinjene uz pomoć informacione tehnologije P.N.Gaborski i Rasel Smit (1998) izdvojili su devet glavnih tipova tehnološkog kriminala: - prisluškivanje - elektronski vandalizam i terorizam - krađa telekomunikacionih usluga - zaštita telekomunikacionih usluga - pojava materijala sa pornografskim i uvredljivim sadržajem - prevara putem telemarketinga - kriminal u elektronskom prenosu novca - elektronsko pranje novca - kriminalne zavere Zatvori se ponekad nazivaju ' univerzitetima za kriminal' **recidivizam** - ponovno vršenje krivičnog dela od strane osobe koja je već bila u zatvoru **restorativno pravo** - ima za cilj da prestupnicima ukaže na efekte njihovih krivičnih dela kroz 'izdržavanje kazne' u okviru zajednice **[Klasa, stratifikacija i nejednakost]** Stratifikacija se najjednostavnije može definisati kao strukturalna nejednakost između različitih grupa ljudi Kroz istoriju su u ljudskim društvima postojala četiri osnovna sistema stratifikacije (raslojavanja): - **ropstvo** - ekstremni oblik nejednakosti u kojem izvesni pojedinci bukvalno poseduju druge kao vlasništvo - **kasta** - vezuje se za kulture indijskog potkontinenta i verovanjem u ponovno rađanje. Veruje se da će pojedinci koji se ne pridržavaju rituala i dužnosti svoje kaste biti ponovo rođeni i da će u sledećoj inkarnaciji zauzimati inferioran položaj. Sistem kasta pretpostavlja zabranu izneđu pripadnika različitog ranga. - **staleži** - činili su deo mnogih tradicionalnih civilizacija, uključujući i evropski feudalizam. - **klasa** - možemo definisati kao široko grupisanje ljudi koji dele ekonomske resurse, što snažno utiče na način života koji su oni u stanju da vode. Posedovanje bogatstva i zanimanje osnove su klasnih razlika Teorije Karla Marksa i Maksa Vebera čine osnovu najvećeg broja socioloških analiza klase i stratifikacije. **teorija Karla Marksa** Propustio je da pruži sistematičnu analizu pojma klase s toga se mora konstruisati na onsovu njegovog celoukupnog dela. Po Marsku, Klasa je grupa ljudi koja ima istovetan odnos prema **sredstvima za proizvodnju** - sredstva pomoću kojih se zarađuje za život. U predindustrijskim društvima dve klase činili su: - zemljoposednici - aristokratija, plemstvo, robovlasnici - oni koji su aktivno učestvovali u obradi zemlje - kmetovi, robovi i slobodno seljaštvo Dve glavne klase čine oni koji poseduju nova sredstva za proizvodnju: - industrijalci ili kapitalisti - radnička klasa ili proletarijat Marks je bio pogođen nejednakostima koje rađa kapitalistički sistem. Koristio je termin **pauperizacija** da opiše proces u kome radnička klasa postaje sve siromašnija u odnosu na klasu kapitalista. **teorija Maksa Vebera** Socijalna stratifikacija nije samo pitanje klase nego zavisi i od dva dodatna aspekta: [statusa] i [partije] Klasne podele nastaju ne samo usled posedovanja ili neposedovanja kontrole nad sredstvima za proizvodnju, nego i zbog ekonomskih razlika koje nemaju nikakve neposredne veze sa imovinom. Verovao je da pozicija pojedinca na tržištu ima jak uticaj na njegove ukupne 'životne šanse' **status** - odnosi se na razlike između društvenih grupa u pogledu poštovanja ili prestiža koje im pridaju drugi Simboli i obeležja statusa - mesto stanovanja, odeća, način govorenja ili zanimanje - pomažu u definisanju pozicije pojedinca u očima drugih. Ljudi istog statusa formiraju zajednicu koju karakteriše osećaj zajedničkog identiteta. Veber ističe da u modernim društvima stvaranje partija predstavlja značajan aspekt moći koji može da utiče na stratifikaciju nezavisno od klase i statusa. **partija** - definiše se kao grupa pojedinaca koji zajedno rade, jer su im poreklo, ciljevi ili interesi zajednički I status i partija utiču, sa svoje strane, na ekonomske prilike pojedinaca i grupa, a time i na klasu. **teorija klase Erika Olina Rajta** Razvio je vrlo uticajnu teoriju klase koja kombinuje aspekte Veberovog pristupa Prema Rajtu, postoje tri dimenzije kontrole nad ekonomskim resursima u modernoj kapitalistilčkoj proizvodnji, na osnovu kojih je moguće definisati glavne klase koje danas postoje 1. Kontrole nad investicijama ili novčanim kapitalom 2. Kontrola nad fizičkim sredstvima za proizvodnju (zemljištem, fabrikama, poslovnim prostorom) 3. Kontrola nad radnom snagom Oni koji pripadaju kapitalističkoj klasi kontrolišu sve tri dimenzije u okviru proizvodnog sistema. Pripadnici radničke klase nemaju kontrolu ni nad jednom. Menadžeri i radnici beli okovratnici se nalaze na **protivrečnim klasnim lokacijama** jer su u stanju da utiču na neke aspekte proizvodnje, ali im je uskraćena kontrola nad drugim Da bi razlikovao mesta koje klase zauzimaju u okviru širokog dela populacije, Rajt uzima u obzir dva faktora: odnos prema rukovodstvu i posedovanje veština ili stručnog znanja. **Džon Goltrop: klasa i zanimanje** Goltropova klasna šema nije napravljena kao hijerarhija nego kao predstavljanje 'relacione' prirode savremene klasne strukture. Njegova originalna šema identifikovala je klasne pozicije na ocnovu dva glavna faktora - **tržišna situacija** - tiče se nečijeg nivoa primanja, sigurnosti radnog mesta i izgleda napredovanja; ona naglašava i materijalne nagrade i ukupne 'životne šanse' - **situacija na radnom mestu** - usmerava se na stepen autonomije na radnom mestu i sveukupnih odnosa kontrole koji utiče na zaposlenog Goldtrop je svoju šemu stvorio evaluacijom zanimanja na osnovu njihove relativne tržišne situacije i situacije na radnom mestu. **ugovor o radu** - zasniva se na razmeni uloženog truda i nadnice koja je strogo određena i ograničena **ugovor o zaposlenju** - sadrži elemente koji se odnose na budućnost, poput mogućnosti povećanja plate ili napredovanja Prema Goldtorpu radničku klasu karakterišu ugovori o radu, a službeničku klasu ugovori o zaposlenju. Iz ovoga sledi da međuklasa pri stupanju u radni odnos sklapa ugovor koji ima karakteristike obe vrste. **vrednovanje klasnih šema** Klasne šeme zasnovane na razlikama među profesijama nisu u stanju da pokažu ni značaj vlasništva i bogatstva pri određivanju socijalne klase. Prilično je komplikovano napraviti klasnu šemu koja će pouzdano 'mapirati' klasnu strukturu društva Džon Vestergard je sociolog koji je doveo u pitanje stav po kojem bogati, obzirom da ih je mali broj, mogu biti isključni iz šema koje pretenduju na detaljniji opis klasne strukture. **pitanje više klase** Džon Skot smatra da je današnja viša klasa promenila svoj oblik, ali da i dalje zadržava svoju jasnu poziciju (1991), On ukazuje na tri jasno izdvojene grupe koje zajedno čine konstelaciju interesa u kontrolisanju - i profitiranju - iz velikih ulaganja. **finansijski kapitalisti** - kategorija koja uključuje ljude na čelu osiguravajućih kompanija, banaka, investicionih fondova i drugih organizacija, koji se, prema mišljenju Skota, nalaze u samom središtu današnje više klase. Neophodno je definisati pojmove *viša klasa* i *službenička klasa*. Višu klasu čini mali broj pojedinaca koji poseduju bogatstvo i moć i koji su u stanju da privilegije prenesu na svoje potomstvo. Službeničku klasu čine, kako kaže Goldtrop, profesionalci, menadžeri i viši rukovodioci. Ono što Goldtrop naziva 'međuklasom' možda je jednostavnije nazvati 'srednjom klasom' **srednja klasa** Izraz srednja klasa odnosi se na čitav spektar onih koji se bave različitim profesijama, od zaposlenih u uslužnim delatnostima do nastavnika u školama i medicinskih radnika. Za razliku od radničke klase, pripadnici srednje klase u stanju su da prodaju svoj intelektualni i fizički rad da bi stekli sredstva za život. **promena prirode radničke klase** Marks je verovao da će radnička klasa postepeno biti sve brojnija **Poburžoaziti se** znači 'postati više buržoaski' što je izraz u Marksovom stilu za 'postati bliži srednjoj klasi' Pedesetih godina, kada je ova teza nastala, njeni zagovornici izneli su tvrdnju da će veliki broj 'plavih okovratnika' koji imaju primanja jednaka pripadnicima srednje klase, poprimiti vrednosni sistem i način života srednje klase. Šezdesetih godina 20. veka, Džon Goldtrop sa saradnicima je izradio kasnije veoma poznatu studiju, sa ciljem da proveri ispravnost teze poburžoaziranja. U svojoj studiji oni su izneli tezu da imućniji pripadnici 'plavih okovratnika' ne bi trebalo da se razlikuju od 'belih okovratnika' po svom odnosu prema poslu, načinu života i politici, ako je hipoteza o pobužoaziranju ispravna (nope) Nije bilo pokazitelja da se radnici približavaju normama i vrednosnom sistemu srednje klase. Rezultati studije - teza je pogrešna. Radnici nisu bili na putu da postanu deo srednje klase. Međutim Goldtrop i saradnici dopustili su mogućnost neke vrste konvergencije između niže i srednje klase i više radničke klase u određenim tačkama. Prema francuskom sociologu Pjeru Burdijeu, klasne grupe mogu biti identifikovane na osnovu promenljivog nivoa *kulturnog* i *ekonomskog kapitala* (1986). Pojedinci se međusobno više razlikuju ne na osnovu ekonomskih ili profesionalnih faktora, već po svojim kulturnim ukusima, kao i načinu na koji provode slobodno vreme. Sevidž i ostali autori (1992), govoreći o pregrupisanju u okviru srednje klase, imenuju tri sektora koji se razlikuju na osnovu kulturnih ukusa i 'imovine': - zaposleni u javnim službama - menadžeri i birokrate - 'postmodernisti' **potklasa** Izraz 'potklasa' često se koristi da bi se opisao segment populacije koji se nalazi na samom dnu klasne strukture. Potklasa se često opisuje kao marginalizovana ili isključena iz načina života kakav vodi većina populacije, Ne postoji nijedno društvo u kojem muškarci, bar u nekim aspektima društvenog života, nemaju više bogatstva, viši status i veći uticaj od žena. Društvena klasa trebalo bi da se odredi na osnovu zanimanja svakog pojedinca, bez uticaja porodičnog okruženja u kojem živi. To zastupa Gordon Maršal sa saradnicima, u svojoj studiji o klasnom sistemu Velike Britanije. **društvena pokretljivost** Odnosi se na kretanje pojedinca među razlićitim društvenio-ekonomskim pozicijama **vertikalna pokretljivost** - kretanja nadole ili nagore po društveno-ekonomskoj lestvici (silazno ili ulazno **horizontalna pokretljivost** - odnosi se na kretanje u geografskom smislu, iz jednog grada u drugi, iz grada u grad, iz oblasti u oblast **intrageneracijska mobilnost** - odnosi se na karijeru pojedinca u toku njegovog radnog veka **intergeneracijska mobilnost** - mobilnost kroz generacije **uporedna proučavanja pokretljivosti** Otis Dadli Dankan i Piter Blau 1967. godine - najdetaljnije istraživanje socijalne mobilnosti ikada ostvarene u jednoj zemlji. Oni naglašavaju značaj obrazovanja i obuke za šanse pojedinca da postigne uspeh. Po njihovom mišljenju, ukazna socijalna mobilnost karakteristika je industrijskih društava u celini i ona doprinosi socijalnoj stabilnosti i integraciji. Verovatno najčuvenije međunardno istraživanje društvene pokretljivosti jeste ono koje su sproveli Simur Martin Lipset i Rajnhard Bendiks (1959) Gordon Maršal i Dejvid Fert (1999) primenili su drugačiji pristup u svojoj komparativnoj studiji društvene pokretljivosti. Oni su razmatrali 'subjektivna' osećanja ljudi u vezi sa promenom klasne pozicije. Pronašli su nedovoljno dokaza koji bi govorili u prilog tezi da postoji veza između mobilnosti ispitanika i njihovog ukupnog osećanja zadovoljstva životom.