Lekcija 3: Platne kartice PDF

Elektronsko Bankarstvo: Lekcija 3: Platne kartice zima 2024/2025 Branimir M. Trenkić  Platne kartice - Definicija  Osnovna komponenta sistema elektronskog bankarstva Definicija  Specifičan instrument bezgotovinskog plaćanja izdat od strane finansijske, trgovinske ili specija...

Elektronsko Bankarstvo: Lekcija 3: Platne kartice zima 2024/2025 Branimir M. Trenkić  Platne kartice - Definicija  Osnovna komponenta sistema elektronskog bankarstva Definicija  Specifičan instrument bezgotovinskog plaćanja izdat od strane finansijske, trgovinske ili specijalizovane organizacije koji omogućava korisniku da izvrši svoju obavezu plaćanja – jednostavnom prezentacijom kartice 2  Platne kartice - Istorijat  Krajem 19. veka (1894) u SAD – Hotel Credit Letter Company izdaje svojim korisnicima kreditnu karticu za plaćanje hotelskih usluga  1914. godine, Western Union - izdaje svojim povlašćenim korisnicima karticu za odloženo plaćanje računa (“buy now pay later”)  Između dva svetska rata – mnoge trgovačke, hotelske i naftne kompanije izdaju platne kartice koje omogućavaju plaćanje po povlašćenim 3 cenama  Platne kartice - Istorijat  Sve te kartice su bile zatvorenog tipa – mogle su se koristiti samo u objektima kompanije koja ih je izdala  1938. godine, razne kompanije počinju da prihvataju kartice drugih kompanija  Njihova upotreba značajno je povećana posle II svetskog rata 4  Platne kartice - Istorijat  Prvu univerzalnu karticu –izdao je Diners’ Club (1950. godine)  Naplaćuje se korisnicima kartica godišnja provizija  Njihovi računi se zadužuju mesečno ili godišnje  Trgovine koje prihvataju plaćanje ovom karticom plaćaju proviziju za usluge Diners’ Cluba od 4% do 7% od iznosa računa 5  Platne kartice - Istorijat  Bankarski sistemi kreditnih kartica podrazumevaju da:  Banka odobrava račun trgovca odmah po prijemu računa o prodatoj robi,  Prikupljajući iznose koji će biti zaračunati korisniku kartice na kraju ugovorenog perioda  Korisnik ovaj iznos plaća banci u totalu ili u mesečnim ratama sa obračunatom kamatom 6  Platne kartice - Istorijat  1958. godine, Bank of America kreira karticu Bankamericard koja je u početku važila samo u Kaliforniji ali se postepeno upotreba širila na teritoriju čitavih SAD  Ovaj proizvod je kasnije evoluirao u VISA sistem  1966. godine, grupa banaka je ustanovila karticu MasterCard 7  Platne kartice - Istorijat  Broj platnih kartica u cirkulaciji širom sveta od 2017 do 2019, sa prognozom za 2023. i 2025. u milijardama 8  Platne kartice – mesta korišćenja  Platne kartice se primarno koriste na:  Bankomatima ili ATM (Automatic Teller Machine) uređajima  Šalteru banke  POS (Point of Sale) terminalima  Neke kartice mogu biti korišćene i za plaćanje preko Interneta, telefona ili faksa 9  Platne kartice – sigurnost korišćenja  Obezbeđuje se putem ličnog identifikacionog broja – PIN (Personal Identification Number)  Lična tajna šifra koju je banka izdavalac kartice prosledila korisniku kartice  Uručenje platne kartice i PIN-a – odvojeno!  Korisnik lično unosi PIN preko tastature ATM-a ili POS terminala (ili svog računara – plaćanje preko Interneta)  Najčešće se koristi za transakcije pomoću ATM, 10 POS terminala, sve više za plaćanje preko Interneta  Platne kartice – sigurnost korišćenja  Neke banke (radi sigurnosti plaćanja preko Interneta) – pružaju mogućnost da umesto kucanja čitavog PIN broja – izaberu iz padajućeg menija dve cifre koje se nalaze na određenim mestima u PIN kodu  PIN najčešće ima 4 cifre – 10.000 mogućih kombinacija  Uz tri dozvoljena pokušaja unosa – kradljivci kartice imaju šansu 3/10.000 da pogode ispravan 11 PIN pre nego se kartica blokira  Platne kartice – Prednosti za korisnika  Pojednostavljuje se obavljanje transakcija plaćanja  Smanjuje rizik koji proizvodi nošenje gotovine  U slučaju gubitka kartice, korisnik obaveštava izdavaoca koji blokira njenu upotrebu – znatno smanjuje mogućnost zloupotrebe  Smanjuje troškove obavljanja transakcija  Fleksibilnost korišćenja  Sistem plaćanja pomoću kartica – ne poznaje nacionalne 12 i valutne granice  Platne kartice – koristi za banke  Proširuje asortiman usluga koje pruža svojim korisnicima  Smanjuju se troškovi poslovanja  Knjigovodstvo je jednostavnije  Banke ostvaruju prihode od:  provizije na plaćanja obavljena pomoću platne kartice,  naplata troškova održavanja,  naplata troškova gašenja, ...13  Platne kartice – pravilo No1  Napomena: banka koja je izdala karticu je njen vlasnik, dok je osoba koja poseduje karticu – korisnik  Banka daje karticu na korišćenje pod uslovima navedenim u ugovoru koji je sklopljen prilikom izdavanja kartice  Kao vlasnik ona ima pravo da je ukine  Kartica je neprenosiva 14  Platne kartice - tržište  Najveće (kartičarske) kompanije koje posluju sa platnim karticama – organizovale su vlastite elektronske obračunske sisteme  MaserCard i VISA - imaju vlastite mreže za verifikaciju svih transakcija koje se izvrše njihovim karticama  VISA koristi VisaNet sistem – tri računska centra, jedan u Velikoj Britaniji i dva u SAD  Trgovci koji prihvataju plaćanja Visa karticom – povezani 15 su sa ovim računskim centrima  Platne kartice - tržište  Ukupan broj ostvarenih transakcija plaćanja putem platnih kartica svetskih kartičarskih brendova u milijardama MasterCard UnionPay Visa 16  Podela platnih kartica – način izmirenja obaveza  Način izmirivanja obaveza nastalih korišćenjem kartica, one se mogu podeliti na:  Pre-paid kartice (pay before)  Debitne kartice (pay now) i  Kreditne kartice (pay later) 17  Pre-paid kartice  Kartice sa unapred memorisanom monetarnom vrednošću  Unapred određen iznos kojim korisnik raspolaže  Pojavile su se početkom 1970-ih na američkim univerzitetima – unutar zatvorene univerzitetske mreže  1980-ih pojava telefonskih pre-paid kartica 18  Pre-paid kartice  Dopuna monetarne vrednosti:  Jednokratne ili  Sa mogućnošću dopune  Ove kartice imaju  veće provizije i  više kamatne stope  Pogodne za tinejdžere za kupovinu preko Interneta 19  Pre-paid kartice  Vrste pre-paid kartica: Gift kartice  Prodaju ih banke ili trgovci sa unapred uskladištenom vrednošću  Za jednokratnu upotrebu – uglavnom anonimne  Mogu se koristiti samo kod trgovca koji ih je izdao Teen kartice  Namenjene tinejdžerima – dobar način da se najmlađi nauče da odgovorno kontrolišu svoju potrošnju 20  Pre-paid kartice  Vrste pre-paid kartica: Payroll kartice  Služe za uplaćivanje mesečnih plata, penzija i drugih primanja za one koji nemaju otvorene regularne račune  Ne glasi na radnika već na poslodavca – vezana je za račun poslodavca  Radniku je pomoću kartice omogućen pristup računu koji je ustanovio poslodavac  Mogu 21 da se koriste na bankomatima i pojedinim prodavnicama pomoću POS terminala  Pre-paid kartice  Vrste pre-paid kartica: Trgovačke kartice (lojalnosti)  Koriste se u određenim trgovinama ili lancima prodavnica  Uglavnom daju odgovarajuće popuste pri kupovini Internet kartice  Koriste se samo za plaćanje preko Interneta  Dobar način sprečavanja zloupotreba – na njoj je samo vrednost potrebna za tekuću transakciju (kupovinu) 22  Pre-paid kartice Vrste pre-paid kartica: Kartice za prevoz  Mogu biti mesečne ili se po potrebi dopunjavaju  Popularne su kod putnika – eliminišu potrebu preturanja po novčaniku ili torbi u autobusu, železnici i slično Kartice koje izdaju univerziteti svojim studentima ...... 23  Pre-paid kartice  Funkcionišu i u otvorenom i u zatvorenom sistemu  U zatvorenim sistemima – izdavalac nudi kartice koje se mogu koristiti samo za njegove proizvode ili samo u određenim trgovinama  Primer Kartice za prevoz Univerzitetske kartice  U otvorenim sistemima – mogu se koristiti i van lokacija 24 koje pripadaju izdavaocu  Primer – payroll kartice  Debitne kartice  Direktno vezane za tekući račun  Plaćanje – samo do iznosa pokrića na računu komitenta 1. Plaćanje se vrši tek nakon autorizacije (provere stanja računa) 2. Nakon toga automatski se zadužuje račun korisnika kartice  Novijeg su datuma od kreditnih kartica  Banke su počele da izdaju debitne kartice 1980-ih kako bi smanjile korišćenje čekova 25  Debitne kartice  Mnoge debitne kartice su izdali Visa i MasterCard  Postoji i velik broj drugih kartica (uglavnom nacionalnog karaktera, DinaCard)  Potreba veće kompatibilnosti i prihvatanje evra kao nacionalne valute – uslovilo je njihovo ujedinjenje pod logom – Maestro (koji je deo MasterCard brenda)  Neke kartice su zadržale stari nacionalni brend (Solo 26 ili Swatch u Velikoj Britaniji)  Debitne kartice - Provizija  Akceptant – trgovac koji prihvata plaćanje određenom platnom karticom plaća proviziju za obavljenu transakciju  Provizija – najčešće procenat od ukupnog iznosa transakcije  U Velikoj Britaniji – provizija kod plaćanja debitnom karticom je fiksna Kod malih iznosa transakcija za trgovce je isplativije prihvatanje kreditnih kartica  U Nemačkoj i Belgiji slučaj je sasvim obrnut 27 Provizija za debitne kartice samo 0.3%  Debitne kartice - Provizija  Provizija se deli između 1. Banke izdavaoca platne kartice 2. Provajdera plaćanja (koja je sklopila ugovor sa akceptantom)  Obično 2/3 iznosa ide provajderu plaćanja, a 1/3 banci koja je izdala platnu karticu  U nekim državama izdaju se samo on-line debitne kartice  Visa Electron – izdaje se licima kojima ni u kom slučaju 28 nije dozvoljeno prekoračenje  Debitne kartice - prednosti  Lako je može dobiti i onaj ko nije dovoljno kreditno sposoban – pa ne može dobiti kreditnu  Korišćenje debitne katrice je limitirano iznosom sredstava na računu – što korisnika sprečava da probije limit i preterano se zaduži  Debitna kartica predstavlja dobru zamenu za papirne čekove – za razliku od čekova omogućuju automatsku finalizaciju transakcije  Trgovac u slučaju plaćanja čekovima strahuje da li će 29 mu iznos biti isplaćen  Debitne kartice - nedostaci  U slučaju krađe, odnos banke u slučaju kreditne kartice je sasvim drugačiji nego u slučaju debitne  Ukoliko trenutno nemate dovoljna finansijska sredstva na tekućem ili deviznom računu (odnosno odobreno dozvoljeno prekoračenje po tekućem računu) - nećete moći obaviti željenu transakciju putem debitne kartice a imate jedinstvenu priliku da obavite kupovinu 30  Kreditne kartice  Omogućuje korišćenje sredstava kojim banka izdavalac kartice kreditira korisnika (na osnovu prethodno zaključenog ugovora)  Omogućuje korisniku da kupuje i podiže gotovinu do prethodno utvrđenog kreditnog limita  Odobreni kredit se može:  U celosti isplatiti na kraju određenog perioda  Isplaćivati u ratama  Neizmireni 31 dug se smatra odobrenim kreditom  Kreditne kartice  Prilikom predaje zahteva za dobijanje kreditne kartice – procenjuje se kreditna sposobnost  Podaci na osnovu kojih se vrši procena: I. Dobijeni od samog korisnika  Potrebno je podneti dokaz o redovnim primanjima II. Uvidom u podatke koje ima sama banka  Kreditni dosije dužnika III. Na osnovu Izveštaja Kreditnog biroa 32  Kreditne kartice  Na osnovu Izveštaja Kreditnog biroa  Formiran na nivou Udruženja banaka  Čuva podatke o kreditnim zaduženjima i drugim dugovima bankama (i ne samo njima), svakog građanina koji se zaduživao kod ovih institucija u poslednje tri godine  Kako korisnik kreditne kartice otplaćuje svoj dug  Izveštaj Kreditnog biroa ne može se dobiti ukoliko 33 se korisnik nije s time pismeno saglasio  Kreditne kartice  Šira primena ovih kartica počinje 1950-ih godina  Korisnik kreditne kartice daje svoju saglasnost za plaćanje porudžbine:  Potpisivanjem računa  Unošenjem svog PIN koda 34  Kreditne kartice  Sistemi za elektronsku verifikaciju  Omogućavaju trgovcu proveru:  validnosti kartice, kao i  kreditnog limita korisnika kartice  Ova provera traje nekoliko sekundi pomoću POS terminala  Podaci sa kartice preizimaju se sa magnetne trake ili sa čipa 35  Kreditne kartice  Sistemi za elektronsku verifikaciju  Prilikom naručivanja preko Interneta – kupac obično prosleđuje dodatne podatke – bezbednosni kod koji se nalazi na poleđini kartice 36  Kreditne kartice  Svakog meseca korisnik kreditne kartice dobija izveštaj koji sadrži:  Informacije o svim uplatama izvršenim preko računa  Naplaćenoj proviziji  Preostalom zaduženju (na koje banka naplaćuje kamatu) 37  Kreditne kartice  I na kraju...  Koja je razlika između odloženog plaćanja čekom i kreditnom karticom?  Kod plaćanja čekom prodavac kreditira kupca i preuzima rizik  U slučaju kreditne kartice kupca kreditira banka  Trgovine na svoju ruku koriste kreditiranje čekom jer im je skupa provizija koju plaćaju bankama za svaku transakciju karticom 38  Kreditne kartice  Postoje razne varijacije kreditnih kartica Osigurane kreditne kartice  Korisnik polaže određeni iznos kao zalog  Banka odobrava kredit do tog iznosa  Korisnik plaća banci kamatu za korišćenje svog novca!  Izdaju se korisnicima sa jako lošim ili nepostojećim kreditnim rejtingom  Nakon ogređenog perioda vremena – dobija se 39 revolving kartica  Kreditne kartice  Kreditne kartice mogu funkcionisati kao:  Charge kartice  Korisnik je dužan da izmiri svoje obaveze u roku utvrđenom ugovorom sa bankom (30, 60 ili 90 dana)  Revolving kartice  Odloženo plaćanje roba i usluga u neograničenom broju rata  Installment kartice  Izmirenje 40 obaveza u jednakim ratama  Charge kartice  Kartica koja omogućava odloženo plaćanje  Korisnik je dužan da izmiri svoje obaveze u roku utvrđenom ugovorom  Banka odobrava rok od 30 do 90 dana – u toku kojih klijent troši novac  Po isteku tog roka – banka ispostavlja račun po kome se plaća celokupan iskorišćeni iznos iz tog perioda 41  Revolving kartice  Kao forma revolving kredita  Revolving kredit – kredit koji nema fiksni broj otplata (za razliku od installment kredita)  Složeni finansijski mehanizam sa različitim kamatnim stopama za različite segmente dugovanja  Korisnik može da odluči o broju i visini mesečnih rata prilikom otplaćivanja duga  Korišćenje sredstava u visini kreditnog limita  Limit42se obnavlja nakon svake mesečne uplate  Revolving kartice  Klijentu se pruža mogućnost da samostalno izabere visinu mesečne obaveze  Postoji minimalni procenat mesečne obaveze  Do sredine 1990-ih minimalna mesečna obaveza je iznosila 5% od ukupnog neotplaćenog duga  Zbog konkurencije danas je minimalan procenat od 2% do 3% od preostalog duga 43  Revolving kartice  Deo duga koji korisnik ne izmiri – prenosi se u naredni mesec i na to zaduženje se dalje plaća kamata  Ukupno zaduženje = preneseno iz prethodnog meseca + novonastalo tokom meseca – ne sme preći kreditni limit  Ako pređe – zaračunava se posebna kamata 44  Revolving kartice  Banke mogu revidirati kreditni limit  Kolika je konkurencija prisutna na tržištu bankarskih usluga  Prilikom značajnih finansijskih događaja  Novi posao  Preseljenje  Nastanak novog kredita ili likvidacija postojećeg 45  Revolving kartice  Kreditnim institucijama je preporučeno da u ugovore koje sklapaju sa komitentima – uključe upozorenje, kako bi ih obeshrabrili da otplaćuju minimalni iznos  Većina banaka to ignoriše – ne objašnjavajući zašto to ne treba činiti  To može da rezultira negativnom otplatom otplata < zaračnate kamate  Tako da preostali dug neprekidno raste 46  Revolving kartice  Od 2006. u SAD – minimalna mesečna otplata mora da pokrije  zaračunate kamate i (+)  1% preostalog duga 47  Installment kartice  Kartica koja se može koristiti za izmirenje obaveza u jednakim ratama  Propisuje se kreditni limit  Svako plaćanje ovom karticom deli se na dogovoreni broj jednakih mesečnih rata  Prva rata se plaća na dan kupovine - bez kamate  Na ostale rate - koje se plaćaju u isti dan sledećih meseci - teče kamata 48  Installment kartice  Neke banke ograničavaju broj transakcija koje se u toku jednog meseca mogu obaviti ovakvom karticom  Banke omogućavaju beskamatnu kupovinu na rate – kod trgovaca s kojima imaju ugovor  Kad je reč o kreditnom limitu i prevremenoj otplati, važi ono što je rečeno za revolving kartice 49  Kreditne kartice - pogodnosti  Omogućuju veliku finansijsku fleksibilnost i dostupnost novca  Neodgovorno zaduživanje uz visoke kamate može biti veoma opasno  Omogućavaju korisnicima druge pogodnosti u zavisnosti od politike banke  Odloženo plaćanje ili plaćanje na rate bez kamate  Kupovinu sa popustom 50  Kreditne kartice - pogodnosti  Besplatno korišćenje različitih usluga (osiguranje, tehnički pregled,...)  Učešće u programima lojalnosti avio-kompanija ili trgovačkih i hotelskih lanaca  Cash-back šema – određeni procenat potrošnje (1%) se vraća kao kredit na mesečnom izvodu  Grejs (grace) period koji, zavisno od banke i tipa kreditne kartice, varira između 20 i 30 dana  Ne zaračunava se kamata ako se dug otplati u tom 51 periodu  Kreditne kartice - pogodnosti  Za trgovca, plaćanje pomoću kreditne kartice je bezbednije od plaćanja pomoću čekova  Banka koja je izdala karticu se obavezuje da će isplatiti trgovcu u momentu kada je transakcija verifikovana – bez obzira da li će korisnik kartice platiti svoj račun ili ne 52  Kreditne kartice - pogodnosti  Postoje i tzv. sigurne kreditne kartice (safe credit card) za koje je neophodno položiti određeni depozit  Uobičajno je da korisnik deponuje između 100% i 200% od iznosa željenog kredita 53  Kreditne kartice - problemi  Veliki problem kod kreditnih kartica je njihova bezbednost  Mogućnost krađe brojeva kreditnih kartica – postoji crno tržište brojeva kreditnih kartica  Većina krađa preko Interneta – kopiranjem podataka od trgovca (on-line i off-line)  Uvek kada su informacije sa kreditne kartice neekriptovane pre nego što se pošalju banci trgovca – postoji bezbedonosni rizik 54  Kreditne kartice - problemi  Postoje slučajevi da zaposleni u legalnim prodavnicama kopiraju brojeve sa kreditnih kartica  Koriste male elektronske uređaje kojima čitaju podatke sa magnetne kartice  U slučaju krađe kartice – lopov može da izvrši neautorizovane porudžbine – sve dok korisnik ne prijavi da mu je kartica nestala  Problem se može rešiti korišćenjem PIN koda koji korisnik 55 treba da ukuca na tastaturi POS terminala ili računara ukoliko plaća preko Interneta  Kreditne kartice - problemi  Da bi se rešio problem kopiranja kartica – izdaju se kartice sa čipom koje ne mogu biti kopirane  U slučaju krađe kartice, banka izdavalac refundira deo iznosa koji je plaćen ukradenom karticom  U nekim državama, trgovac mora da plati štetu ako nije tražio na uvid ličnu kartu što se obično zahteva  Gubici zbog krađa kartica su veliki 56Preko 500 miliona funti u 2004. u GB U SAD 4 milijarde dolara u istoj godini  Kreditne kartice - problemi  Trgovac (akceptant) banci (svojoj) sa kojom ima ugovor o prihvatanju kartica – plaća proviziju  Visina provizije zavisi od dogovora sa bankom  Obično iznosi 1-3% za veće porudžbine i 3-6% za manje  Deo provizije se prosleđuje  Banci izdavaocu kartice i  Odgovarajućoj asocijaciji (MasterCard/Visa)  Banke izdavaoci ostvaruju velike prihode od ovih provizija 57 (15% od ukupnog prihoda)  Kreditne kartice - problemi  Trgovac, takođe, mora da plati troškove za korišćenje POS terminala  Ovi dodatni troškovi mogu da obeshrabre kupce da koriste kreditne kartice  Banke sklapaju ugovore sa trgovcima koji onemogućuju da nude različite cene u zavisnosti od načina plaćanja (keš/platna kartica)  Kako bi se stimulisalo korišćenje platnih kartica zakoni nekih zemalja zabranjuju davanje popusta 58 za kupovinu pomoću keša  Kreditne kartice - problemi  Korisnici kreditnih kartica takođe plaćaju neke naknade  Za prekoračenje kreditnog limita  Za kašnjenje u otplati kredita  Za transakcije u inostranoj valuti  Za procesuiranje plaćanja (npr., prilikom naručivanja robe putem Interneta)  Mesečnu ili godišnju članarinu (u nekim slučajevima kao procenat od kreditnog limita) 59  Kreditne kartice - problemi  Kreditne kartice se mogu koristiti i za podizanje gotovine pomoću bankomata, do visine kreditnog limita  Banke naplaćuju proviziju za ovu transakciju čak iako ATM pripada banci izdavaocu kreditne kartice  Kamata se zaračunava od trenutka podizanja novca – ne računajući grejs period kao u slučaju korišćenja POS terminala 60  Kreditne kartice  Kreditne kartice se ponekad koriste i za pokretanje biznisa  Postoje priče da su Sergej Brin i Lari Pejdž pomoću kreditnih kartica pokrenuli Google kupujići potrebnu opremu  Tržištem kreditnih kartica dominiraju MasterCard i Visa  U udruženja koja predstavljaju ova dva najveća sistema uključene su vodeće svetske banke (Bank61 of America, Wells Fargo,..)