Sociologija Exam Paper 2022 PDF

Универзитет у Београду Пољопривредни факултет Социологија - питања за полагање пријемног испита - Београд – Земун 2022.  Др Сретен Јелић ДрТатјана Јовановић Социологија - питања за полагање пријемног...

Универзитет у Београду Пољопривредни факултет Социологија - питања за полагање пријемног испита - Београд – Земун 2022.  Др Сретен Јелић ДрТатјана Јовановић Социологија - питања за полагање пријемног испита - Београд – Земун 2022.  Универзитет у Београду – Пољопривредни факултет Да би ученици завршених средњих школа приликом припремања пријемног испита из Социологије на Пољопривредном факултету у Београду лакше савладали предвиђено градиво аутори су сачинили 117 питања. Свако од постављених питања садржи четири одговора од којих је само један тачан. Кандидати који конкуришу за упис полажу пријемни испит који обухвата програмске садржаје који су изучавани у средњој школи. Пријемни испит из Социологије полажу кандидати који се определе за предмет Социологија на следећим студијским програмима: агроекономија, прехрамбена технологија, пољопривредна техника, ратарство, воћарство и виноградарство, зоо-техника, мелиорације земљишта и фитомедицина. Решења тест питања, у облику табеле са тачним одговорима налазе се на крају ове публикације. Београд, 2022. Аутори -3- Универзитет у Београду – Пољопривредни факултет Тест питања из социологије -4-  Универзитет у Београду – Пољопривредни факултет 1. Социологија је : 1. Наука о друштву 2. Наука која проучава колективне друштвене појавe 3. Општа, теоријска и основна (фундаментална) наука о друштву схваћеном као свеукупности друштвених појава, односа, деловања и понашања 4. Наука која истражује посебне стране људског живота. 2. Друштво је: 1. Елемент друштвене основе 2. Релативно уређена и трајна (структурисана) скупина друштвених појава, тј. целина друштвених деловања и понашања, друштвених односа, друштвених група, организација и установа 3. Сваки облик повезивања појединаца или група 4. Релативно стабилан однос који све елементе повезује у једну трајну и уређену целину. 3. Функционалистичке теорије полазе од: 1. Структуре 2. Облика 3. Улоге (функције) 4. Организма. 4. Ко је творац социометрије? 1. Јакоб Морено 2. Огист Конт 3. Карл Маркс 4. Херберт Спенсер. 5. Четири главне димензије глобализације су: 1. Капитал, знање, технологија, економски потенцијали 2. Светске капиталистичке економије, систем националних држава, светски војни поредак, међународна подела рада 3. Природни ресурси, енергија, сировине, витална популација 4. Међународна подела рада, међународни монетарни фонд, светска банка, међународна банка за обнову и развој. 6. Тврдњу да се светско становништво повећава по геометријској прогресији изрекао је: 1. Морган 2. Малтус 3. Маркс 4. Макијавели. -5-  Универзитет у Београду – Пољопривредни факултет 7. Шта је друштвена појава? 1. Друштвено деловање и понашање појединаца 2. Свако деловање и понашање појединаца или група које је непосредно или посредно повезано са деловањем и понашањем других појединаца и група 3. Колективне творевине друштвеног живота 4. Друштвни однос и повезивање појединаца у друштвеном деловању. 8. Урбанизација је: 1. Процес ширења градског начина живота на сеоски простор 2. Масовна култура 3. Урбана култура 4. Врхунска елитна култура. 9. Друштвено деловање је: 1. Исто што и рад 2. Шири појам од рада 3. Ужи појам од рада 4. Сврсисходна пракса, којом човек производи себе као културно и историјско биће. 10. Сродничке групе су: 1. Класе, слојеви, елите 2. Породица, род, братство 3. Групе које настају заједничким обављањем сродних друштвених улога 4. Етничке заједнице, племе, род, нације. 11. Друштвена моћ је: 1. Однос неједнаких могућности индивидуалног, заједничког или колективног присвајања, коришћења и располагања ограниченим природним и друштвено-културним добрима 2. Владавина већине у интересу већине 3. Темељ савремене демократије 4. Друштвено установљена неједнака могућност појединаца и група да доносе одлуке од интереса не само за себе него и за друге. 12. Шта је симбол? 1. Једна организациона појава 2. Свеколико људско понашање 3. Људска замисао, наша пројекција да у чулним предметима видимо још и нешто друго 4. Својства предмета која људи произвољно намећу. -6-  Универзитет у Београду – Пољопривредни факултет 13. На чему се заснива императивни морал? 1. Ауторитету обичаја, традиције 2. Храбрости, верности, искрености 3. Ауторитету прописа и дужности 4. Нових вредности у култури. 14. Етничке заједнице су: 1. Трајне и вишефункционалне глобалне друштвене скупине, које историјски настају заједничким животом на некој територији 2. Хорда, род и племе 3. Човечанство 4. Народ и нација. 15. Шта се подразумева под „технолошким друштвом“? 1. Савремено, високо развијено индустријско и постиндустријско друштво које се темељи на модерној техници и технологији која је овладала свим друштвеним областима 2. Високо развијено друштво са модерном техником и технологијом 3. Скуп техничких достигнућа и практичних искустава 4. Универзални друштвени преокрет у развоју производних снага. 16. Према облику владавине државе могу да буду: 1. Монархије и републике 2. Просте и сложене 3. Демократске и аутократске 4. Робовласничке, феудалне, грађанске, социјалистичке. 17. У којем типу друштва су знање и информација основни покретачи друштвеног развоја: 1. Индустријском 2. Постиндустријском 3. Занатском 4. Прединдустријском. 18. По узроцима, последицама и облицима испољавања могу се разликовати следеће врсте друштвених промена: 1. Према квантитету: раст и опадање 2. Према вредностима: прогрес и регрес 3. Према квантитету, квалитету и према вредности 4. Према значају и брзини. -7-  Универзитет у Београду – Пољопривредни факултет 19. Историјска подела рада своди се на: 1. Издвајање занатства 2. Појаву земљорадње 3. На појаву земљорадње, издвајање занатства од пољопривреде и појава трговине 4. На општу и појединачну поделу рада. 20. Село је: 1. Насеље испод 5.000 становника 2. Друштвено просторна скупина која историјски настаје обликовањем првих сталних насеља 3. Насеље у коме је искључиво пољопривредно становништво 4. Густо насељена места у којима преовладавају примарни односи. 21. Држава је: 1. Најважнија политичка институција којом се штити постојећи друштвени поредак и усмеравају друштвени процеси 2. Резултат сагласности људи који живе на одређеној територији 3. Производ рационалног друштвеног уговора 4. Институција којом се неко становништво „ држи“ на одређеној територији. 22. Општи услов настанка класа је: 1. Приватна својина над средствима за производњу 2. Друштвена подела рада 3. Развој производних односа 4. Развој производних снага. 23. Кључни појмови стратификацијског модела структуре друштва су: 1. Друштвена улога и друштвени положај 2. Економски (разликовање класа према богатству) 3. Политички (разликовање према моћи) 4. Културни (разликовање према угледу). 24. Ко је увео упоредни метод у социологију? 1. Огист Конт 2. Аристотел 3. Емил Диркем 4. Карл Маркс. 25. Шта је друштвена улога? 1. Место које појединац заузима на хијерархијској лествици 2. Главна аналитичка категорија функционалне анализе 3. Врста деловања и понашања која се одвија на очекивани начин по унапред усвојеном културном обрасцу 4. Улога у друштвеним организацијама и институцијама. -8-  Универзитет у Београду – Пољопривредни факултет 26. Политички покрети су: 1. Од странака шире и мање организоване групације политички активних ради остваривања заједничког политичког интереса 2. Исто што и политичка партија 3. Групе за притисак 4. Групе усмерене само на побољшање друштвеног живота. 27. Шта је елита? 1. Велика група људи међусобно повезаних начином производње и местом у расподели вишка вредности 2. Група која је међусобно повезана сталешким, верским и обичајним нормама 3. Друштвени слој који сарађује са другим слојевима у друштву 4. Мала група изабраних која заузима врхунске (водеће) положаје и влада осталом већином (масом) друштва. 28. Уметност је : 1. Средство за пропагирање политике 2. Важан облик човекове стваралачке способности и могућности естетског доживљавања света 3. Преношење културног наслеђа са једне генерације на другу 4. Стварање нових културних вредности. 29. Нација је: 1. Друштвена заједница биолошких средина 2. Етничка заједница биолошких средина 3. Ништа друго него народ 4. Етничка заједница грађанског друштва која настаје са формирањем јединственог тржишта, суверене политичке, правне организације и изразите културне самосвојности. 30. Монотеистичке религије су: 1. Будизам и ислам 2. Јеврејска религија и ислам 3. Јеврејска религија, будизам, хришћанство и ислам 4. Хришћанство и ислам. 31. Метод (грчки methodos) је: 1. Мера 2. Облик 3. Садржина 4. Начин – пут. -9-  Универзитет у Београду – Пољопривредни факултет 32. Формалистичке теорије полазе од: 1. Организма 2. Функције 3. Структуре 4. Облика. 33. Оснивач позитивистичке социологије је: 1. Сен Симон 2. Херберт Спенсер 3. Огист Конт 4. Емил Диркем. 34. Политика је: 1. Елемент друштвене основе 2. Немилосрдна борба за власт 3. Усмеравање садржаја средстава за информисање 4. Вештина управљања друштвом – посредством специфичних јавних установа и организација. 35. Стратификацијски модел структуре друштва утемељио је: 1. Конт 2. Вебер 3. Тенис 4. Мертон. 36. Бирократија је: 1. Класа 2. Каста 3. Слој 4. Установа. 37. Табу је: 1. Тајанствена родбинска или братска веза 2. Систем одговарајућих веровања и обичаја 3. Обредни предмет који има заштитну моћ 4. Строга забрана која се сматра светом и надприродном. 38. Према основним функцијама у институционалном систему разликују се следеће врсте друштвених установа: 1. Брак и породица, држава и политичке странке 2. Природно-репродуктивне, економске, политичке и културне 3. Породица, предузећа, школе 4. Газдинства, држава, школе, цркве. - 10 -  Универзитет у Београду – Пољопривредни факултет 39. Организациона структура сваке партије (странке) садржи: 1. Идеологију, политички програм и статут 2. Идеолошка усмерења, статут, тип унутрашњег односа, масовност 3. Политички програм, начин деловања 4. Формална организација, идеологија и величина странке. 40. Становништво је: 1. Скуп људи који насељава неку територију 2. Скуп људи који у неком времену насељава неку одређену територију и на њој организује свој друштвени живот 3. Скуп људи који у неком времену организује свој живот 4. Скуп људи који карактерише исти језик и економска повезаност. 41. Функционалне групе чине: 1. Појединци који обављају сродне друштвене улоге (професионалне, економске, политичке, верске скупине) 2. Појединци са сличним друштвеним положајем (класе, слојеви, елите) 3. Сродничке групе 4. Етничке групе. 42. Непосредни узрок који производи и одржава класе у друштву: 1. Подела рада на умни и физички 2. Друштвена подела рада 3. Приватна својина над средствима за производњу 4. Политички интереси. 43. Облици и врсте друштвене покретљивости су: 1. Хоризонтална и вертикална покретљивост 2. Индивидуална и групна покретљивост 3. Хоризонтална, вертикална и просторна покретљивост 4. Унутар генерацијска и међугенерацијска покретљивост. 44. Екологија је: 1. Биолошка дисциплина 2. Социолошка и биолошка дисциплина 3. Биолошка и социолошка научна дисциплина која проучава човека и друштвене групе 4. Биолошка и социолошка научна дисциплина која проучава односе биолошких организама и врста односно човека, друштвених група и заједница са природном околином. - 11 -  Универзитет у Београду – Пољопривредни факултет 45. Друштвена структура је: 1. Релативно стабилан однос који све елементе повезује у једну трајну и уређену целину 2. Релативно стабилан склоп односа између елемената из којих се једно друштво састоји, која све елементе повезује у једну уређену и трајну целину 3. Збир елемената друштва који у себе укључују и правило његовог повезивања 4. Увек више него прост збир елемената. 46. Битне димензије сваког глобалног друштва су: 1. Производно-репродуктивна регулатива (правна и културно-духовна) 2. Функционална (хоризонтална), слојно-вертикална (хијерархијска), просторна (територијална) и временска (историјска) 3. Хијерархијска, територијална и историјска 4. Функционална и историјска. 47. Породица је: 1. Друштвена призната веза између мушкараца и жена 2. Примарна људска заједница 3. Трајна друштвена скупина која историјски настаје на одређеној територији 4. Примарна био-психо-социјална заједница родитеља и њихове (рођене или усвојене) деце. 48. Верска секта је: 1. Мања верска заједница одвојена од званичне цркве и њеног учења 2. Покрет верника који се слаже са одређеним поставкама цркве 3. Верска заједница чијим се чланом постаје добровољно 4. Верска заједница чијим се чланом постаје рођењем. 49. Мит је: 1. Својеврстан облик филозофије, облик поетског казивања као и облик моралне праксе 2. Легенда, величана прича 3. Специфичан облик филозофије 4. Рационално мишљење о свету. 50. Социологија као засебна друштвена наука појављује се: 1. У античком периоду 2. У средњевековном периоду 3. Средином 19. века 4. У социјализму. - 12 -  Универзитет у Београду – Пољопривредни факултет 51. Савремене социолошке теорије су: 1. Функционализам, структурализам и марксизам 2. Функционализам и марксизам 3. Функционализам и структурализам 4. Натуралистичке, формалистичке, функционализам, структурализам и марксизам. 52. Непосредни чиниоци производње су: 1. Човек са својим знањем и искуством и људски друштвени рад, средства за рад, предмет рада 2. Средства за производњу, производни односи, човек са својим знањем и искуством 3. Човек са својим знањем и искуством и производни односи 4. Човек са својим знањем и искуством и људски друштвени рад, средства за рад, предмет рада и производни односи. 53. Уобичајено је да се целокупни историјски развој, према технолошком критеријуму дели на три периода: 1. Прединдустријски (аграрни), мануфактурни и индустријски период 2. Занатски, мануфактурни и информатички период 3. Прединдустријски (аграрни), индустријски и постиндустријски период 4. Индустријски, постиндустријски и информатички период. 54. Према начину успостављања, уређивања и одржавања односа међу супружницима брак може да буде: 1. Обичајни, црквени, грађански и фактички 2. Групни, полигамија, моногамни 3. Обичајни и моногамни 4. Обичајни, црквени, грађански, антички и моногамни. 55. Народ је: 1. Етничка заједница првобитног, предцивилизацијског друштва 2. Етничка заједница грађанског друштва 3. Друштвена заједница биолошких средина 4. Скупина већег броја племена која нису собом повезана међусобним сродством него заједничким животом на одређеној територији, а у дужем периоду заједничке историје формира се заједничка култура (језик, вера, обичаји, морал). 56. Појам "заједнице" први детаљно образлаже: 1. Огист Конт 2. Херберт Спенсер 3. Фердинанд Тенис 4. Емил Диркем. - 13 -  Универзитет у Београду – Пољопривредни факултет 57. Град је: 1. Густо насељено место у коме преовлађују примарни односи 2. Насеље у коме је искључиво непољопривредно становништво 3. Густо насељена места са већим бројем становника (углавном непољопривредника) 4. Насељена места са преко 10.000 становника. 58. Свака национална култура представља организациону целину састављену од следећих елемената: 1. Погледа на свет и језика 2. Погледа на свет и вредносног система 3. Погледа на свет, вредносних система и оријентација, институција, језика и материјалне области 4. Погледа на свет, вредносних система, језика и институција. 59. Најзначајније хришћанске религије су: 1. Католичанство и протестантизам 2. Православље, католичанство и протестантизам 3. Православље и католичанство 4. Протестантизам и православље. 60. Традиционални морал се заснива на: 1. Личној користи 2. Храбрости, верности, искрености, скромности 3. Ауторитету обичаја, традиције 4. Ауторитету прописа и дужности. 61. Врхунска култура се одликује: 1. Оригиналношћу, духовношћу 2. Стваралачком иновацијом 3. Стваралачком иновацијом, оригиналношћу 4. Оригиналношћу, непоновљивошћу, духовношћу, елеганцијом, стваралачком иновацијом. 62. Социолошки закон се дефинише као: 1. Објективност и систематичност 2. Језички прецизан и логички исправан став о објективно постојећим, општим, нужним, суштинским и релативно сталним везама и односима међу друштвеним појавама 3. Објективност (поузданост), прецизност, систематичност и општост 4. Објективност, прецизност, систематичност. - 14 -  Универзитет у Београду – Пољопривредни факултет 63. Подручје рада "царством нужности" је назвао: 1. Карл Маркс 2. Херберт Спенсер 3. Хегел 4. Емил Диркем. 64. Аутократија је: 1. Владавина већине у интересу већине 2. Установа која штити општи интересе целине друштва 3. Темељ савремене демократије 4. Самовлада појединца или мале групе људи над целим друштвом. 65. Постоје две врсте религија: 1. Јеврејска религија и будизам 2. Политеистичке и монотеистичке 3. Хришћанство и ислам 4. Јеврејска религија и ислам. 66. Основни типови морала су: 1. Традиционални и стваралачки 2. Императивни и делотворни 3. Традиционални, утилитаристички, морал врлина, императивни, стваралачки 4. Морал врлина, традиционални и стваралачки. 67. Шта је општи симбол економске моћи: 1. Углед 2. Знање 3. Својина и новац 4 Знање и углед. 68. Са индустријском револуцијом остварује се: 1. Превласт градова над селима 2. Превласт села над градовима 3. Изједначавање положаја града и села. 4. Превласт ручног над машинским радом. 69. Који је мислилац сматрао да је добра власт само она која не влада у свом него у општем интересу: 1. Аристотел 2. Фихте 3. Михелс 4. Тенис. - 15 -  Универзитет у Београду – Пољопривредни факултет 70. Друштвене групе су: 1. Релативно трајне скупине људи 2. Међусобно повезане скупине људи 3. Скупине људи који имају сличне интересе и вредности 4. Релативно трајне скупине људи, међусобно повезаних заједничким друштвеним деловањем, пореклом и друштвеним положајем. 71. Вертикална покретљивост је: 1. Померање појединаца и група по хијерархијској лествици друштвеног положаја 2. Пресељавање становништва са једне на другу територију 3. Индивидуална (појединачна) пресељавања, односно спонтана. 4. Појединачна и групна пресељавања становништва. 72. Православна црква одликује се: 1. Централизмом 2. Папским апсолутизмом 3. Саборношћу и аутокефалношћу 4. Аутокефалношћу. 73. Масовну културу одликује: 1. Непоновљивост и оригиналност 2. Стваралачка иновација 3. Естетска форма 4. Репродуктивни карактер, садржај, постаје роба доступна свима. 74. Термин "субкултура" увео је: 1. Хјум 2. Хердер 3. Паскал 4. Коен. 75. Морал врлина заснива се на: 1. Ауторитету обичаја 2. Личној користи 3. Моралној тежњи 4. Ауторитету прописа и дужности. 76. Вертикална друштвена покретљивост може да буде: 1. Узлазна и силазна 2. Индивидуална 3. Групна 4. Унутаргрупна и унутаргенерацијска. - 16 -  Универзитет у Београду – Пољопривредни факултет 77. Основни предмет социологије је: 1. Друштвено деловање 2. Свеукупност друштвених појава (односа, деловања и понашања) тј. друштво у најширем смислу 3. Друштвено понашање 4. Друштвени односи. 78. У савремена социолошка становишта убрајају се: 1. Функционализам и марксизам 2. Функционализам и структурализам 3. Натуралистичка, формализам, функционализам, структурализам и марксизам 4. Функционализам, структурализам, савремени марксизам, критичка социологија, социјална феноменологија, симболички интеракционизам. 79. Стратификацијски модел формира се на основу: 1. Положаја и угледа 2. Имовног стања, друштвене моћи и угледа 3. Богатства и утицаја 4. Знања и вештина. 80. Културно-историјске скупине чине: 1. Групе које настају заједничким обављањем сродних друштвених улога (професионалне, економске, политичке, верске скупине) 2. Групе са сличним друштвеним положајем (класе, слојеви, елите) 3. Сродничке групе, просторне 4. Етничке заједнице (племена, народи, нације). 81. Шта је то својина: 1. Однос неједнаких могућности индивидуалног, заједничког или колективног присвајања, коришћења и располагања ограниченим природним и друштвено-културним добрима 2. Друштвено установљена неједнака могућност појединаца и група да доносе одлуке од интереса не само за себе него и за друге 3. Могућност заједничког друштвеног деловања, у складу са потребама, интересима и вредностима 4. Једна организациона појава. 82. Ко су најзначајнији представници конзервативног схватања елите: 1. Рајт Милс 2. Карл Манхајм и Јозеф Шумпетер 3. Вилфредо Парето и Гаетано Моска 4. Рејмон Арон и Сузана Келер. - 17 -  Универзитет у Београду – Пољопривредни факултет 83. У оквиру социологије, која два комплементарна приступа постоје? 1. Рационалистички и дијалектички 2. Макросоциолошки и и микросоциолошки 3. Позитивистички и функционалистички 4. Марксистички и формалистички. 84. Која су два основна предмета проучавања макросоциологије? 1. Друштвени односи и друштвене интеракције 2. Друштвене промене и друштвени развој 3. Проучавање глобалне друштвене структуре (друштвеног система) и глобалних друштвених промена 4. Друштвено понашање и друштвено деловање. 85. Шта проучава микросоциологија? 1. Међуљудске односе (социјалне интеракције) унутар малих друштвених група, културне обрасце који осмишљавају и уређују међуделовање појединаца и одређују тип друштвености примарних група 2. Друштвену структуру и друштвене промене 3. Друштво као целину друштвених појава 4. Друштвени развој и друштвене организације. 86. Које су основне фазе у поступку научног истраживања? 1. Посматрање, разговор, социометрија 2. Одређивање предмета истраживања, доказивање почетне хипотезе 3. Постављање хипотеза, проверавање хипотеза, доказивање 4. Прикупљање података, сређивање података. 87. Која се два метода најчешће примењују у социологији? 1. Посматрање и упоредни метод 2. Упоредни метод и анализа садржаја 3. Посматрање и разговор 4. Мерење и статистички методи. 88. Како се дефинише посматрање као метод за прикупљање података? 1. Прикупљање података у научне сврхе 2. Основни метод за прикупљање података о друштвеним појавама путем њиховог непосредног чулног опажања 3. Прикупљање података о актуелним питањима 4. Посматрање онога што нас непосредно интересује. 89. По чему се научно посматрање разликује од обичног посматрања? 1. Поузданије је и прецизније 2. Одвија се по унапред утврђеном плану и са унапред одређеним циљем 3. Систематичније је и унапред одређено 4. Организовано је и доследно. - 18 -  Универзитет у Београду – Пољопривредни факултет 90. Која су два основна типа разговора? 1. Интервју, анкета 2. Са и без учествовања 3. Директно и индиректно 4. Појединачно и масовно. 91. Класификација је: 1. Квантитативно означавање појава на основу прецизно утврђених правила 2. Мерење друштвених односа и веза у малим групама 3. Логичка радња којом се једна група појава дели на врсте међусобно сродних појава 4. Квантитативна техника којом се описује учесталост јављања друштвених појава. 92. Која три нивоа примене упоредног метода у социологији постоје? 1. Општи, посебни, појединачни 2. Директан, индиректан, општи 3. Примаран, секундаран, терцијаран 4. Кад се упоређују варијетети једне појаве у оквиру једног друштва, кад се једна појава упоређује са истом појавом у другом друштву истог нивоа развијености, кад се упоређују исте или сродне друштвене појаве у разним друштвима. 93. Мерење је? 1. Учесталост јављања једне појаве 2. Квантитативно означавање појава на основу прецизно утврђених правила 3. Логичка радња којом се једна врста појава дели на врсте 4. Техника за описивање друштвених веза и односа у групама. 94. Ко заступа критичко становиште да социологија треба да буде идејна полуга за рационално мењање постојећег друштва? 1. Позитивизам 2. Марксизам 3. Функционализам 4. Структурализам. 95. Који теоретичар је своју социологију назвао "разумевајућом" социологијом? 1. Карл Маркс 2. Огист Конт 3. Макс Вебер 4. Рајт Милс. - 19 -  Универзитет у Београду – Пољопривредни факултет 96. Рајт Милс се сматра заговорником које социологије? 1. Марксистички оријентисане социологије 2. Критичке социологије 3. Феноменолошке социологије 4. Структуралистичке социологије. 97. Који теоретичар наглашава друштвено-техничку страну поделе рада? 1. Диркем 2. Платон 3. Маркс 4. Конт. 98. Који теоретичар наглашава друштвено-класну димензију рада? 1. Маркс 2. Диркем 3. Платон 4. Вебер. 99. Шта је то друштвена производња? 1. Ништа друго до сам рад 2. Стварање материјалних добара у друштвеном процесу 3. Сврсисходно друштвено деловање којим људи прилагођавају природу својим потребама и стварају материјална добра или утичу на друге људе пружајући им материјалне и нематеријалне усуге 4. Рад којим се пружају материјалне и нематеријалне услуге. 100. Шта означава менаџмент? 1. Руковођење у друштвеном процесу ради извршавања и остваривања постављених задатака 2. Вештину управљања или руковођења која се огледа у комбиновању чинилаца производње ради остваривања постављених циљева 3. Изналажење најефикаснијих средстава да би се остварили пословни циљеви 4. Организовање сарадника и управљање акцијама. 101. Која су два основна облика друштвене репродукције? 1. Примарни и секундарни 2. Робни и производни 3. Натурални и робни 4. Производни и потрошачки. 102. Која два својства има роба? 1. Употребну вредност и вредност 2. Прометну вредност и потрошачку вредност 3. Прометну вредност и употребну вредност 4. Вредност и тржишну вредност. - 20 -  Универзитет у Београду – Пољопривредни факултет 103. Шта је то новац? 1. Платежно средство 2. Средство промета 3. Специфична роба која добија привилеговану друштвену функцију да на тржишту мери и изражава вредност сваке друге робе и у робној размени има улогу општег еквивалента 4. Општи еквивалент у робној размени. 104. Које су функције новца? 1. Средство промета, мера вредности, светски новац 2. Мера вредности, прометно средство, платежно средство, благо и светски новац 3. Платежно средство, средство промета 4. Мера вредности, платежно средство. 105. Шта је то популациона политика? 1. Обнављање (репродукција) становништва 2. Остваривање склада између природе и друштва 3. Скуп мера којима друштво усмерава свој демографски развој. То су мере којима се усклађују природно и механичко кретање становништва са општим развојним циљевима и расположивим природним и друштвено-економским условима за пристојан живот људи. 4. Усмеравање процеса наталитета и морталитета са расположивим природним и друштвено-економским условима. 106. Како се назива наука која проучава будућност људских друштава? 1. Екологија 2. Генетски инжењеринг 3. Футурологија 4. Научна Фантастика. 107. Статусне групе чине: 1. Професионалне групе, економске групе, политичке групе, верске скупине 2. Племена, народи, нације 3. Породица, род, братство 4. Класе, слојеви, елите. 108. Групе се, према присности међу члановима групе, деле на: 1. Скупове и заједнице 2. Примарне и секундарне 3. Ауторитарне и егалитарне 4. Затворене и отворене. - 21 -  Универзитет у Београду – Пољопривредни факултет 109. Која су три облика етничког груписања? 1. Породица, род, братство 2. Класе, слојеви, елите 3. Племе, народ, нација 4. Територијалне заједнице, суседске групе, народ. 110. Брак се кроз историјске облике јављао као: 1. Обичајни, групни, моногамни 2. Групни брак, полигамија, моногамни брак 3. Црквени, грађански, фактички 4. Обичајни, полигамија, моногамија. 111. Својина, према објекту поседовања, може бити: 1. Приватна, групна 2. Лична, државна 3. Над предметима за личну потрошњу (лична својина) и над средствима за друштвену производњу 4. Друштвена и државна. 112. Који су то нови друштвени покрети? 1. Либерални, национални, студентски, мировњачки 2. Раднички, расни, антинуклеарни 3. Еколошки, студентски, антинуклеарни, женски, омладински, мировњачки 4. Антинуклеарни, еколошки, расни. 113. Шта је то друштвена покретљивост? 1. Индивидуална и групна померања појединаца и група 2. Све измене улога и положаја појединаца и група у оквиру неке структуре, при чему мрежа улога и положаја остаје непромењена 3. Усвојени начин друштвеног деловања који је значајан за одржавање и функционисање друштва 4. Функционално самостална и релативно стабилна целина друштвеног деловања и односа појединаца и група. 114. Дефинишите шта је то друштвени напредак или прогрес: 1. Свако напредовање појединаца или група на хијерархијској лествици угледа и моћи 2. Друштвени развој који је усмерен према циљевима и фундаменталним вредностима човековог друштвеног живота 3. Устаљен начин вршења друштвеног деловања које је значајно за функционисање и одржавање друштвеног поретка 4. Универзални друштвени преокрет у развоју производних снага и целокупне производне технологије. - 22 -  Универзитет у Београду – Пољопривредни факултет 115. Који теоретичар је сматрао да је човек зоон-политикон? 1. Платон 2. Аристотел 3. Кант 4. Диркем. 116. Тотем је: 1. Строга забрана која се сматра светом и натприродном и коју прате одлучне санкције 2. Постојање тајне, невидљиве силе која повезује све предмете и бића у природи 3. Мистериозна, тајанствена родбинска или братска веза између групе људи једног племена и заједничког претка од кога се води порекло 4. Култ – предмет обожавања и приношења жртава. 117. На чему се заснива Католичка црква? 1. Принципу централизма и папског апсолутизма 2. Саборношћу и аутокефалношћу 3. Саборношћу и папском апсолутизму 4. Аутокефалношћу и централизму. - 23 -  Универзитет у Београду – Пољопривредни факултет Тачни одговори на тест питања из социологије - 24 - Универзитет у Београду – Пољопривредни факултет Питање број Тачан одговор 1 3 2 2 3 3 4 1 5 2 6 2 7 2 8 1 9 2 10 2 11 4 12 3 13 3 14 1 15 1 16 1 17 2 18 3 19 3 20 2 21 1 22 2 23 1 24 3 25 3 26 1 27 4 28 2 29 4 30 3 - 25 - Универзитет у Београду – Пољопривредни факултет Питање број Тачан одговор 31 4 32 4 33 3 34 4 35 2 36 3 37 4 38 2 39 1 40 2 41 1 42 3 43 3 44 4 45 2 46 2 47 4 48 1 49 1 50 3 51 1 52 1 53 3 54 1 55 4 56 3 57 3 58 3 59 2 60 3 - 26 - Универзитет у Београду – Пољопривредни факултет Питање број Тачан одговор 61 4 62 2 63 3 64 4 65 2 66 3 67 3 68 1 69 1 70 4 71 1 72 3 73 4 74 4 75 3 76 1 77 2 78 4 79 2 80 4 81 1 82 3 83 2 84 3 85 1 86 3 87 3 88 2 89 2 90 1 - 27 - Универзитет у Београду – Пољопривредни факултет Питање број Тачан одговор 91 3 92 4 93 2 94 2 95 3 96 2 97 1 98 1 99 3 100 2 101 3 102 1 103 3 104 2 105 3 106 3 107 4 108 2 109 3 110 2 111 3 112 3 113 2 114 2 115 2 116 3 117 1 - 28 -  Универзитет у Београду – Пољопривредни факултет Литература М. Митровић, С. Петровић, Социологија за 3. разред стручних школа и 4. разред гимназије, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2005. - 29 -