Osnove Ekonomije, Past Paper, PDF

PMC OSNOVE EKONOMIJE JASMINA ĐURAŠKOVIĆ RASPORED PREDAVANJA I PREGLED TEMA Nedelja Datum Tema/aktivnost VII 18.11. Izlaganje domaćih radova VIII 27.11. Pojam tržišta, ponuda i potražnja IX 02.12. Osnovne tržišne strukture i anti...

PMC OSNOVE EKONOMIJE JASMINA ĐURAŠKOVIĆ RASPORED PREDAVANJA I PREGLED TEMA Nedelja Datum Tema/aktivnost VII 18.11. Izlaganje domaćih radova VIII 27.11. Pojam tržišta, ponuda i potražnja IX 02.12. Osnovne tržišne strukture i antimonopolska politika X 09.12. KPI, Apsolutne i komparativne prednosti XI 16.12. Elastičnost ponude i tražnje XII 23.12. Priprema za II kolokvijum XIII 13–17.1. 2025. Druga kolokvijumska nedelja Studija slučaja: Šta se dogodilo sa kafom?  Na početku godine, cena šolje kafe u lokalnom kafiću iznosila je 2 evra. Međutim, sredinom godine cena je porasla na 2,5 evra. Vlasnik kafića, Marko, objasnio je svojim kupcima da je bio prisiljen da podigne cene. S druge strane, Marko je primetio da, bez obzira na povećanje cene, kupci i dalje dolaze, ali neki od njih sada naručuju manji broj kafa nego pre.  Pitanja za diskusiju: a) Šta mislite da je moglo uzrokovati ovo povećanje cene? Navedite najmanje tri moguća razloga. b) Kako bi ovo povećanje cene moglo uticati na vašu potrošnju kafe? A kako bi moglo uticati na ponašanje drugih potrošača? c) Kako globalni faktori mogu uticati na lokalne cene? d) Šta mislite da bi se dogodilo sa cenom kafe ako bi se istovremeno povećala i potražnja za kafom (npr. zbog nove popularne vrste kafe)?" e) Kako bi Marko mogao održati profitabilnost kafića bez značajnog gubitka kupaca? f) Kako bi vlada mogla uticati na cenu kafe? g) Kako bi povećanje cene kafe moglo uticati na potražnju za drugim napicima, kao što su čaj ili kakao? A kako bi to moglo uticati na cene tih proizvoda? h) Postoje li situacije kada bi povećanje cene kafe imalo zanemarljiv uticaj na potražnju? Objasnite zašto.  Pitanja za diskusiju: i) Kako bi nov način proizvodnje kafe (npr. korišćenje novih sorti koje su otpornije na bolesti) mogao uticati na ponudu i cenu kafe? j) Kako globalizacija utiče na tržište kafe? Razmislite o uticaju međunarodne trgovine, klimatskih promena i političke nestabilnosti. k) Postoje li etički aspekti proizvodnje i trgovine kafom? l) Kako bi se mogla osigurati pravednija raspodela dobiti u lancu vrednosti kafe, od proizvođača do potrošača? m) Kako očekivanja potrošača o budućim cenama mogu uticati na njihovo trenutno ponašanje? (npr. ako se očekuje da će cena kafe nastaviti da raste, kako će to uticati na trenutnu potražnju?) n) Kako se može postići ravnoteža između ekonomskih, ekoloških i socijalnih ciljeva u proizvodnji kafe (održivost)? o) Kako bi se tržište kafe moglo razvijati u budućnosti? Koji su najveći izazovi i prilike? Tržište, ponuda i potražnja KLJUČNA PITANJA koja ćemo raditi 1. Pojam tržišta 2. Zakon ponude i kriva ponude 3. Zakon tražnje i kriva tražnje 4. Tržišna ravnoteža 5. Potrošačev i proizvođačev višak Pitanje za diskusiju Zašto je najveći obim prodaje i najviša cena ribe u decembru u Srbiji? Zašto je najveći obim prodaje i najviša cena turističkih aranžmana za Crnu Goru u julu i avgustu? Da se podsetimo… Definišite pojam tržišta. Tržište predstavlja mesto gde se susreću ponuda i potražnja. Pojam tržišta I kupci i prodavci se na tržištu pojavljuju sa svojim motivima – prodavci teže da ostvare profit, a kupci da zadovolje potrebe. Interesi prodavaca i kupaca su suprotstavljeni – prodavci bi da prodaju po što je moguće višim cenama, dok bi kupci da kupuju po što nižim cenama. Svi prodavci koji se pojavljuju na tržištu čine ponudu, dok svi kupci predstavljaju tražnju. Tržište čini ukupnost odnosa između ponude i tražnje. Ponuda – pojam i zakonitosti PONUDA Ponuda predstavlja ukupnu količinu proizvoda ili usluga koju su prodavci spremni da ponude na prodaju po određenoj ceni i u određenom vremenskom periodu. Na primer, ako je prodavac spreman da proda 500 kg pšenice, da li se to može smatrati ponudom pšenice na tržištu? Ne, zato što nisu definisana još dva elementa koja određuju ponudu - cena i vreme. Odnos između ponude određenog dobra i njegove tržišne cene je definisana jednim od najznačajnijih ekonomskih zakona – zakonom ponude. ANALIZA PONUDE ZAKON PONUDE: uz sve ostale nepromenjene faktore, ponuđena količina nekog dobra RASTE kada RASTE cena tog dobra, i obrnuto. „Uz sve ostale nepromenjene faktore“ – ceteris paribus PONUĐENA KOLIČINA JE U POZITIVNOJ KORELACIJI SA CENOM. ANALIZA PONUDE Ponuda pšenice P (cena u milionima € po milionu Qs (ponuđena količina u tona) milionima tona) 5 18 4 16 3 12 2 7 1 0 ANALIZA TABELE Tabela prikazuje vezu koja postoji između cene i ponude pšenice na evropskom tržištu, odnosno prikazuje količinu pšenice koju su proizvođači spremni da ponude pri određenim cenama. Jasno je da između cene i ponuđenih količina postoji direktna veza: što je viša cena veća je i ponuda, a važi i obrnuto – sa manjom cenom proizvođači će ponuditi manje pšenice. Za cenu od 1 milion evra po milionu tona pšenice, proizvođači ne bi uopšte hteli da prodaju pšenicu, odnosno ponuda bi bila jednaka nuli. Zakon ponude govori da između ponude i cene postoji određena funkcionalna veza. Ta veza se prikazuje preko funkcije ponude koja glasi: Qs = f(P) Faktori ponude Zakon ponude pokazuje uticaj visine tržišne cene određenog dobra na ponudu tog istog dobra. Međutim, tržišna cena nije jedina determinanta ponude. Ponuda predstavlja veoma složenu ekonomsku kategoriju koja je neprekidno pod dejstvom velikog broja različitih faktora. Faktori koji u opštem slučaju utiču na ponudu su: 1. Veličina troškova proizvodnje, a) cene inputa, b) razvijenost tehnologije, c) vladina regulativa, 2. Očekivanja u budućnosti. Troškovi proizvodnje Ključni faktor koji određuje ponudu je veličina troškova proizvodnje odnosno cena inputa koje proizvođač koristi u proizvodnji. Kada su troškovi proizvodnje nekog dobra niski u odnosu na njegovu tržišnu cenu onda će proizvođači ostvarivati veći profit i biti motivisani da nude veću količinu dobara. Kada su troškovi proizvodnje visoki u odnosu na tržišnu cenu onda je i profit niži – to znači da su preduzeća manje motivisana da proizvode, zbog čega nude malo dobara ili čak napuštaju proizvodnju posmatranog dobra. Troškovi proizvodnje zavise od nekoliko faktora: cene rada, cene sirovina, razvijenosti tehnologije, transportnih troškova i vladine regulative (poreske stope, subvencije i sl). Pitanje za diskusiju Da li će povećanje iznosa poreza na određenu robu dovesti do manje ponude te robe na tržištu? Pretpostavimo da su kupci cenovno osetljivi. Razvijenost tehnologije Na ponudu veliki uticaj ima i razvijenost tehnologije koju proizvođači koriste. Razvijenost tehnologije kao faktor ponude je povezana sa troškovima proizvodnje, jer sa usavršavanjem tehnoloških procesa raste i sposobnost proizvođača (prodavca) da smanji troškove proizvodnje i poveća efikasnost. Veća efikasnost vodi do toga da se povećava profit kao razlika između tržišne cene i troškova proizvodnje, pa su zbog toga proizvođači odnosno ponuđači sa porastom efikasnosti spremni da ponude više dobara. Primer „zelena revolucija“ GMO – realni problem ili samo pretpostavke? Očekivanja tržišnih učesnika U ekonomiji su veoma važna očekivanja koja imaju tržišni učesnici. Kakav je uticaj očekivanja u budućnosti na ponudu? Možemo reći da ako proizvođač predviđa da će tražnja za njegovim proizvodima da se poveća u narednom periodu, on će odmah početi da povećava proizvodnju kako bi spremno dočekao taj porast tražnje. Takođe, ako proizvođač predviđa da će cena nekog proizvoda u budućnosti da poraste, on može da smanji ponudu na sadašnjem tržištu, zbog profita koji očekuje u budućnosti. Kriva ponude KRIVA PONUDE Kriva ponude je grafički prikaz ponude. KRIVA PONUDE: grafikon koji pokazuje odnos cene dobra i ponuđene količine datog dobra. Kriva ima pozitivan nagib nagore od severoistoka ka jugozapadu - udesno. Ovo važno svojstvo zove se zakon rastuće ponude. Sa grafikona se jasno vidi da između cene i ponude postoji direktna proporcionalnost – nižoj ceni odgovara manja ponuda, a višoj veća. a) Pomeranje duž krive ponude b) Pomeranje krive ponude Pomeranje duž krive ponude Kako cene rastu, preduzeća imaju podsticaj da više ponude, jer ostvaruju dodatni prihod od prodaje robe. Ako se cena promeni, dolazi do kretanja duž krive ponude, npr. viša cena dovodi do veće ponuđene količine. Do pomeranja dolazi kada je promena u ponuđenoj količini izazvana samo promenom cene. Pomeranje krive ponude Kriva ponude pokazuje kako će se količina ponude menjati kako cena raste i pada, pod pretpostavkom ceteris paribus, odnosno da se ne menjaju svi ostali relevantni faktori. Ako se drugi faktori relevantni za ponudu promene, onda će se cela kriva ponude pomeriti. Pomeranje krive ponude znači promenu količine ponude, nezavisno od cene. Pomeranje krive ponude - udesno Kriva ponude se pomera udesno, kada se ponuđena količina robe povećava nezavisno od tržišne cene, pod uticajem drugih relevantnih faktora. U kojim situacijama se kriva pomera udesno? a. Na primer, preduzeće je nabavilo novu mašinu koja omogućava da se proizvede više proizvoda u jedinici vremena. b. Preduzeće je iskoristilo subvencije koje je država dala za proizvodnju određenih proizvoda. c. Očekivanja? Pomeranje krive ponude - ulevo Kriva ponude se pomera ulevo, kada se ponuđena količina robe smanjuje nezavisno od tržišne cene, pod uticajem drugih relevantnih faktora. U kojim situacijama se kriva pomera ulevo? a. Na primer, cena inputa je porasla što je dovelo do rasta troškova proizvodnje i pada ponuđene količine proizvoda. b. Država je uvela dodatna poreska opterećenja za kompaniju. c. Očekivanja? Tražnja – pojam i zakonitosti Tražnja Potrošači se pojavljuju na tržištu kako bi zadovoljili svoje potrebe za određenim dobrima. Kao potrošači različitih dobara (proizvoda, usluga) mogu se javiti krajnji potrošači (pojedinci i domaćinstva), ali i druga preduzeća, različite institucije, država i dr. Svi kupci koji se pojavljuju na tržištu, po bilo kom osnovu, čine tražnju. Definicija: Tražnja predstavlja količinu dobara koju su kupci spremni da kupe po određenoj ceni i u određenom vremenskom periodu. Za tražnju je, kao i za ponudu, veoma značajna cena po kojoj se traženo dobro na tržištu prodaje. Pitanje za diskusiju Objasnite razliku između potrošača i kupca. Kupac nije nužno i potrošač. Primer: Majka koja kupuje pelene za svoju bebu je kupac, a beba koja ih koristi je potrošač. Zakon tražnje Odnos između cene dobra i tražnje za njim predstavljen je zakonom tražnje koji predstavlja jedan od opštih ekonomskih zakona. ZAKON TRAŽNJE: pod pretpostavkom ceteris paribus, odnosno da se ne menjaju svi ostali relevantni faktori, sa rastom cene određenog dobra opada tražnja za njim i obrnuto – sa opadanjem cene dobra doći će do porasta tražnje za istim tim dobrom. Zakon tražnje Značenje zakona tražnje se sastoji u tome što sa padom cene dolazi do porasta broja potrošača koji su spremni da kupe određeno dobro. Treba razlikovati potrošače koji su spremni da kupe određeno dobro od potrošača koji žele da kupe dobro, ali nisu finansijski sposobni za to. Tražnju čine potrošači koji žele da kupe, ali i poseduju dovoljno novca za kupovinu određenog dobra – to su, dakle, potrošači koji su spremni da kupe. Zakon tražnje Tražnja za pšenicom P (cena u milionima € po milionu Qd (tražena količina u milionima tona) tona) 5 9 4 10 3 12 2 15 1 20 ANALIZA TABELE Tabela prikazuje vezu između cene pšenice i tražnje za njom odnosno prikazuje količinu pšenice koju su kupci spremni da kupe po određenim cenama. Između cene i tražnje postoji obrnuta proporcionalnost: što je viša cena, manji broj ljudi će biti spreman da kupuje, a važi i obrnuto – sa padom cene, tražnja će da raste. Možemo primetiti da će za cenu od 4 miliona evra po milionu tona pšenice potrošači moći da kupe dvostruko manju količinu pšenice, nego pri ceni od 1 milion evra za milion tona. Zakon tražnje govori da između tražnje i cene postoji funkcionalna veza, a ta veza se prikazuje preko funkcije tražnje koja glasi: Qd = f(P) Faktori TRAŽNJE Cena je bitan, ali ne i jedini faktor koji utiče na visinu tražnje. Pored cene, na visinu tražnje utiču i sledeći faktori: 1. Preferencije potrošača, 2. Nivo dohotka potrošača, 3. Cene supstituta i cene komplementarnih proizvoda, 4. Očekivanja u budućnosti – ako se očekuje da će cena dobra u narednom periodu rasti, tražnja za tim dobrom će se povećati, i obrnuto. Preferencije potrošača Preferencije potrošača predstavljaju veoma značajnu determinantu tražnje, a značaj tih preferencija sve više raste od Drugog svetskog rata do danas. Preferencije su različiti ukusi i ocene koje potrošači imaju o stepenu korisnosti proizvoda koji se nude na tržištu. Potrošači su spremni više da plate za proizvode koji više odgovaraju njihovim preferencijama, zbog čega ovaj faktor igra veoma važnu ulogu u formiranju tražnje. Nivo dohotka potrošača Još jedan faktor koji direktno određuje visinu tražnje jeste nivo dohotka potrošača. Uopšteno posmatrano, što je veći dohodak potrošača u određenoj privredi, veća je i njihova kupovna moć i oni su spremni da kupe više proizvoda. Konkretno, uticaj visine dohotka na tražnju za proizvodima zavisi od vrste proizvoda. Kada raste dohodak, raste i tražnja za normalnim dobrom - dobra čije tražene količine rastu sa rastom dohotka. Sa rastom dohotka, opada tražnja za inferiornim dobrom - dobra čije tražene količine opadaju sa rastom dohotka. Pitanje za diskusiju Navedite primer normalnog i inferiornog dobra. Normalna: nov automobil, brendirani proizvodi, puter, pršut, losos… Inferiorna: polovni automobili, margarin, GSP, generički proizvodi, parizer, oslić… Pitanje za diskusiju Šta predstavlja generički proizvod? Generički proizvod je proizvod bez opšteprepoznatljivog imena ili logotipa, obično se ne promoviše. Generički proizvodi su poznati po osnovnom pakovanju i nižim cenama. U farmaceutskoj industriji, generičke lekove proizvode farmaceutske kompanije koje su dobile pravo da proizvode lek, nakon isteka perioda patentne zaštite. Cene supstituta i komplemenata Supstituti (dobra koja zadovoljavaju slične potrebe) Komplementarni proizvodi (dobra koja se zajedno troše sa nekim drugim dobrom). Kada pad cene jednog dobra smanjuje tražnju za drugim dobrom, ova dobra nazivaju se supstituti. Kada pad cene jednog dobra poveća tražnju za drugim dobrom, ova dobra nazivaju se komplementi. Pitanje za diskusiju Navedite primer supstituta i komplementarnih proizvoda. SUPSTITUTI: limunada i đus, koka kola i pepsi, marmelada i džem, maslac i margarin, kafa i čaj, govedina i piletina, gas i nafta. KOMPLEMENTI: šećer i kafa, brašno i kvasac, auto i benzin, četkica i pasta za zube, teniski reketi i loptica, SIM kartica i mobilni uređaja. Kriva tražnje POMERANJE KRIVE TRAŽNJE Sa grafikona se vidi da između cene i tražnje postoji obrnuta proporcionalnost – višoj ceni odgovara manja tražnja, dok je za niže cene tražena količina veća. To je i razlog što grafik funkcije tražnje ima negativan nagib. Pomeranje duž krive tražnje uslovljeno je promenom cene proizvoda. Pomeranje krive tražnje, bilo ulevo ili udesno, uslovljeno je relevantnim faktorima koji menjaju traženu količinu, nezavisno od cene. Pomeranje duž krive tražnje Pomeranje krive tražnje udesno Pomeranje krive tražnje ulevo POMERANJE KRIVE TRAŽNJE U kojim situacijama se kriva tražnje pomera udesno? Ako dobijete povišicu, veća je verovatnoća da ćete kupiti više karata za pozorište, čak i ako se njihova cena ne promeni. To pomera krivu tražnje udesno. Ako su npr. ove zime moderne čizme preko kolena, vi ćete kupiti jedan par, iako im cena nije pala. Ako očekujete da će cene rasti u budućnosti, vi ćete napraviti zalihe sada. To, takođe, pomera krivu potražnje udesno, nezavisno od sadašnje cene. Ako poskupi junetina, kupićete više piletine, iako se njena cena nije promenila. Povećanje cene supstituta, junetine, pomera krivu tražnje za piletinom udesno. Tržišna ravnoteža Uravnoteženost ponude i tražnje Tržišna ravnoteža predstavlja odnos cene i količine, gde su sile ponude i tražnje u ravnoteži. U tački ravnoteže, količina koju kupci žele da kupe, upravo je jednaka količini koju prodavci žele da prodaju. Ravnotežna cena formira se u preseku krivih ponude i tražnje. RAVNOTEŽNA CENA Ravnotežna cena - Equilibrium Price Cena koja čisti tržište, odnosno cena po kojoj su kupci kupili sve što žele, a prodavci prodali sve što su hteli. Nema viška robe na tržištu. Zahvaljujući ponašanju kupaca i prodavaca tržište uvek teži da dostigne stanje ravnoteže. Proizvođačev i potrošačev višak POTROŠAČEV VIŠAK Potrošačev višak je razlika između cene koju je potrošač spreman da plati za neko dobro i stvarne cene tog dobra. Primer žednog čoveka i vode PROIZVOĐAČEV VIŠAK Predstavlja razliku između najniže cene po kojoj bi proizvođač bio spreman da proda svoje proizvode i tržišne cene, po kojoj može da proda svoje proizvode na tržištu. Ukupan prihod koji proizvođač dobija od prodaje svoje robe umanjen za ukupne troškove proizvodnje jednak je višku proizvođača. Proizvođačev i potrošačev višak - grafikon Rečnik ekonomskih pojmova Pojmovi koje smo usvojili na ovom predavanju: ✓ Pojam tržišta ✓ Zakon ponude ✓ Zakon tražnje ✓ Normalna i inferiorna dobra ✓ Supstituti i komplementi ✓ Generički proizvodi ✓ Tržišni ekvilibrijum ✓ Potrošačev višak ✓ Proizvođačev višak Pitanja za proveru znanja Analiza primera iz prakse Analiza domaćeg tržišta turističkih usluga Na koji način država može da obezbedi povećanje tražnje za domaćim turističkim uslugama? Analiza primera iz prakse Analiza cena na tržištu nekretnina u Srbiji Da li je tržište nekretnina u Srbiji u cenovnom „balonu“? Da li se može očekivati pad cena?  1. Plata je smanjena za 20%, a zatim je povećana za 20%. Nova plata je: a) ista kao prvobitna, b) veća od prvobitne, c) manja od prvobitne.  2. Proizvod je poskupeo za 10%. Da bi se prodavao po prvobitnoj ceni, novu cenu treba sniziti za: a) 10% b) manje od 10% c) više od 10%.  3. Označite tvrdnju koja je tačna. a) Subvencije* smanjuju troškove proizvodnje i povećavaju ponudu (bez obzira na cenu), pomerajući krivu ponude udesno. b) Subvencije povećavaju troškove proizvodnje i smanjuju ponudu (bez obzira na cenu), pomerajući krivu ponude ulevo. c) Subvencije smanjuju troškove proizvodnje i smanjuju ponudu (bez obzira na cenu), pomerajući krivu ponude udesno. d) Subvencije povećavaju troškove proizvodnje i povećavaju ponudu (bez obzira na cenu), pomerajući krivu ponude ulevo. * Subvencije za proizvođače  4. Označite tvrdnje koje su tačne. a) Kada se dohodak potrošača smanjuje, kriva potražnje za inferiornim dobrima pomera se udesno. b) Kada se dohodak potrošača smanjuje, kriva potražnje za inferiornim dobrima pomera se ulevo. c) Kada se dohodak potrošača povećava, kriva potražnje za inferiornim dobrima pomera se ulevo. d) Kada se dohodak potrošača povećava, kriva potražnje za inferiornim dobrima pomera se udesno.  5. U decembru raste cena jelki, a raste i broj prodatih jelki. Da li je ovo kršenje zakona tražnje? Ne. Ovo nije jednostavno kretanje duž krive potražnje. U decembru potražnja za jelkama raste, zbog čega se cela kriva pomera udesno. Ovo omogućava da raste i cena novogodišnjih jelki i količina prodatih jelki.  6. Označite tvrdnju koja je tačna. a) Povećanje cene pomera krivu ponude udesno. b) Pad cene pomera krivu ponude udesno. c) Povećanje cene pomera krivu ponude naniže. d) Sama promena cene ne pomera krivu ponude. e) Promena cene je jedini način da se pomeri kriva ponude. DOMAĆI ZADATAK Izabrane teme i raspored izlaganja PITANJA? „Na tržištu postoje samo dva pravila: zakon ponude i zakon tražnje. Oni su zakoni prirode i ne mogu se izbeći.“ Nouriel Roubini HVALA NA PAŽNJI! PRIJATAN DAN! ☺