Međunarodne finansije kolokvijum PDF

**Međunarodne finansije kolokvijum** Na kolovijumu će biti 3 od sledećih pitanja 1. ***Objasnite pojmove devizni kurs, direktna i indirektna kotacija deviznog kursa, konvertibilna valuta, depresijacija i apresijacija*** - **Devizni kurs** pokazuje koliko je potrebno jedinica jedne valu...

**Međunarodne finansije kolokvijum** Na kolovijumu će biti 3 od sledećih pitanja 1. ***Objasnite pojmove devizni kurs, direktna i indirektna kotacija deviznog kursa, konvertibilna valuta, depresijacija i apresijacija*** - **Devizni kurs** pokazuje koliko je potrebno jedinica jedne valute za kupovinu jedne jedinice druge valute. (skoro) Sve zemlje u svetu imaju svoju nacionalnu valutu (osim onih zemalja koje su prihvatile valutu poput \$ ili €), tako da **devizni kurs** povezuje cene u domaćoj zemlji i inostranstvu. - **Direktno kotiranje** - koliko jedinica domaće valute (npr. dinara) je potrebno da bi se kupila jedna (ili 100) jedinica druge valute. - **Konvertibilna valuta** -- valuta koja se lako može zameniti za drugu valutu ili za zlato. - **Apresijacija** -- jačanje domaće valute u odnosu na stranu (smanjenje deviznog kursa) 2. ***Objasnite pojmove devizni kurs, direktna i indirektna kotacija deviznog kursa, konvertibilna valuta, devalvacija i revalvacija*** *(pojmovi devizni kurs, direktna i indirektna kotacija deviznog kursa i konvertibilna valuta su objašnjeni u pitanju 1)* - Ako je novo-utvrđena vrednost deviznog kursa NIŽA u odnosu na prethodnu, onda je reč o **revalvaciji**. 3. ***Objasnite podelu učesnika na deviznom tržištu, kao i lokalno i globalno devizno tržište*** - **Direktni učesnici** -- poslovne banke i Centralna Banka (ona se na tržištu pojavljuje samo onda kada treba da utiče na devizni kurs svojim intervencijama) - **Lokalno devizno tržište** obuhvata trgovanje devizama unutar granica jedne zemlje. Na ovom tržištu učestvuju domaći subjekti, kao što su centralne i komercijalne banke, kompanije, investitori i pojedinci. Cilj lokalnog deviznog tržišta je da omogući konverziju domaće valute u strane valute i obrnuto, što je neophodno za međunarodnu trgovinu, strane investicije i druge transakcije. - **Globalno devizno tržište** - na kome ne učestvuju centralne banke, nego samo poslovne banke. Najveći finansijski centri globanog deviznog tržišta su London, Njujork, Tokio, Pariz, Cirih, Frankfurt, Singapur, Hong Kong\... 4. ***Objasnite spot ili promptno devizno tržište i zašto je američki dolar dominantna globalna valuta danas*** - **Spot ili promptno devizno** tržište (jer se transakcije zamene valuta odvijaju promptno tj. brzo. Trenutna kupovina i prodaja po važećem kursu.) -- broj jedinica jedne valute koje se pretvaraju u jedinice druge valute, izražene u obliku bankarskih depozita. - Danas je **američki dolar dominantna međunarodna valuta**, koja služi kao jedinica obračuna, sredstvo razmene i sredstvo očuvanja vrednosti (što su tri osnovne funkcije novca) ne samo za domaće transakcije u SAD, nego u velikoj meri i za zvanične međunarodne transakcije. Cene brojnih sirovina, poput nafte, gasa, poljoprivrednih proizvoda, plemenitih metala i industrijskih metala se izražavaju u američkom dolaru, i zato je njegova zastupljenost u međunarodnoj trgovini velika. Istorijski posmatrano, američki dolar zamenio je britansku funtu nakon Drugog svetskog rata zbog dominacije američke ekonomije, koja je izašla iz rata kao apsolutno najveća globalna ekonomska sila sa udelom u svetskom BDP-u od 50%. 5. ***Objasnite forward ili terminsko devizno tržište i zašto je američki dolar dominantna globalna valuta danas*** - **Forward devizno tržište** postoji kako bi se eliminisao rizik promene deviznog kursa, koji se svakodnevno menja u zemljama koje vode politiku fleksibilnog deviznog kursa. *(zašto je američki dolar dominantna valuta -- pročitaj pitanje 4)* 6. ***Objasnite forward ili terminsko devizno tržište i koja je razlika između forward premije i forward diskonta (napišite izraz)*** - Ako je forward devizni kurs NIŽI od spot deviznog kursa, strana valuta se prodaje po **FORWARD PREMIJI** (očekuje se jačanje domaće valute) - Forward diskonti **(FD)** i forward premije **(FP)** se obično iskazuju u procentima na godišnjem nivou u odnosu na odgovarajući spot devizni kurs i mogu se formalno izračunati sledećom formulom: (gde je FR forward devizni kurs, a SR je spot devizni kurs. Množenje sa 4 znači da se tromesečni diskont ili premija iskazuje na godišnjem nivou. Ako bismo posmatrali forward ugovor na šest meseci, onda bi koeficijent preko koga se izražava godišnji iznos premije ili diskonta bio 2 (umesto 4).) ***[PRIMER - PROČITATI]*** Na primer, ako treba da izračunate forvard premiju/diskont na godišnjem nivou ako je spot devizni kurs dinara prema evru 117,0102, tromesečni forvard kurs 118,1221. Zaključite šta znači izračunati iznos kretanja kursa dinara po direktnoj kotaciji. Pošto je forvard kurs viši od spot kursa, prisutan je forvard diskont od 3,8% na godišnjem nivou, jer se očekuje slabljene domaće valute. **FP = (118,1221-117,0102)/117,0102\*4\*100=3,8%** Na primer, u uslovima indirektne kotacije ako je spot devizni kurs između evra i američkog: 1€ = 1\$, a tromesečni forward devizni kurs je: 1€ = 0,99\$, onda kažemo da je evro na tromesečnom diskontu od 1 posto (ili na četiri posto forward diskonta za godinu dana) u odnosu na dolar, jer se očekuje pad kursa tj. slabljenje kursa po indirektnoj kotaciji. Sa druge strane, ako je spot stopa 1€ = 1\$, a tromesečni forward kurs je 1€ = 1,01\$, onda se kaže da se evro prodaje po tromesečnoj forward premiji od 1 posto ili 4 posto godišnje, jer se očekuje rast kursa odnosno jačanje kursa po indirektnoj kotaciji. Prema tome, ako je spot devizni kurs između evra i američkog dolara: 1€ = 1\$, a tromesečni forward devizni kurs je: 1€ = 0,99\$, onda je forward diskont (FD) na godišnjem nivou: **𝐹𝐷 = (0,99−1,00)/ 1,00 × 4 × 100 = −4%** Sa druge strane, ako je ako je spot stopa 1€ = 1\$, a tromesečni forward kurs je 1€ = 1,01\$, onda je forward premija (FP) na godišnjem nivou: **𝐹P = (1,01−1,00)/ 1,00 × 4 × 100 = 4%** 7. ***Objasnite SWAP transakcije*** - SWAP transakcija je posao u kome se vrši promptna prodaja (kupovina) jedne valute i terminska kupovina (prodaja) iste valute u jednom ugovoru (poslovnoj transakciji). Iako se radi o jednoj poslovnoj transakciji, kupovina i prodaja valute su vremenski razdvojene. - Swap transakcije su korisne za one klijente koji istovremeno kupuju i prodaju neke valute, pri čemu je ta kupovina i prodaja vremenski razdojena. Efikasno se izbegava rizik promene deviznog kursa kod klijenata koji imaju brojne transakcije ulazaka i izlazaka u neku valutu u budućem periodu. 8. ***Objasnite fjučerse na valute*** - Kupovinom fjučers ugovora se stiče obaveza da se kupi ili proda određen iznos deviza određenog dana u budućnosti, po unapred poznatoj ceni (deviznom kursu). Klijent koji je kupio fjučers ugovor zaštićen je od promene deviznog kursa u budućnosti (što je slično forward ugovorima sa bankom). - Za razliku od FORWARD poslova koji se sklapaju između banke i klijenta (i koji se razlikuje za svakog klijenta ponaosob), fjučers ugovorima se trguje na berzi. Iznos, valuta i rok dospeća su isti za sve fjučers ugovore. Klijenti koji kupuju ili prodaju devize preko fjučers berze ne moraju da se poznaju, jer fjučers berza vodi računa o izvršenju ugovora. 9. ***Objasnite kako se formira ravnotežni devizni kurs, pomeranje krivih ponude i tražnje rečima i preko grafikona (nah fuck this)*** 10. ***Objasnite elastičnost krivih ponude i tražnje za devizama rečima i grafički (ma marš*** 💀💀💀**)** 11. ***Ukršteni devizni kurs, valutna arbitraža i efektivni devizni kurs*** - Na svetskom tržištu, koje je jako umreženo, kurs neke valute može da se utvrdi posmatranjem tzv. **Ukrštenih deviznih kurseva** između 3 valute. **[Na primer:]** kurs dolara i funte je 2, a kurs između dolara i evra je 1,25. Onda bi kurs funte i evra bio 1,60. - **Arbitraža** je proces u kome fizička i pravna lica svojim akvinostima na tržištu pokušavaju da ostvare profit kupujući konvertibilne valute po NIŽEM kursu. **[Na primer]**, ako je evro u Njujorku 0,99 dolara a u Frankfurtu 1,01 dolar, arbitražer (trgovac devizama, komercijalna banka) kupuje evre za 0,99 dolara i odmah ih preprodaje za 1,01 dolar, realizujući profit od 0,02 dolara za evro. Iako se zarada čini mala, na milijardu evra je zarada 20.000 dolara za samo nekoliko minuta rada. Dalje, arbitraža povećava potražnju za evrima u Njujorku, jer je kurs niži u odnosnu na Frankfurt, pa se vrši pritisak na rast cene dolara u Njujorku. Takođe, povećana prodaja evra u Frankfurtu utiče na rast ponude evra, pa se vrši pritisak na cenu evra u Frankfurtu. Ovaj proces se nastavlja sve dok cena ne postane jednaka u Njujorku i Frankfurtu (1 dolar = 1 evro). [Time se eliminiše profitabilnost arbitraže.] - **Efektivni devizni kurs** ukazuje na to kako neka valuta stoji u odnosu na druge valute. Ovaj pokazatelj je značajan jer vremenom neka valuta može da apresira ili depresira prema drugim valutama u različitim %. On u suštini predstavlja prosek između domaće valute i valuta najvažnijih trgovinskih partnera za zemlju. **[Na primer]**: Pretpostavimo da Srbija ima saradnju sa EU od 70% i sa SAD od 30%, pri čemu je kurs RSD/€ = 118, a RSD/\$ =100. Sada, recimo da je RSD depresirao prema evru, pa je novi kurs 120 RSD/€, dok je RSD apresirao prema dolaru na novi kurs 95 RSD/\$. Onda bi novi efektivan kurs dinara iznosio: Vidimo da je RSD posle novih promena u odnosu na evro i dolar apresirao sa 112.6 na 112.5 12. ***Objasnite efekat „J" krive (pročitaj ovo ili nešto, ne znam brate)*** Depresijacija popravlja platni bilans, jer podstiče izvoz, a destimuliše uvoz -- ova tvrdnja nije u potpunosti tačna. Ovaj fenomen se javlja zbog tendencije da se rast cena uvoznih proizvoda, koje su porasle nakon depresijacije valute, brže ispoljava na platni bilans, nego što se poboljšava izvoz, koji nakon depresijacije valute čini domaće proizvode jeftinijim za inostrane potrošače. Drugim rečima, zbog sporog prilagođavanja depresijaciji deviznog kursa, količina uvoza se u kratkom roku ne menja ili se vrlo malo menja, iako je uvoz sada skuplji. To se dešava primarno zbog toga što se nastavlja stabilan uvoz proizvoda koji su neophodni za ekonomiju (kao npr. uvoz energenata i hrane), čak i u uslovima rasta kursa koji poskupljuje uvozne proizvode. Takođe, da bi se zamenili poskupeli proizvodi jeftinijim je potrebno da prođe određeno vreme, ako je uopšte moguće pronaći adekvatnu zamenu, pa je ovo dodatni razlog zašto u kratkom roku depresijacija kursa zapravo pogoršava platni bilans. Sa druge strane, depresijacija kursa pojeftinjuje domaće proizvode za inostrane potrošače, ali je nemoguće u kratkom roku značajnije povećati izvoz samo zbog činjenice da su domaći proizvodi jeftiniji. Postoji nekoliko razloga. Prvo treba ubediti inostrane uvoznike da će uvozom proizvoda koji su postali jeftiniji zbog depresijacije ostvariti zaradu. To nije lak zadatak, jer novi proizvodi ulaze na tržište koje je već popunjeno drugim proizvodima, i treba vremena da ti proizvodi budu prepoznati od lokalnih potrošača kako po kvalitetu, tako i po pristupačnoj ceni. Takođe, postoji faktor inercije, jer su lokalni potrošači navikli na konzumaciju određenih proizvoda i treba im vremena da promene navike. Prema tome, usled depresijacije valute, u kratkom roku vrednost uvoza može čak da poraste na viši nivo nego što je to bilo pre depresijacije, jer se uvezena količina ne menja, a cene uvoznih proizvoda su porasle, pa je onda vrednost uvoza zamim tim porasla, što dovodi do pogoršanja trgovinskog bilansa. Sa druge strane, vrednost izvoza ne mora brzo da poraste u kratkom roku, i to su združeni razlozi zašto u kratkom roku depresijacija može, u stvari, da pogorša platni bilans, pre nego da ga poboljša. Tek u kasnijem, dužem periodu (godinu dana i više) izvoz počinje da raste kao rezultat depresijacije valute, što poboljšava platni bilans. U literaturi međunarodnih finansija, ovaj fenomen je nazvan „J" kriva, jer kada se trgovinski bilans prikaže na Y osi, a vreme na X osi, onda platni bilans ima izgled kao slovo J, što se može videti na slici 3.5. Ono što je prikazano na slici 3.5. je da je početna tačka 0, i u toj tački je trgovinski bilans (plava alinija) trenutno izjednačen, tj. izvoz je jednak uvozu. Takođe, pretpostavka je da je došlo do značajnije depresijacije valute, koja zbog gore navedenih razloga pogoršava trgovinski bilans u kratkom roku, jer je vrednost uvoza veća od vrednosti izvoza, odnosno dolazi do tzv. trgovinskog deficita (plava linija ide na dole, odnosno u negativne vrednosti, što se tumači kao deficit platnog bilansa). Kako vreme prolazi, izvoz počinje da se popravlja, odnosno da raste, jer domaći proizvodi zbog depresijacije kursa postaju jeftiniji inostranim potrošačima, što rezultuje postepenim poboljšanjem trgovinskog bilansa, koji je ponovo u ravnoteži u tački A, ali to se desilo tek posle određenog protoka vremena. Posle tačke A, trgovinski bilans je u suficitu, i to se dešava kao posledica poboljšane konkurentnosti domaćih proizvoda (postali su jeftiniji) dok su inostrani proizvodi postali skuplji. Međutim, taj efekat je postignut tek u srednjem ili dugom roku (od 6 meseci do dve godine). 13. ***Objasnite faktore koji utiču na promenu deviznog kursa 1 (stopa inflacije, kamatna stopa, nivo spoljne zaduženosti i naučno-tehnološki progres)*** - ***Stopa inflacije*** Smanjen izvoz → manji priliv deviza od izvoza → manja ponuda deviza na domaćem tržištu deviza → depresijacija deviznog kursa (Inflacija se nikada ne posmatra kao faktor samo u jednoj zemlji, već se posmatra relativno, u odnosu na inflaciju druge zemlje.) - ***Kamatna stopa -*** Za razliku od inflacije koja na devizni kurs utiče u srednjem i dugom roku, kamatne stope utiču na promenu deviznog kursa u kratkom i vrlo kratkom roku (koji nekada može biti trenutan). Viša kamatna stopa → privlačenje kapitala → povećanje ponude deviza na domaćem tržištu→ apresijacija deviznog kursa Suprotno se dešava ako se zbog relativno niske kamatne stope javi odliv kapitala iz zemlje → depresijacija nacionalne valute Ovakav scenario je dobro poznat na globalnom nivou i svakodnevno se dešava, i zbog toga ključni globalni centri (kao što su SAD, Evro zona, Japan, itd.) teže da imaju usklađene kamatne stope između sebe koliko god je moguće kako bi sprečili preveliki priliv ili odliv kapitala. - ***Nivo spoljne zaduženosti*** - ***Naučno-tehnološki progres*** 14. ***Objasnite faktore koji utiču na promenu deviznog kursa 2 (stopa inflacije, kamatna stopa, mere monetarne politike, politička stabilnost i stanje platnog bilansa)*** - ***Stopa inflacije -- pitanje 13*** - ***Kamatna stopa -- pitanje 13*** - ***Mere monetarne politike*** Monetarna politika zemlje utiče na devizni kurs kroz referentnu kamatnu stopu (RKS), koju centralna banka koristi za kontrolu privrede. Niža RKS pojeftinjuje novac, što pomaže privredi tokom recesije, ali smanjuje priliv kapitala i uzrokuje depresijaciju kursa. Depresijacija može povećati izvoz jer domaći proizvodi postaju jeftiniji. U ekspanziji, centralna banka povećava RKS kako bi smanjila potrošnju i inflaciju, što privlači strane investicije i dovodi do apresijacije kursa, ali smanjuje izvoz. Zemlje prate ekonomsku politiku SAD zbog sprečavanja prevelikih tokova kapitala. U globalnim krizama, poput one 2008. i pandemije COVID-19, sve zemlje obično smanjuju RKS, dok u ekspanzijama, poput 2006-2007., povećavaju RKS sinhronizovano. - ***Politička stabilnost*** Stabilnost političkih prilika u zemlji privlači investitore jer smanjuje rizik ulaganja. To vodi ka većem ekonomskom rastu i povećanju izvoza. Povećan izvoz povećava ponudu deviza na deviznom tržištu, što rezultira apresijacijom deviznog kursa i jačanjem nacionalne valute. - ***Stanje platnog bilansa*** Platni bilans nije direktan faktor koji utiče na devizni kurs, već prikazuje transakcije zemlje sa inostranstvom i odražava efekte drugih faktora. Znatniji deficit platnog bilansa znači veći odliv deviza (uvoz veći od izvoza) i smanjuje ponudu deviza, što uzrokuje depresijaciju valute. Suficit znači veći priliv deviza, što vodi ka apresijaciji valute. Ipak, deficit ne mora nužno značiti slabost privrede; može biti rezultat razvoja i povećanog uvoza opreme i sirovina ili izvoza kapitala za inostrane investicije. Zato platni bilans nije uvek pouzdan pokazatelj ekonomskog stanja zemlje. 15. ***Pojam i struktura platnog bilansa*** - ***Pojam*** Platni bilans je sistematski pregled svih ekonomskih transakcija između rezidenata jedne zemlje i inostranstva tokom određenog vremenskog perioda, obično jedne godine. Ove transakcije uključuju razmenu roba, usluga, finansijskih instrumenata i novčanih transfera. \*\*Rezidenti\*\* su lica sa stalnim prebivalištem ili poslovnim interesima u zemlji, kao što su diplomate, radnici na privremenom radu, studenti i turisti. Platni bilans beleži promene u međunarodnim obavezama i potraživanjima, a ne njihovo početno i krajnje stanje. Robne transakcije se registruju na carinskoj granici prema carinskoj izjavi. - ***Struktura*** Platni bilans sistematizuje sve transakcije između domaćih i stranih rezidenata tokom godine i deli se na tri glavna dela: 1. **Tekući bilans - obuhvata robu i usluge.** 2. **Kapitalni bilans - uključuje transakcije sa kapitalom.** 3. **Finansijski bilans - prati finansijske tokove.** Da bi se omogućila uporedivost između zemalja, koristi se metodologija Međunarodnog monetarnog fonda (BPM5). U Srbiji se podaci o platnom bilansu objavljuju mesečno i godišnje, izraženi u milionima evra, uz konverziju stranih valuta prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan transakcije. Glavni izvori podataka su Republički zavod za statistiku i izveštaji NBS, koji pomažu u analizi međunarodnih ekonomskih trendova. 16. ***Objasnite tekući i kapitalni bilans*** **Tekući bilans** (current account -- CA) beleži tokove koji obuhvataju izvoz i uvoz robe i usluga, dohodak, kao i jednostrane transfere između rezidenata jedne zemlje i inostranih rezidenata. Tekući račun je strukturiran kroz četiri glavna segmenta: roba, usluge, dohodak i jednostrani transferi. **1. \*\*Roba\*\*:** Ova kategorija obuhvata izvoz i uvoz opipljivih proizvoda, kao što su prehrambeni artikli, potrošačke i kapitalne robe, sirovine, automobili i slično. Izvoz roba se knjiži kao potraživanje (pozitivna stavka) jer rezultira prilivom novca iz inostranstva, dok se uvoz beleži kao dugovanje (negativna stavka) jer izaziva odlazak sredstava ka inostranstvu. Ova kategorija je najpreciznija jer obuhvata fizički premeštaj dobara koji se lako evidentira. **2. \*\*Usluge\*\*:** Ova stavka uključuje nematerijalne transakcije poput pružanja finansijskih usluga, pravnih, konsultantskih, turističkih, transportnih i drugih sličnih usluga. Izvoz usluga knjiži se kao potraživanje jer donosi priliv sredstava, dok se uvoz usluga evidentira na dugovnoj strani. Zbog svoje nematerijalne prirode, usluge se nazivaju \"nevidljivim transakcijama\", što ih čini izazovnim za precizno praćenje i evidentiranje. **3. \*\*Dohodak\*\*:** Ovaj segment obuhvata prihode ostvarene radom i kapitalom, uključujući zarade domaćih rezidenata u inostranstvu, kao i zarade stranaca u domaćoj ekonomiji. Plate i kompenzacije zaposlenih beleže se kao prihod ili rashod, zavisno od toga gde su zarađene. Pored toga, dohodak uključuje i prihode od vlasništva nad hartijama od vrednosti, kao što su dividende i kamate. Na primer, prihodi koje srpski rezident ostvaruje od akcija ili obveznica iz inostranstva evidentiraju se kao prihod, dok se prihodi stranih investitora u srpske hartije od vrednosti evidentiraju kao rashod. 4. **\*\*Jednostrani transferi\*\*:** Ova kategorija obuhvata nenadoknadive Tekući bilans predstavlja ključni deo platnog bilansa, jer odražava konkurentnost zemlje i stabilnost njene ekonomije. Pozitivan tekući bilans ukazuje na suficit, odnosno da je izvoz roba i usluga veći od uvoza, što podrazumeva priliv deviza i jačanje nacionalne valute. **Kapitalni bilans** Račun kapitala predstavlja ubedljivo najmanji podbilans platnog bilansa, u smislu ukupne vrednosti. To je zbog toga što se u njemu evidentiraju stavke koje po vrednosti nisu velike, a takođe nisu ni česte. Odnosno, u njemu se knjiže kapitalni transferi i prodaja i kupovina nefinansijske aktive, tj. oprost duga, prenošenje vlasništva nad prirodnim resursima, pravima intelektualne svojine (licence i patenti), kao i franšize1. U Srbiji, osnovni izvori podataka predstavljaju evidencija platnog prometa sa inostranstvom. 17. ***Objasnite finansijski bilans*** Finansijski bilans prati promene vlasništva nad finansijskim aktivama i beleži prilive i odlive kapitala. Sastoji se od četiri glavne kategorije: **1. \*\*Strane direktne investicije (SDI)\*\*** Ova kategorija obuhvata ulaganja stranih investitora u domaće kompanije, bilo kupovinom postojećih objekata (brownfield) ili izgradnjom novih (greenfield). Priliv kapitala se beleži kada strani investitori ulažu, dok se odliv evidentira kada kapital napušta zemlju. Kada strani investitor stekne najmanje 10% akcija domaće firme, ona postaje inostrana filijala. Ove investicije donose koristi domaćoj ekonomiji, poput novih tehnologija i povećanja BDP-a. **2. \*\*Portfolio investicije\*\*** Uključuju ulaganja u akcije i obveznice, bez prava na upravljanje firmom. Mogu biti dugoročne (akcije) ili kratkoročne (obveznice), a njihova svrha je ostvarivanje profita. Akcije nemaju datum dospeća, dok obveznice mogu biti kratkoročne (do 1 godine), srednjoročne (2-5 godina) ili dugoročne (preko 5 godina). **3. \*\*Ostale investicije\*\*** Ova kategorija obuhvata transakcije koje ne spadaju u direktne ili portfolio investicije, kao što su trgovinski krediti, zajmovi od MMF-a, gotov novac i depoziti u stranoj valuti. Trgovinski krediti se koriste u normalnoj trgovini, dok zajmovi MMF-a pomažu u stabilizaciji ekonomije. Finansijski bilans odražava kapitalne tokove i atraktivnost zemlje za strane investitore. Transakcije se odvijaju bez državne kontrole, motivisane profitom i ekonomskim interesima. 18. ***Objasnite rezervnu aktivu u finansijskom bilansu*** Rezervna aktiva se u platnom bilansu prikazuje \"ispod crte\" i obuhvata transakcije koje monetarne vlasti koriste za nadoknadu neravnoteže između priliva i odliva kapitala. Ove transakcije pomažu u stabilizaciji platnog bilansa, a njihova veličina zavisi od suficita ili deficita autonomnih transakcija. **Rezervna aktiva često se naziva devizne rezerve i obuhvata:**