Razvoj sociološke misli PDF

# Razvoj sociološke misli Kad počnu učiti sociologiju, mnoge studente zbuni raznolikost socioloških pristupa. Sociologija nikada nije bila disciplina u kojoj postoji skup ideja koje svi prihvataju kao tačne. Sociolozi se često ne slažu među sobom o tome kako izučavati ljudsko ponašanje i kako se na...

# Razvoj sociološke misli Kad počnu učiti sociologiju, mnoge studente zbuni raznolikost socioloških pristupa. Sociologija nikada nije bila disciplina u kojoj postoji skup ideja koje svi prihvataju kao tačne. Sociolozi se često ne slažu među sobom o tome kako izučavati ljudsko ponašanje i kako se na naj- ## ŠTA JE SOCIOLOGIJA ### Rani teoretičari Mi, ljudska bića, uvek smo bili radoznali u vezi sa izvorima našeg ponašanja, ali su se hiljadama godina naši napori da razumemo sebe oslanjali na način mišljenja koji se prenosio s generacije na generaciju. Često su se te ideje izražavale religijskim pojmovima, ili su se oslanjale na dobro poznate mitove, praznoverja ili tradicionalna verovanja. Objektivno i sistematsko proučavanje ljudskog ponašanja i društva relativno je kasnijeg datuma, naime, počeci tog proučavanja javljaju se u drugoj polovini 18. veka. Ključni prodor u tom pogledu bilo je korišćenje nauke da bi se razumeo svet oko nas. Naučni pristup doveo je do radikalnih promena u našem pogledu na svet i u njegovom razumevanju. U raznim oblastima, tradicionalna i religijski zasnovana objašnjenja bila su zamenjena racionalnim i kritičkim pristupima u sticanju znanja. Baš kao i fizika, hemija, biologija, i druge discipline, sociologija se pojavila kao deo ovog važnog društvenog procesa. Podlogu za nastanak sociologije omogućio je čitav niz temeljnih promena koji su najavile „dve velike revolucije" u Evropi 18. i 19. veka. Ovi dogadaji nepovratno su izmenili način života kojeg su se ljudi držali hiljadama godina. Francuska revolucija iz 1789. godine označila je trijumf svetovnih ideja i vrednosti, kao što su sloboda i jednakost, nad tradicionalnim društvenim poretkom. Bio je to početak moćnih i dinamičkih snaga koje su se orada sve više širile i postale okosnica modernog sveta. Druga velika revolucija počela je u Britaniji poslednjih godina 18. veka, pre nego što je izbila i u drugim zemljama Evrope, Severne Amerike, i šire. Bila je to industrijska revolucija - širok spektar društvenih i ekonomskih transformacija koje su pratile razvoj tehnoloških inovacija kao što su parna mašina į mašinska postrojenja. Uspon industrije doveo je do ogromnih migracija seljaka sa zemlje u fabrike, izazivajući brzo širenje gradskih sredina i najavljujući nove oblike društvenih odnosa. To je dramatično promenilo lice sveta, uključujući i mnoge naše lične navike. Veliki deo hrane koju jedemo i pića koja pijemo - na primer, kafa - sada se proizvode industrijski. Razaranje tradicionalnih načina života podstaklo je mislioce da razviju novo shvatanje kako društvenog tako i prirodnog sveta. Pioniri sociološke misli bili su zaokupljeni dogadajima oko revolucija i pokušavali su da shvate kako njihov nastanak, odnosno, uzroke tako i moguće posledice. Pitanja na koja su mislioci 19. veka pokušali da odgovore - Šta je ljudska priroda? Zašto je društvo ustrojeno tako kako jeste? Kako i zašto se društva menjaju? - ista su ona pitanja na koja sociolozi i danas pokušavaju da pruže odgovore. ### Ogist Kont Nijedan čovek, naravno, nije u stanju da utemelji čitavu jednu oblast istraživanja, stoga ima mnogo onih koji su dali svoj doprinos ranoj sociološkoj misli. Posebno mesto, ipak, obično se daje francuskom autoru Ogistu Kontu (1798-1857), ako ni zbog čega drugog, onda zbog toga što je on zapravo izumeo reč „sociologia". Kont je u početku koristio izraz „društvena fizika", ali istim izrazom služili su se i neki od njegovih intelektualnih suparnika tog vremena. Kont je želeo da napravi razliku između svojih misli i njihovih, pa je skovao izraz „sociologija", kako bi opisao predmet koji je hteo da utemelji. ### Emile Dirkem Jedan od najuticajnijih sociologa, Emile Dirkem (1858-1917), smatrao je da je ulogu sociologije da prouči društvene činjenice. Dirkem je smatrao da se društvene činjenice ne mogu objasniti subjektivnim osećanjima ljudi, već da se moraju shvatiti kao objektivne stvari koje postoje odvojeno od pojedinačnih mišljenja i postupaka. U skladu sa ovom strukturom misli, Dirkem je verovao da se društvene činjenice mogu analizirati pomoću naučnih metoda. On je koristio statističke podatke kako bi istraživao društvene fenomene, a naročito je bio zainteresovan za ulogu religije u društvu. Dirkem je bio i pionir u proučavanju socijalne integracije. On je raspravljao o tome kako pojedinci uspešno integrišu u društvene grupe kada postupaju po jednom skupu zajedničkih vrednosti i običaja. U svom prvom značajnom delu, *Podela društvenog rada*, (1893), Dirkem je pružio jednu analizu društvene promene po kojoj je pojava industrijske ere značila nastanak novog oblika solidarnosti. U iznošenju dokaza za to, Dirkem je suprotstavio dva oblika solidarnosti - mehanička i organska - povezao ih s podelo rada, odnosno, porastom razlika između različnih zanimanja. Prema Dirkemu, tradicionalne kulture s nerazvijenom podelom rada karakteriše mehanička solidarnost. Pošto je većina članova društva uključena u slična zanimanja, oni su medusobno povezani zajedničkim iskustvima i verovanjima. Snaga ovih zajedničkih ubeđenja je represivna - zajednica brzo kažnjava svakog ko osporava tradicionalne norme i običaje. Na taj način, malo je prostora za izražavanje pojedinačnih neslaganja i mišljenja. Mehanička solidarnost, prema tome, zasniva se na usaglašenosti mišljenja i sličnim verovanjima. Međutim, snage industrijalizacije i urbanizacije dovele su do veće podele rada, što je, s druge strane, doprinelo razaranju ovog oblika solidarnosti. Specijalizacija zadataka i sve veća društvena zavisnost u naprednim društvima doveli su do uspostavljanja novog poretka u kojem je do izražaja došla organska solidarnost, smatra Dirkem. Društva koja karakteriše organska solidarnost povezana su ekonomskom medusobnošću ljudi i uočavanjem značaja zasluga drugih članova. Kako se podela rada razvijala, ljudi su postajali sve zavisnijim jedni od drugih, jer je svaka osoba želela robu i usluge koje su obezbeđivali ljudi s drugim zanimanjima. Odnosi ekonomske uzajamnosti ili reciprociteta i medusodna zavisnost počeli su da zamenjuju zajednička verovanja u stvaranju socijalnog konsenzusa. Ipak, procesi promene u savremenom svetu tako su brzi i snažni da uzrokuju glavne poremećaje u društvu. One mogu imati razoran uticaj na tradicionalne stilove života, moral, religijska verovanja i svakodnevne obrasce, a da pri tom ne obezbede nove jasne vrednosti. Dirkem je povezivao ove nestabilne uslove sa anomijom, osećajem besciljnosti ili očaja izazvanim savremenim društvenim razvojem. Tradicionalne moralne kontrole i standardi, koje je nekada obezbeđivala religija, uglavnom su nestali sa savremenim društvenim razvojem pa su mnogi pojedinci u savremenom društvu opterećeni osećajem da njihov svakodnevni život nema nikakvog smisla. Jedan od Dirkemovih najčuvenijih radova bavi se analizom samoubistva (1897, 1952). Samoubistvo je, naoko, isključivo lični čin, posledica krajnje lične nesreće. Dirkem je, međutim, pokazao da društveni činioci imaju snažan uticaj na samoubilačko ponašanje, a jedan od tih uticaja ima anomijom. Stope samoubistava pokazuju pravilne obrasce iz godine u godinu, a ti obrasci moraju se objašnjavati na sociološki nacis. ### Karl Marks Ideje Karla Marksa (1818-1883) su u oštroj suprotnosti sa idejama Konta i Dirkema, ali, kao i oni, i on je pokušao da objasni promene u društvu do kojih je došlo u vreme industrijske revolucije. Kao mlad čovek, Marks je zbog svojih političkih aktivnosti došao u sukob s nemačkim vlastima; nakon kraćeg boravka u Francuskoj, stalno se nastanio u Britaniji. Marks je bio svedok rasta industrijske proizvodnje i nejednakosti koje su iz toga proizlazile. Njegova zaokupljenost evropskim radničkim pokretom i socijalističkim idejama odražava se u njegovim delima koja su obuhvatala razlicite teme. Najveći deo njegovog rada usredsreden je na ekonomska pitanja, ali, kako je on uvek nastojao da ekonomske probleme poveže sa društvenim institucijama, njegov rad bogat je pronicljivim sociološkim zapažanjima. Čak i njegovi najstroži kritičari smatrali su da je on značajan za razvoj sociologije kao nauke. #### Kapitalizam i klasna borba Iako je pisao o raznim istorijskim fazama, Marks se prvenstveno usredsredio na promene u modernoj epohi. Po njemu su najvažnje promene bile usko povezane sa razvojem kapitalizma. Kapitalizam je sistem proizvodnje koji se bitno razlikuje od prethodnih ekonomskih sistema u istoriji, a podrazumeva proizvodnju robe i usluga koje se prodaju širim slojevima potrošača. Marks je uočio dva glavna elementa u okviru kapitalističkih preduzeća. Prvi je kapital - bilo koja imovina, uključujući novac, mašine, čak i fabrike, koja se može iskoristiti ili uložiti kako bi se proizvela nova imovina. Akumulacija kapitala ide ruku pod ruku s drugim elementom, najamnim radom. Najamni rad odnosi se na one radnike koji ne poseduju sredstva za život već moraju da nađu zaposlenje koje im obezbeđuju vlasnici kapitala. Marks je verovao da oni koji imaju kapital, ili kapitalisti, obrazuju vladajuću klasu, dok ogromna masa stanovništva čini klasu najamnih radnika ili radničku klasu. Kako se industrijalizacija širila, veliki broj seoskog stanovništva koje se nekad izdržavalo radom na zemlji, doselio se u gradove koji su se sve više razvijali, i doprineo tome da se u gradovima obrazuje industrijska radnička klasa. Za ovu radničku klasu koristi se još i izraz „proletarijat". Prema Marksu, kapitalizam je u osnovi klasni sistem u kojem odnose medu klasama karakteriše sukobi. Iako su vlasnici kapitala i radnici zavisni jedni od drugih - kapitalistima je potrebna radna snaga, a radniku je potrebna plata - medusobna zavisnost je veoma neravnotežena. Odnos izmedu klasa je eksploatatorski, budući da radnici imaju malo ili nimalo kontrole nad svojim radom, a poslodavci mogu da ostvare profit prisvajajući proizvode radnikovog rada. Marks je smatrao da će klasna borba oko ekonomskih resursa biti sve oštrija kako vreme bude prolazilo. #### Društvena promena: materijalističko shvatanje istorije Marksovo gledište zasnivalo se na onome što je on nazvao „materijalističko shvatanje istorije". Prema ovom gledištu, nisu ideje ili vrednosti koje ljudska bića imaju glavni izvori društvenih promena, već je društvena promena podstaknuta, prvenstveno, ekonomskim uticajima. Sukobi medu klasama služe kao motiv za dalji istorijski razvoj - oni su motor, pokretačka snaga istorije". Po Marksovim rečima, „Celokupna istorija ljudskog roda do danas jeste istorija klasnih borbi." Iako se Marks najviše usredsredio na kapitalizam i moderno društvo, on je takođe istraživao kako su se društva razvijala u prošlosti, ukazujući na ono što se može nazvati „dijalektička promena". Uvek postoje protivrečne snage u društvu, a one se konstantno bore jedna protiv druge. ### Max Weber Max Weber (1864-1920) bio je nemački socijalni teoretičar koji je svojim radom utvrdio osnove sociologije religije, birokratije i racionalizacije modernog društva. Bio je jedan od najvažnijih osnivača moderne sociologije. Weber je tvrdio da su ideje, verovanja i vrednosti važni pokretači društvenih promena. On je smatrao da u društvu postoji velika raznolikost interesa i ciljeva, a da se pojedinci udružuju u grupama i organizacije kako bi ostvarili svoje ciljeve. Weberova analiza birokratije naročito je značajna. Birokratija, po njegovom mišljenju, predstavlja neizbežan rezultat modernog društva koje teži efikasnosti i preciznosti u organizaciji rada. Smatrao je da je proces racionalizacije, koji se sve više širi modernim društvom, doveo do sve jače birokratizacije i specijalizacije rada, kao i do sve veće kontrole nad ljudskim životom. Weber je smatrao da racionalizacija i birokratija, iako su efikasne, mogu da dovedu do otuđenja pojedinca, smanjenja kreativnosti i smanjenja individualne slobode. ### Robert Merton Iako je Robert Merton (1910-2003) bio američki socijalni teoretičar, smatra se jednim od najvažnijih sociologa 20. veka. Merton je značajan po tome što je razvio teoriju o „srednjim rasponima" koja se bavi odnosom između društvenih struktura i individualnog ponašanja. Njegov rad pomogao je da se ujedine makro i mikro perspektive u sociologiji. Merton se bavi i konceptima društvenih funkcija i disfunkcija, analizirajući kako su društveni elementi mogu da pridone zadovoljenju, alii istovremeno i narušavanju potreba društvenog sistema. Takođe, istraživao je i fenomen društvenih anomlija, koje se javljaju kada pojedinci, usled društvenih okolnosti, ne mogu da postignu ciljeve društva na legalan način. ### Talcott Parsons Talcott Parsons (1902-1979) je bio američki sociolog, poznat po razvoju strukturne funkcionalističke teorije. Njegova teorija se bavila načinom na koji društvo funkcioniše kao sistem, analizirajući kako se društveni elementi međusobno povezuju i doprinose održavanju društvene stabilnosti. Parsonsov rad značajan je po tome što je ukazivao na važnost vrednosti, normi i uloga u oblikovanju društvenog ponašanja. On je tvrdio da društvo predstavlja sistem u kojem se svi delovi moraju uskladiti kako bi se obezbedilo funkcionisanje. Parsonsova teorija, iako je bila dominantna u sociologiji 50-ih godina 20. veka, suočena je sa kritikama zbog toga što je smatrana previše konzervativnom i što nije dovoljno objašnjavala promene u društvu. ### Društvene promene i savremeni problemi Sociologija je dinamǐna oblast koja neprestano prati i analizira promene u društvu. Iako su tradicionalne teoretske perspektive i dalje relevantne, savremeni sociolozi se suočavaju s mnogo novih problema, poput rastuće globalizacije, nejednakosti, migracija, ekološka izazova, i razvoja digitalnih tehnologija. Ove promene predstavljaju ključne izazove za društva 21. veka, a istraživanja sociologa pomažu nam da ih bolje razumemo i da pronađemo rešenja.