Odgovori Pedagogija PDF

Odgovori pedagogija: 1. Vaspitanje je bitan **[faktor]** i **[uslov]** čovekovog procesa **[očovečenja]** i **[humanizacije]** društva, a istovremeno i njihova **[posledica.]**\*Nema ljudskog društva bez vaspitanja,niti vaspitanja van ljudskog društva. 2. Iako je ukorenjeno u...

Odgovori pedagogija: 1. Vaspitanje je bitan **[faktor]** i **[uslov]** čovekovog procesa **[očovečenja]** i **[humanizacije]** društva, a istovremeno i njihova **[posledica.]**\*Nema ljudskog društva bez vaspitanja,niti vaspitanja van ljudskog društva. 2. Iako je ukorenjeno u nagonskoj brizi živih bića za opstanak, razvoj i održavanje vrste, vaspitanje se od te brige počinje razlikovati, pre svega[, **svesnim postupanjem**]**, [namerom] i [utvrđenim ciljem.]** 3. Svi ljudi učestvuju u procesu vaspitanja, u većoj ili manjoj meri, ili kao vaspitanici ili kao oni koji vaspitavaju.Čak i onda kada je ono izdvojeno u posebnu profesiju i delatnost,ono je oblik međuljudskog komuniciranja i ima odlike čovekovog svakodnevnog življenja.Vaspitnu delatnost je zbog toga teško omeđiti i definisati. Neko u toj delatnosti učestvuje svesno i namerno,a neko intuitivno (bez posredstva razmišljanja).U oba slučaja postoji u pozadini namera(intencija),nivo osvešćenosti tog procesa govori o prisutnosti ljudskog u njemu. -Vaspitanje je sadržano,direktno ili indirektno,u svim tvorevinama i svim odnosima ljudske zajednice,u prošlosti,danas i u budućnosti. 4. Vaspitanje je **[osnovna delatnost] i [osnovni proces]** preko koga se realizuje čovekova potreba da svesno menja sebe,druge i svoju okolinu.Savremeni čovek je stvaralačko i aktivno biće koji u sve većoj meri postaje osnovni činilac promena.U odnos između čoveka i prirode,umešao se novi faktor-vaspitanje.(Da nije vaspitanja,doprinos pojedinca ne bi bio povezan u jedinstven civilizacijski lanac i pretvoren u tekovinu društva.)Ukratko,vaspitanje povezuje pojedince,generacije i društva. 5. Razvijajući proces međusobnog komuniciranja čovek je oformio vaspitanje kao **[namerno i svesno]** komuniciranje kojim se želelo nešto **[preneti]** ili **[uticati na njih].** 6. **Vaspitanje je čovekova aktivnost uticanja na razvoj tuđe ili vlastite ličnosti.**Vaspitanje je duboko humana delatnost,zbog toga što je usmereno na što potpuniji,intenzivniji i optimalniji razvoj potencijala individue i njeno osposobljavanje za kvalitetan i sadržajan život,kao i osposobljavanje za uspešno obavljanje određenog profesionalnog poziva. Vaspitanje je specifično ljudska delatnost i predstavlja proces prenošenja i usvajanja tekovina jednih na druge i uticaja jedne generacije na drugu.\*Poznato je da kod životinja postoji proces koji se može označiti kao "odgajanje" ili "briga" za mladunce,iako se odvija po određenim preciznim ponašanjima,sve aktivnosti životinja u tom pogledu se odvijaju *nagonski i instiktivno,*bez prisustva svesti.\***Vaspitanje kao specifično ljudska delatnost-**Vaspitanje je istorijsko-civilizacijska karakteristika čoveka i društva.**Nastalo** je u samim počecima ljudske civilizacije i predstavlja jedan od prvih oblika čovekovog osvešćivanja.**Ukorenjeno** je u nagonskoj brizi živih bića za opstanak,održavanje I razvoj vrste (mladunčadi),ali se od te brige počinje razlikovati svesnim postupanjem*,* namerom i utvrđenim ciljem.**Začeci** vaspitanja se zatiču u epohi čovekovog svesnog prilagođavanja sredini.Svoju pravu čovekoliku prirodu vaspitanje dobija u fazi svesnog menjanja ličnosti. 7. Vaspitanje se postepeno konstituisalo kao **svesna, celishodna,sistematična i organizovana delatnost.**Ove karakteristike su se konstituisale kao posledica bogatog i dugotrajnog iskustva,i odnose se i na vaspitače i na vaspitanike.\*Svesnost i celishodnost-mnoštvo interacijskih uticaja koji se dešavaju među ljudima koji ih reorganizuju kao ličnosti i formiraju.\*Sistematičnost i organizovanost-nužan uslov svesne i racionalno vođenje delatnosti vaspitanja. 8. Karakteristike vaspitanja: - **Svesnost se ogleda u promišljenosti i nameri da se u razvoju ličnosti izaberu najbolji putevi, načini i sredstvo.(Tj.)To je sposobnost pojedinca da prepoznaje i razume svoje misli,osećanja,postupke i uticaje okoline na proces učenja.** - **Celishodnost se ogleda u izboru i formulisanju ciljeva vaspitanja.Celishodnost u vaspitanju znači usmerenost svih vaspitnih aktivnosti ka postizanju jasno definisanih cijleva.** - **Sistematičnost je pedagoški princip koji zahteva da saznanja/sadržaj iznose po određenom redu koji su u skladu sa razvojnim mogućnostima učenika.** - **Sistematičnost i Organizovanost se ogleda u razrađenosti sistema i institucija i modela vaspitanja prilagođenih specifičnim uslovima sredine i karakteristikama pojedinaca.** 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. Vaspitanje se uvek (i jedino) ostvaruje podsredstvom **određenih sadržaja.**Zato od izbora sadržaja,njihove unutrašnje strukture,obrade,prezentacije i načina interpretacije,zavisi tip,načini i rezultati vaspitanja.**\***Vaspitanje je upravo posredstvom sadržaja podložno manipulaciji,pa i zloupotrebi,posebno u savremenim uslovima kada je ostvarena velika moć raznih informatičkih i komunikacijskih sredstava.**Sadržaji** vaspitanja se mogu birati na razne načine,kombinovati,transformisati i prezentirati. 10. Cilj i zadaci vaspitanja su proklamacija **[čovekovih težnji,]**a sadržajima se **[usmeravaju]** i **[uslovljavaju]** vaspitne aktivnosti. 11. Funkcionalno vaspitanje:Za one uticaje koji nisu namerni (intencionalni),a utiču na razvoj ličnosti,uvodi se izraz "funkcionalno vaspitanje",jer izvire iz svakodnevnog života i ponašanja ljudi i čini značajan deo pozitivnog ili negativnog životnog iskustva.Funkcionalno vaspitanje predstavlja pristup vaspitanju koji naglašava razvoj i primenu znanja i praktičnih veština u svakodnevnom životu..Zasniva se na tome da vaspitanik ne usvaja samo teorijska znanja,već ih integriše odnodno uključuje u svakodnevne aktivnosti,čime se doprinosi razvoju njegove ličnosti. \*Da li se pod pojmom vaspitanje mogu smatrati nenamerni postupci,nesvesni i slučajni,a koji pozitivno utiču na razvoj ličnosti?-U svakoj čovekovoj delatnosti,ta granica između svesnog i nesvesnog,namernog i nenamernog,kao uspešnog i neuspešnog delovanja je prisutna.Za nas su svesnost,celishodnost,namernost I pozitivna usmerenost bitne odlike vasptinih postupakai i utiču pozitivno na razvoj ličnosti.Iako se vaspitanje prvenstveno posmatra kao svesno i namerno delovanje, proces vaspitanja ne sastoji samo od direktnih i planiranih.Nenamerni i nesvesni uticaji takodje imaju važnu ulogu u oblikovanju ličnosti.Vaspitanje je čovekova delatnost koja teži svome savršenstvu,ali to savršenstvo shvatamo kao nešto ljudsko,kao nešto što ima svoje pozitivne i negativne polove/uticaje. 12. Značaj vaspitanja: -Vaspitanje je nužno zbog **sve veće količine znanja** koja u toku života treba usvojiti i sve većeg broja sposobnosti koje treba razviti za snalaženje u savremenim uslovima života. -Značajno je i zbog međusobnog zbližavanja i povezivanja ljudi, njihove **uspešnije komunikacije** i sprečavanja negativnih pojava (agresivnost,egoizam,asocijalnost...). -Važno je i zbog **intenzivnijeg razvoja individualnih karakteristika (obdarenih,ometenih)** koje pojedinci nose u sebi,što će biti od koristi i toj individui i društvu.Naglašene individualnosti zahtevaju i posebne uslove i oblike razvoja. -U uslovima savremene civilizacije,vaspitanje je postalo osnovni put i način za ***afirmaciju ličnosti*** i za obezbeđivanje njenog ***materijalnog i društvenog statusa**.* -Bez postizanja određenog ***obrazovanog standard***.savremeni čovek neće moći da vrši svoje osnovne životne,porodične i profesionalne uloge (da obezbedi egzistenciju,vaspitava svoju decu,postigne određeni nivo produktivnosti). \*Ima veliki značaj i za što potpuniju afirmaciju osoba sa posebnim potrebama,omogućavajući individuama koje pripadaju ovoj grupaciji da razviju svoje potencijale do optimalnog nivoa i osposobe se u što je moguće većoj meri za normalan život i obavljanje određene delatnosti. 13. Obrazovanje i vaspitanje ličnosti u celini,čine dijalektički jedinstven i međusobno uslovljen proces i ne mogu postojati jedan bez drugoga,kao što se bez tog jedinstva i sklada i ne mogu postići željeni rezultati.Pojednostavljeno rečeno,obrazovanje (deo) i vaspitanje (celina) u svom međusobnom odnosu podsećaju na odnos između inteletkualizacije i duhovnosti ličnosti uopšte. Obrazovanje i vaspitanje dobijaju karakteristiku permanentnosti i kontinuiranosti koja je adekvatna novim stilovima i načinima življenja.*Vasptanje postaje doživotni proces.*\*U svakodnevnom životu se često kaže da je neko obrazovan,da je dobar stručnjak,ali da nije dobar čovek i da nije formiran kao ličnost u celini.Njegova stručnost se ne može realizovati kao opšta ljudska vrednost. 14. - Razvijanja svih pozitivnih psihičkih i fizičkih svojstava i snaga jedne ličnosti - Proces izgrađivanja pogleda na svet,ubeđenja i stavova,uverenja,volje i karaktera - Proces harmonijskog izgrađivanja svestrane ličnosti. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. - Predmet svog proučavanja (vaspitanje/baspitno-obrazovni proces i njegove zakonitosti - Dostignut razvojni nivo - Razvijenu specifičnu metodologiju za istraživanje svoje oblasti - Izgrađen jezik nauke 29. Cilj pedagogije je obezbeđivanje razvoja ličnosti intelektualno,moralno,estetski i fizički,radno.Cilj pedagogije je unapređenje vaspitanja kroz proučavanje njegovih zakonitosti u društvenom i kulturnom kontekstu i razvoj pojedenica kroz obrazovanje i vaspitanje. 30. Predmet pedagogije je vaspitno-obrazovni proces i njegove zakonitosti,pri čemu se posebna pažnja posvećuje njihovom uticaju na razvoj moralnih,intelektualnih i praktičnih osobina ličnosti.Pedagogija traži opšta i zajednička rešenja,ali nikada ne zanemaruje činjenicu da je vaspitanje individualizovani čin. 31. Zadaci pedagogije: **\*Proučavanje pojava u vaspitno-obrazovnom procesu** 32. Cilj vaspitanja u Atini i Sparti:\***Atina:**U Atini se prvi put postavlja kao cilj vaspitanja harmonijski razvitak ličnosti (kalokagatija-lepota i dobrota).Konstituisan je pravi sistema vaspitanja.Od 7. do 14.godine postoje dve vrste elementarnih škola: ***škole gramatista (čitanje,pisanje,račun)* i *škole kitarista (muzika,literature,umetnosti****).*Od 13. do 15.godine pažnja se posvećuje razvoju tela u posebnim vežbalištima.U gimnazijumima mladići razgovaraju o politici,filozofiji,književnosti,ali se bave i gimnastikom,od 16. do 18.godine,a potom postaju efebi i obavljaju vojničke dužnosti.Za odrasle su postojale filozofske škole Akademija(osnovao Platon) i Liceum/Likej koju je osnovao Aristotel. **Sparta:**Spartanci su imali tipično vojenizirano vaspitanje,pošto su stalno živeli između osvajanja novih teritorija,odbrane od neprijatelja i stalne opreznosti od robovskih pobuna.Mladi spartanci su odmah po rođenu bili podvrgavani oštroj selekciji (nerazvijena i bolesna deca su bila osuđivana na smrt,a od sedme godine vaspitanje je stvar države,a ne roditelja jer su muška deca odvajana od roditelja.Vaspitanje se zasniva na principu jednostavnosti.Jednostavna ishrana,skromno odevanje i jednostavan govor(lakonski govor).Osnovno je vežbanje u ratničkim veštinama,izdržljivosti,ratnom lukavstvu i sl.Intelektualnom vaspitanju nije pridavan veći značaj. 33. Vaspitanje u feudalnom dobu:Srednji vek je period u kojem jednu od glavnih karakteristika društveno-ekonomskih odnosa čine **feudalni odnosi** (odnosi zavisnosti seljaka bezemljaša od njihovih gospodara feudalaca,vlasnika zemlje).Vaspitanje je u ovom periodi bilo pod uticajem crkve.Vladar Karlo Veliki u 8.veku izdaje dekret kojim se dodeljuje uloga katoličkoj crkvi u uspostavljanju sistema škola.Nastavni plan i program sačinjavali su gramatika,retorika,logika,latinski jezik,astronomija,filozofija i matematika.Pridavan je značaj i znanjima koja su učenici sticali od zemljoradnika i lovaca u situacijama boravka u prirodi.Školu su pohađali samo dečaci,a u kasnijem period i devojčice iz bogatig porodica.Posebna pažnja posvećivana je vaspitanju vitezova,pošto se smatralo da je ono od značaja za staleški red.Mladi feudalci prolaze kroz praktičnu obuku u sedam veština. Uče se ponašanju na dvoru i viteškim turnirima i ne poklanjaju veliku pažnju oblasti intelektualnog vaspitanja. 34. **Aristotel** vaspitanje smatra sredstvom jačanja države i ističe značaj lične aktivnosti vaspitanika.**Platon:**Vaspitanje je za njega osnovni put i način da se sazna svet ideja koji je primaran,a filozofi koji su najduže u procesu obrazovanju,treba da upravljaju društvom.Platon je razradio čitav sistem vaspitanja za jedno idealno društvo.**Džon Lok:**Bio je engleski filozof i pedagog,zalagao se za vaspitanje dece "viših staleža".Isti značaj intelektualnog,fizičkog,moralnog i porodičnog vaspitanja.**Žan Žak Ruso:**Bio je švajcarsko-francuski filozof,književnik i pedagog.Zalagao se za vaspitanje u prirodi.Zapostavio je pitanje obrazovanja ženske dece.**Johan Hajnrih Pestaloci:**Bio je uticajni švajcarski pedagog i reformator obrazovanja.Smatrao je da se vaspitanje mora zasnivati na razvoju uma,srca i ruke. 35. Naučnih disciplina u pedagogiji ima onoliko koliko ima i razvijenih područja vaspitno-obrazovnog rada.**Naučne discipline** možemo klasifikovati na sledeći način: - ***Prema uzrastu vaspitanika (predškolska,školska,višeškolska,andragogija),*** - ***Prema mestu izvođenja vaspitanja (porodična,predškolska,školska,internetska i domska,pedagogija slobodnog vremena).*** - ***Prema specifičnim uslovima u kojima se odvija vaspitanje (specijalna,industrijska,vojna,religijska).*** 36. Školska pedagogija je disciplina koja proučava vaspitno-obrazovni proces ili rad u školi ,uključujući teorijske i praktične aspekte nastave i vaspitanja,posebno u kontekstu osnovnog i srednjeg obrazovanja. 37. Andragogija je disciplina koja proučava principe,metode i procese obrazovanja i učenja odraslih,a ima za cilj njihov lični i profesionalni razvoj kroz različite oblike. 38. Specijalna pedagogija je disciplina koja proučava obrazovanje,vaspitanje i rehabilitaciju osoba sa smetnjama u razvoju,koristeći prilagođene pedagoške metode kako bi se poboljšali njihovi obrazovni i životni uslovi.U okviru ove discipline postoje: tiflopedagogija (vaspitanje slepih i slabovidih),surdopedagogija (vaspitanje gluvonemih),logopedska pedagogija-logopedija,a to je vaspitanje dece sa govornim poremećajima. 39. Porodična pedagogija kao disciplina pedagogije proučava sve aspekte vaspitanja unutar porodice,uključujući odnose među članovima porodice,metode vaspitanja,uticaj porodične atmosfere na razvoj deteta i način na koji porodični faktori oblikuju emocionalnu i socijalnu stabilnost deteta. 40. Povezanost Pedagogije i Psihologije:Psihologija nesumnjivo predstavlja jednu od ključnih naučnih oblasti koje su od značaja za pedagogiju.Vaspitanje se ne može potpuno razumeti bez razumevanja psihološkog aspekta vaspitne delatnosti.Izučavanje psihološko-pedagoških disciplina postalo je sastavni deo obrazovanja,onih koji žele da se uključe u vaspitnu delatnost.Pojedini mislioci koji su dali značajan doprinos razvoju pedagoške misli i pedagogije kao nauke kroz istoriju,od značaja su i za razvoj psihologije kao nauke.U tom smislu,treba pomenuti Aristotela,Pestalocija i Herbarta,koji su se bavili problemima vaspitanjima,ali i određenim pitanjima koja suštinski pripadaju oblasti psihologije.Postoji niz različitih pitanja kojima se bavi psihologija kao što su: -Koje su karakteristike razvoja deteta, 41. Povezanost Pedagogije i Sociologije:Sociologija kao nauka o društvu daje odgovore na niz pitanja koja su od značaja i za pedagogiju,zbog činjenice da je vaspitanje kao predmet pedagogije istovremeno i značajan društveni fenomen,važna karakteristika društva,tako da ga (vaspitanje) treba posmatrati kao neodvojivi deo učenja o društvu. 42. Pod pojmom činioci vaspitanja podrazumevaju se svi oblici i insistucije vaspitnog delovanja na razvoj ličnosti u društvu.Vaspitanje danas nije svedeno samo na jednu usku delatnost određene grupe ljudi koji bi je obavljali po profesiji,već je organizovano vrlo široko,kao oblik društvenog odnosa.Zato se kaže da vaspitava čitav društveni kontekst i da su veoma brojni i raznovrsni činioci. 43. Tu su uključeni svi činioci koji direktno ili indirektno učestvuju u vaspitanju i doprinose ostvarenje cilja i zadataka vaspitanja.Ti činioci su brojni od **porodice (roditelja i članova porodice),drugova i sugrađana(vršnajaka,prijatelja),preko dečijih vrtića i raznih tipova škola,do biblioteka,muzeja,dečijih kulturnih centara i sredstava komunikacija.** 44. Ustanove školskog sistema: - Dečiji vrtići i predškolske ustanove (za vaspitanje i obrazovanje dece predškolskog uzrasta) - Osnovne škole (obavezne ustanove koje pružaju osnovno obrazovanje) - Srednje škole (stručne škole i gimnazije koje pružaju specifična znanja i veštine) - Visokoškolske ustanove (univerziteti i visoke škole koje omogućavaju obrazovanje na višem nivou) - Škole za odrasle (obrazovni programi za odrasle koji žele da završe osnovno ili srednje obrazovanje ili se dodatno obrazuju i stručno usavrše) - Specijalizovane ustanove (škole za decu sa posebnim potrebama). 45. Pripremanje dece za polazak u školu je zadatak svih vaspitnih činilaca,a priprema obuhvata: - **Fizička i zdravstvena priprema**-uključivanje u igru dece,pokretljivost,okretnost,kretanje gradskim ulicama... - **Formiranje elementarnih kulturno-higijenskih navika-**oblačenje,obuvanje,zadovoljavanje fizioloških potreba,čuvanje ličnih stvari,ponašanje prema drugarima,odnos prema odraslima... - **Formiranje radnih navika-**preuzimanje školskih obaveza,urednost i upornost - **Razvijanje dečije govorne kulture-**saslušati,razumeti tuđi govor i izreći svoje misli - **Formiranje šireg kruga predstava i pojmova o prirodnoj i društvenoj sredini-**sa decom šetati,razgovarati,odgovorati na njihova pitanja,posmatrati pojave i vežbati ih u zaključivanju. - **Socijalizacija predškolskog deteta-**uvođenje u krug vršnjaka,u zajedničku igru,realne životne uslove i odnose. - **Emocionalna priprema i motivisanje za polazak u školu-**osloboditi decu straha od škole i učitelja,školskih obaveza i kazni. \*Ova priprema posebno obuhvata i rad sa roditeljima radi upoznavanja sa njihovim obavezama u vezi sa pripremo dece za polazak u školu. 46. Klasifikacija škola prema različitim kriterijuma: - **Škole za normalno razvijenu decu i decu ometenu razvoju** - **Škole obavezne za svu decu i neobavezne** - **Škole za opšte obrazovanje i stručne škole** - **Prema stepenu obrazovanja i uzrastu učenika/studenata: osnovne,srednje,visokoškolske i škole za odrasle** - **Prema mestu roda: seoske,prigradske i gradske škole** - **Prema polu: muške,ženske i mešovite.** - **Prema mestu življenja učenika: internatske i ostale** - **Prema dužini trajanja: četvorogodišnje,osmogodišnje,dvogodišnje...** - **Prema osnivaču: državne,opštinske,privatne,crkvene...** - **Prema vrstama struka: nastavničke,tehničke,ekonomske,poljoprivredne,** - **Prema kategorijama dece:škole za muzičke talente,filološke i matematičke gimnazije,škole sa decom na bolničkom lečenju** - **Prema strukturi učeničkih odeljenja: nepodeljene škole,škole sa kombinovanim odeljenjima,škole sa višerazrednim odeljenjima.** - **Prema veličini teritorije na: lokalne,regionalne,pokrajinske i republičke škole.** - **Prema veličini: male i velike škole** - **Obzirom na organizaciju uprave: centralne,matične škole,izdvojena odeljenja,školski centri.** 47. Odlike osnovne škole:Osnovna škola je vaspitno-obrazovna ustanova i u njoj se na najsistematičniji i najorganizovaniji način ostvaruju zadaci osnovnog vaspitanja i obrazovanja.Naša osnovna škola ima sledeće bitne odlike: - **Sam naziv govori da se u njoj daju osnovna,prva,početna,odnosno elementarna znanja,umenja i navike.Zato se u pojedinim državama koristi naziv *elementarna škola.*** - **Nazivaju je i *bazična škola* jer predstavlja temelj za dalje opšte i profesionalno obrazovanje.** - **Osnovna škola ima opšteobrazovni karakter tj. daje ona znanja i razvija one sposobnosti koje su neophodne svim članovima jednog društva. Ona predstavlja opštu *osnovu svestranosti*,koja je cilj vaspitanja u skoro svim savremenim društvima.** - **Ona je u našoj zemlji i obavezna,a do sada je produžavana u skladu sa produžavanjem školske obaveze.** - **U skladu sa normom obaveznosti ona je i besplatna,ne samo za decu već i za odrasle koji stiču osnovno obrazovanje,što garantuju Ustav i školstki zakoni.** - **Osnovna škola je kod nas osmorazredna,kao i u većini zemalja sveta.** - **To je najmasovnija institucija za vaspitanje i obrazovanje i mnogi je nazivaju "narodnom školom".** - **Osnovna škola je kod nas državna ustanova i ne može biti organizovana od strane privatnih lica,dobrotvornih,humanitarnih ili drugih org. i udruženja,osim kada se radi o osnovnim muzičkim i baletskim školama.** - **Naša osnovna škola je jedinstvena škola,jer se radi o jedinstvenom cilju,zadacima i karakteru vaspitanja,o međusobno objedinjenoj i usaglašenoj organizaciji osnovnog vaspitanja i obrazovanja za sve.** - **U osnovnoj školi se posebna pažnja obraća na nacionalne karakteristike i nastava je na maternjem jeziku.** - **Obezbezbeđenost oba pola,što u istoriji nije uvek bio slučaj.** 48. Ustanove za obrazovanje i vaspitanje dece ometene u razvoju: Na posebno organizovan način i sa posebno školovanim kadrovima naša društvena zajednica deci ometenoj u razvoju,obezbeđuje predškolsko,osnovno i srednje vaspitanje i obrazovanje,osposobljavanje za rad i uključivanje u raznovrsne oblike života.Vaspitno-obrazovni rad se organizuje u zavisnosti od stepena i kategorije ometenosti: ***-deca ometena u mentalnom razvoju,-sa poremećajem govora,-sa oštećenim vidom.-sa oštećenim sluhom,-telesno invalidna deca i --deca višestruko ometena u razvoju.***Specijalno vaspitanje se odnosi na vaspitno-obrazovni rad sa decom,čiji su telesni,mentalni,govorni i emocionalni razvoj,rast i sazrevanje na duže vreme toliko ometeni da im je neophodno obezbediti specijalni vaspitni tretman.Zato se u specijalnom vaspitanju primenjuju za tu oblast specifične vaspitne metode,individualizovano prilagođena nastavna organizacija i posebna nastava,tehnička i druga sredstva,oprema i uređaji. 49. Vaspitanje u porodici (porodica omogućava):Porodica je osnovno socijalno okruženje i najznačajniji faktor razvoja i vaspitanja ličnosti.Porodica omogućava: - **Biološku reprodukciju** - **Fizičko održavanje novorođenčeta** - **Psihičku sigurnost detetu** - **Bliskost i poverenje između članova porodice** - **Roditelji su prvi vaspitači deteta** - **U porodici se provodi najviše vremena** - **Roditelji imaju osećaj najveće odgovornosti i brigu o svojoj deci** 50. Društvene i slobodne aktivnosti učenika: Sistem društvenih i slobodnih aktivnosti učenika se organizuje samostalno ili u saradnji sa drugim institucijama i društvenim organizacijama,čime se omogućuje deci da izraze,zadovolje svoje društvene aktivnosti,sklonosti i interesovanja.Vannastavne i vanškolske aktivnosti u školi se određuju i ostvaraju putem:učeničkih org.,zajednica,slobodnih aktivnosti,sekcije,sportske ekipe,takmičarski timovi na osnovu učeničkih sklonosti,uslova sredine i angažovanja vaspitača. 51. Karakteristike principa vaspitnog rada: - Regulativnost (govore o određenim odnosima koji treba da vladaju u vaspitanju) - Normativnost (određuju najbitnije norme ponašanja učenika u vaspitanju) - Celishodnost (jasno usmeravaju vaspitni proces) - Korelativnost i integrativnost (funkcionalno povezuju vaspitni rad na svim nivoima i u svim vaspitnim sutacijama). 52. Principi vaspitnog rada su: - **Princip naučne zasnovanosti i pozitivne vaspitne usmerenosti svih aktivnosti** - **Princip svesne aktivnosti** - **Princip humanosti i demokratičnosti vaspitanja.** - **Princip individualizacije i socijalizacije u vaspitanju** - **Princip jedinstvenog delovanja svih činilaca vaspitanja.** 53. Osnove principa naučne zasnovanosti i pozitivne usmerenosti svih aktivnosti: 54. Osnove principa svesne aktivnosti:Svesnu aktivnost treba shvatiti kao uslov i rezultat vaspitanja.Do svesne stvaralačke ličnosti se može doći jedino kroz punu i razvnovrsnu aktivnost same ličnosti.Nikakvi spoljašnji stimulansi,uslovi i uticaji,nikakvi modeli vaspitanja koji pokušavaju da spolja unesu u pasivnu ličnost određene sadržaje,neće moći da pokrenu složene unutrašnje mehanizme ličnosti koja se razvija.Samo se kroz ličnu aktivnost jedinke može izvršiti interiorizacija (usvajanja) tuđih iskustava i razviti sposobnosti koje ona nosi u sebi.Ovaj princip ima i snažno motivaciono dejstvo,pošto su učesnici vaspitanja u situaciji stalne provere tempa napredovanja i neposrednog doživljavanja uspeha koji se iščekuje. U vaspitanju koje se zasniva na samoaktivnosti,postepeno se brišu razlike vaspitnih postupaka i aktivnosti samih vaspitanika.Vaspitanje se ne shvata samo kao priprema za neki budući život,već kao forma aktivnog i stvaralačkog života. 55. Osnove principa humanosti i demokratičnosti vaspitanja:Humanost shvatamo kao čovečnost,a demokratičnost kao odliku vaspitanja koja ga čini tekovinom i jednakim pravom svih.Demokratičnost podrazumeva takvu organizaciju vaspitne delatnosti i primenu takvih metoda i sredstava vaspitanja,u okviru kojih će se omogućiti svima bez izuzetka (bez obzira na rasu,veru,naciju...) da imaju isti tretman,položaj i poštovanje ličnosti.Humanost se ogleda,pre svega,u veri u čoveka i njegove snage i ljubavi i ljubavi prema čoveku,u poštovanju njegove ličnosti i ljudskog dostojanstva,u iskrenosti i otvorenosti u svim odnosima,u brizi o bliznjima,u vernosti i odanosti i nesebičnosti.Humanost je i princip i sredstvo za cilj,ali i rezultat vaspitanja.Humanošću vaspitača i svega što on preduzima i organizuje,omogućuje se formiranje humane ličnosti svakog vaspitanika.Nastavnik koji ne poseduje osobine humane i demokratkste ličnosti,ne može ih izgraditi ni kod svojih učenika. 56. Osnove principa individualizacije i socijalizacije u vaspitanju:Individualizacija u procesu vaspitanja podrazumeva potrebu da taj process bude zasnovan u skladu sa opštim karakteristikama ličnosti vaspitanika.Princip individualizacije podrazumeva potrebu da se u procesu vaspitanja izvrši suštinsko prilagođavanje zahteva specifičnim svojstvima vaspitanika i karak. procesa razvoja svojstava koja započinju svoj intenzivan razvoj.To podrazumeva da svaki vaspitanik savladava prepreke koje omogućavaju optimalno aktiviranje sposobnosti,veština i znanja.Proces socijalizacije na određen način suštinski povezuje vaspitanje kao društveni i individualni fenomen.Pod socijalizacijom se podrazumeva ukupnost uticaja na razvoj individue i njene ličnosti,uticaja koji dolaze od različitih činilaca iz socijalne sredine.To je neizbežan proces u koji je na određeni način uključena svaka individual,od trenutka rođenja pa kroz ceo život.Socijalizacija je proces u kojem individua stiče svoj personalni identitet,kao skup različitih svojstava ličnosti karakteristika ponašanja i socijalnih veština koje odgovaraju njenoj socijalnoj poziciji. 57. Osnove principa jedinstvenog delovanja svih činilaca vaspitanja: Jedinstveno delovanje svih činilaca vaspitanja se mora ostvarivati u uslovima pluralizma delovanja i različitosti stavova o životu i svim konkretnim pitanjima.Ovaj princip nas obavezuje da prihvatamo značaj i važnost svih učesnika u društvenom životu i vaspitanju.Ako,npr,precenimo uticaj škole,njenu pedagošku oblikovanost i ospodobljenost,lako ćemo podleći zahtevu za školarizacijom celokupnog vaspitanja tj. Tendenciji da škola i državne vaspitne institucije budu jedino mesto vaspitanja i vrhovni arbitar odnosno vrhovni odlučivač za sva pedagoška pitanja.S druge strane, 58. Opšte metode vaspitanja: - **Metoda ubeđivanja i uveravanja** - **Metoda vežbanja i navikavanja** - **Metoda podsticanja** - **Metoda sprečavanja.** 59. Sredstva koja se koriste primenom metode ubeđivanja i uveravanja: - **Naučna znanja,pojmovi,činjenice i podaci-**formiranje pogleda na svet u skladu sa usvojenim informacijama. - **Sistem vrednosti-**usvajanje vrednosti - **Društveni običaji,norme i navike-**cilj da vaspitanik ovlada običajima,navikama i normama koje su karak. za sredinu u kojoj živi. - **Ugledni primeri-**cilj:da posluže vaspitaniku kao uzor. - **Objašnjenja i argumentacije-**razumevanje određenog sadžaja - **Saveti,pouke i sugestije-**savladavanje razvojnih prepreka i ostvarenje napretka. - **Upozorenja i kritike-**eliminisanje negativnog i pojave negativnog u narednim razvojnim situacijama. 60. Sredstva koja se koriste primenom metode vežbanja i navikavanja: - **Rad,praksa i lična aktivnost-**osnova i suština vežbanja i navikavanja i oni su jedini put do praktične osposobljenosti. - **Školski poredak-**učenik se svakodnevno uvežbava u vršenju ličnih i zajedničkih obaveza. - **Tradicija-**navika jedne sredine i ima veliki značaj u ovom procesu,naročito u pogledu doslednog poštovanja sistema vrednosti bitnih za tu sredinu. - **Organizovanost procesa vaspitanja-**obezbeđuje određenu trajnost "ponavljanja radnje i ponašanja" što je značajno za ovaj proces. - **Život i rad u kolektivu-**formiranje i unapređivanje postojećih navika. - **Kontrola-**ispravljanje pogrešnih postupaka i navika. - **Aktivnosti igre i zabave-**uvežbavanje i formiranje navika kroz zanimljive aktivnosti. - **Aktivnosti u porodici-**formiranje higijenskih navika,radnih,navike pristojnog ponašanja,ispunjavanje školskih obaveza. 61. Sredstva koja se koriste primenom metode podsticanja: - **Uvažavanje,blagost i pravičnost-**postizanje većeg uspeha i osećaj sigurnosti - **Ohrabrivanje-**prevazilaženje prepreka kada se kod vaspitanika javi sumnja u sopstvene mogućnosti i umanjeno samopouzdanje. - **Pohvale i nagrade-**pojačavaju doživljaj ostvarenog cilja i motivišu za nove uspehe. - **Obećanja-**podsticaj za formiranje željenog modela ponašanja i postupanja, - **Ostvarenje uspeha-**osećaj unutrašnjeg zadovoljstva i motivacioni značaj. - **Takmičenje-**podsticanje učenika na ostvarenje višeg nivoa postignuća. - **Ocene-**sredstvo podsticanja i spoljašnja motivacija. 62. Sredstva koja se koriste primenom metode sprečavanja: - **Neodobravanje-**preusmeravanje nepovoljnog toka aktivnosti na blag način. - **Upozorenja i prigovori-**podsećanje na dužnosti,ponašanje i poštovanje određenih pravila. - **Zapovest i zabrane-**delotvornije uticanje na korekciju neadekvatnog ponašanja. - **Zamena aktivnosti-**onemogućava se negativno delovanje prethodne neadekvatne aktivnosti. - **Ocene-**sredstvo opomene,a cilj je korigovanje ponašanja učenila. - **Kazne-**izmeštanje učenika u drugu sredinu koje se sprovodi u skladu sa svim pravilima kažnjavanja.