Finansijska Tržišta i Institucije 2024 Past Paper PDF

FINANSIJSKA TRŽIŠTA I INSTITUCIJE 2024/2025\ PRVI DEO: 1. **Pojam finansijskog sistema.** Skup trzista, institucija, zakona, regulativa i tehnika kroz koja se trguje finansijskim instrumentima odreduju kamatne stope i finansijske usluge i proizvodi se isporučuju sirom sveta 2. **Kar...

FINANSIJSKA TRŽIŠTA I INSTITUCIJE 2024/2025\ PRVI DEO: 1. **Pojam finansijskog sistema.** Skup trzista, institucija, zakona, regulativa i tehnika kroz koja se trguje finansijskim instrumentima odreduju kamatne stope i finansijske usluge i proizvodi se isporučuju sirom sveta 2. **Karakteristike finansijskih sistema.** **1.Dinamičnost** - Manifestuje se u stalnim promenama - Finansijski sistem nije statićan i nepromenljiv - Internacionalizacija i globalizacija - Kontinuitet u promenama unutar finansijskog sistema **2.Otvorenost** - Podrazumeva otvorenost prema inostranstvu; ulazak u saradnju sa subjektima van granica nacionalne ekonomije - Globalni kcarakter - Prednosti- Mogucnost pniupljanja finansijskih sredstava i kapitala - Nedostaci- veća izloženost nziku I oseljivost na spoljne krize **3.Kompleksnost** - Postojanje velkog bro elemenata i podsistema Pojava novih finansijskih institucija, instrumenata Brz razvojtehnike, tehnologie Globalizacija, liberalizacija porast nivoa regulacije 3. **Funkcije savremenih finansijskih sistema.** 4. **Elementi finansijskog sistema.** **1.Finansijska trzista** - mesto gde se susrecu ponuda i tražnja za predmetima trgovanja (finansijskim instrumentima) **2.Finansijske institucije** - velika grupa razlicitih finansijskih ucesnika u finansijskom sistemu koje povezuju ponudu itražnju za finansijskim sredstvima **3.Finansijski instrumenti** - predmet trgovanja na finansijskim trzištima, nihova razvijenost i raznolikost su najbolji indikatori i pokazatelji stepen razvijenosti finansijskog trzišta i finansijskog sistema 5. **Podsistemi finansijskog sistema 13,14 str** 6. **Definišite finansijsko tržište.** 7. **Objasnite savršeno i nesavršeno finansijsko tržište.** 8. **Definišite finansijske instrumente.** 9. **Finansijska aktiva i finansijska pasiva.** 10. **Vrste finansijskih instrumenata (finansijska aktiva) (HOV, depoziti, potraživanja, finansijska prava, devize i devizni kurs, zlato i plemeniti metali).** 11. **Nefinansijski učesnici (javni sektor, privreda i vanprivreda, stanovništvo, subjekti iz inostranstva).** 12. **Finansijski učesnici (emitenti, investitori, hedžeri i špekulanti) 23 str.** - Subjekti na finansijskim trzistima koji se nalaze na strani tražnje za finansijskim sredstvima ili kapitalom - Učesnici koji imaju manjak sredstava - Pokusavaju da zatvore kroz emisiju razlicitih HoV - Primeri emitenata: privredni subjekti, banke, investicione kompanije, osiguravajuca društva **Investitori** - Učesnici na finansijskim trzištima koji raspolaže viškovima finansijskih sredstava, koji želi unosno da ulaže - Investicioni subjekti su oni kojima sredstva trebaju radi realizacije odredenih investicionih projekata - Postoje dve kategorije nvestitora: 1.Individualni 2.Institucionalni - Individualni investitori su pojedinačni investitori koji dolaze iz različitih sektora - Institucionalni investitori predstavljaju institucije na svetskim berzama i finansijskim trzistima **Hedžeri i špekulanti** - Hedzeri su subjekti koji se uključuju u poslove na finansijskom trzištu sa prvenstvenim ciljem da se zaštite od rizika - Mogu biti različita preduzeca iz oblasti primarne proizvodnje; izvoznici; osiguravajuca društva - Motiv njihovog ukljucivanja u poslove na finansijskom trzištu je da ne izgube deo tesko zaradene vrednosti zbog trzišnih potresa - Spekulanti su učesnici na finansijskom trzistu koji se namerno izlažu (koristeci razlicite strategije i pristupe) kako bi napravili zaradu u što kracem roku - Pogreśno je mešati ih sa prevarantima-špekulanti su legalni učesnici koji postuju sve zakonske i druge propise 13. **Bankarsko i tržišno orijentisani sistemi 26 str** 14. **Povezanost finansijskog i realnog sektora.** 15. **Direktno i indirektno finansiranje.** - Suficitarni i deficitarni subjekti se povezuju putem finansijskih tržista - Do sredstava investicione jedinice dolaze direktno prodajuci im različitw oblike HOV - Osnovni problem kod direktnog finansiranja jeste nacin kako će se povezati investicione i štedne jedinice  - Između suficitarnih i deficitarnih subjekata pojavljuje se veliki broj finansijskih institucija koji obavljaju finansijsko posredovanje - Putem finansijskog posredovanja finansijske institucije prikupljaju viškove sredstava od suficitarnih i ta sredstva za sopstveni račun plasiraju ka deficitarnim subjektima. 16. **Finansijski posrednici (uloga i ekonomske funkcije) 37 str** 17. **Objasnite šire i uže shvatanje finansijskih tržišta.39 str.** 18. **Funkcije finansijskih tržišta.39-42 str** Funkcije finansijskih trzista: 1. Funkcija povezivanja 2. Funkcija smanjenja transakcionih troskova 3. Alokativna funkcija 4. Funkcija efikasnosti 5. Mobilizaciona i razvojna funkcija 6.Likvidnosna funkcija 6. Funkcija odredivanja realne cene 8.Funkcija javnosti i podsticanja uključivanja novih učesnika 7. Funkcija smanjenja rizika 8. Poboljsanje zivotnog standarda stanovnistva 19. **Vrste finansijskih tržišta (sa aspekta lokacije, vremena plaćanja, vrste finansijskih instrumenata, roka dospeća, vremena plaćanja, mesta i načina obavljanja posla).** Vrste finansijskih trzista 1. Lokacija, tj-geografsko mesto sa kog se transakcije obaviaju - Lokalna - Nacionalna - Internacionalna ‣ Sa aspekta nacionalne ekonomije: - Intero - Externo ‣ Interno ili nacionalno finansijsko tržište može imati dva dela: - Domaće - Inostrano (spoljno) 2. Vrste finansijskih instrumenata - Trzista instrumenata duga - Trzista vlasnickih instrumenata - Trzista finansijskih derivata 3. Vreme placanja i isporuke - promptna - terminska 4. Rok dospeca finansijskih instrumenata - Kratkoročna, gde se trguje finansijskim instrumenata čiji je rok dospeća do jedne godine (tržišta novca) - Dugoročna, gde se trguje finansijskim instrumenata čiji je rok dospeća duži od jedne godine (tržišta kapitala) 5. Sa aspekta prirode transakcije: - Primarna - Sekundarna 6. Mesto i nacin obavljanja transakcije: - berzanska - vanberzanska 20. **Berzansko i vanberzansko tržište.48,49 str** 21. **Tržišta bika i medveda.** Kriterijum podele u kretenju cena: 1.Trzista gde cene rastu (trziste bikova) 2.Trzista na kojima cene padaju (trziste medveda) ‣ Analogija iz surovih borbi medveda i bika 22. **Bitni elementi berze 54 str.** Bitni elementi su: 1.Organizacija-čine je clanovi i organi. Kupovinom mesta član dobija pravo slobodno da trguju na berzi 2.Pravila i propisi- Na svakoj berzi postoje jasna i unapred ustanovljena pravila i propis 3.Imovina-o sredsivima koja se nalaze u posedu berze 4\. Delatnost - sastoji se u kreiranju uslova da članovi berze mogu da poseduju u trgovanju različitim berzanskim robama i finansijskim instrumentima 5.Prostor-vezuje se za mesto, koje je fizicki i pravno odvojeno od drugih, nakome se vrši trgovanje listiranih predmeta 6.Pojačana državna kontrola- ovaj elemenat proizilazi iz velikog ekonomskog značaja koji berze imaju za funkcionisanje nacionalne privrede 7.Berzanski poslovi- suština postojanja berzi 8.Berzanski pravni promet- krajnji cilj postojanja berzi 23. **Karakteristike berze.** Karakteristike koje su značajne iskljucivo za berze: 1.Berzanski sastanci su se ranije odvijali u određeno vremenom, dok se danas trgovanje vrši neprekidno 2.Trgovina na berzi se odvija samo između posebno ovlašćenih „trgovaca", tj. berzanskih posrednika 3.Na berzi je pristup dozvoljen samo članovima ili ovlašcenim predstavnicima 4.Postojanje vrlo strogih i rigoroznih pravila 5.Trgovanje se vrši isključivo na bazi uzoraka ili HoV 6.Ostali oblici trzišta su totalna suprotnost 24. **Tipovi berzi -- sa aspekta predmeta berzanske trgovine.** 1.Kriterijum podele-predmet berzanske trgovine [1. Robne (produktne) berze ] Najbitniji uslov da bi nekom robom moglo a se trguje jeste da je ima u dovoljnoj količini i da može da se izvrsi njena standardizacija Primeri: Londonska berza metala (LME), Čikška robna berza (CBOT) [2. Finansijske ] Berze novca, berze kapitala, valutne (devizne) berze [3. Mešovite ] Berze na kojima se trguje sa vise razlicitih berzanskih roba i finansijskih instrumenata 25. **Tipovi berzi -- sa aspekta formiranja cena.** 2.Kriterijum podele- formiranje cena ili sistem trgovanja HoV [1.Tržište zasnovano na nalozima ] Aukciono trziste u kome ucesnici daju naloge za trgovanje svojim berzanskim posrednicima koji pokušavaju da ih realizuju po specifićnojceni [2.Kotaciono tržište ] Posrednicka ili dilerska trzista gde najvažniju ulogu imaju dileri-market mejkeri Market mejkeri garantuju likvidnost trzista dok god je ono otvoreno Kotacioni raspon- razlika izmedu kupovne i prodajine cene po kojoj market mejkeri kupuju/prodaju fin.instrumente 26. **Multilateralna trgovačka platforma 34 str i 62 str** Multilateralna trgovacka platforma Novi oblik finansijskog tržišta u formi samoregulisanog mesta elektonskog tgovanja Varijanta vanberzanskih tržišta prilagođena novom vremenu razvijene IT tehnologje MTP vs regulisano trziste - MTP nema standardan proces listiranja ine może da menja regulatorni status finansijskog instrumenta Koriste se za trgovanje instrumentima kojima se ne trguje na regulisanim tristima 27. **Sistemski internalizator** Ucesnici koji organizuju posebne sopstvene trgovacke sisteme u kojima primajui izvršavaju naloge svojih klijenata za trgovanje HoV koijima se ne trguje ni na regulisanom trzistu ni na MTP Visok nivo transparentnosti Najpoznatiji SI: BNP Paribas, Citigroup, Credit Suisse 28. **Poslovi na berzama (listing, trgovanje, kliring i saldiranje, marketing i informisanje).** l-prema dinamici obavljanja odredenih poslova 2[. Trgovanje ] Srce delatnosti berzii fin.trzista Sama berza ne sme da trguje, već ona stvara uslove za organizaciju trgovanja za sve clanove i ovlašćene posr. Proces trgovanja mora biti strogo formalizovan i standardizovan 3\. [Kliring i saldiranje ] Poslovi nakon obavljene trgovine Kada se nalozi realizuju, potrebno je da se izvrši placanje iisporuka Nakon trgovanja sredstva se prebacuju sa novcani racun kupca na novcani racun prodavca, a hartije koje su kupljene sa računa hartija starog na račun novog kupca 4\. [Informisanje imarketing ] Kao javno itransparentno trzište, berza je morala da omoguci da svi podaci dopru do šireg kruga zainteresovanin investitora 29. **Poslovi na berzama (promptni, terminski, hedžing, špekulativni, arbitraža)** Il-sa aspekta vremena plaćanja i isporuke: 1.[Promptni poslovi] su vrsta poslova gde se placanje i isporuka odredenog fin.instrumenta vrse odmah po zakljucenju transakcije ‣ Potrebno je da prode par dana od izvrsenja naloga potrebnih da bi se izvsio klrting i saldiranje 2.Kod [terminskih poslova] se trenutno zaključuju poslovi oko kupoprodaje odredenog fin.instrumenta, sa tim što ce se njegova stvama isporuka i placanje abavit odredanog dana u buducnosti Terminski poslovi se zakijucuju iz 2 razloga: 1.Radi eliminisanja rizika od promene cene fin.instrumenata (HoV, kamatne stope, devizni kurs) 2.U cilju ostvarivanja profitia Ill-sa aspekta uključivanja pojedinih ucesnika: 1.[Spekulacija ] Vrsta poslova na fin.trzistima gde ucesnici na bazi znanja, strucnosti, informacia prihvatanja rizika pokusavaju da ostvare profift i kratkomn roku, Vrsta anticipativne igre u kojoj se prihvata rizik u zamenu za mogucnost ostvarivanija vecin dobitaka ili gubitaka Funkcije spekulacije 1.Mogu dovesti do povećanja likvidnosti tržiśta, preko rasta obima prometa 2.Aktivnosti špekulanata dovode do prilagodavanja trzišnih cena njihovim realnim vrednostima 2[. Hedzing ] Putem koriscenja razlicitih instrumenata, tehnika i strategja mogu se smanji licak u odredenim situacijama eliminisati različite vrste nizika Hedzing predstavija aranzman dve strane u kome se potencijalni gubitak jedne moie eliminisati profitom druge strane [3.Arbitraza ] Reč je o poslovima koji se istovremeno obavijaju na više finansijskin tržišta na kojima se trguje istim finansijskim instrumentom ‣ Siguran posao kojigarantuje zaradu 30. **Karakteristike savremenih finansijskih tržišta (visok nivo neizvesnosti, globalizacija, finansijske inovacije, deregulacija, tehničko-tehnološke inovacije).** 1.Visok nivo neizvesnosti 2.Globalizacija 3.Finansijske inovacije 1\) Inovacije vezane za prilagodavanje novim zahtevima trzista 2\) Inovacije nastale zahvaljujući razvoju kvantitativnih metode 3\) Inovacija radi izbegavanja poreza i zakonske regulative 4.Deregulacija i povecana drzavna kontrola 5.Tehnicko-tehnoloske inovacije 6.Kontinuitet savremenih finansijskih tržista 31. **Depozitne i nedepozitne institucije 127 str** [Depozitne institucije] obuhvataju centralnu banku, banke, štedionice i ostale institucije koje prikupljaju depozite radi obavljanja poslovnih aktivnosti. Osnovni izvori sredstava kao deo pasive obuhvataju različite vrste depozita, dok aktiva obuhvata odobrene kredita ili ulaganja u finansijske instrumente [Nedepozitne institucije] uključuju osiguravajuca društva, penzijske fondove, investicione kompanije i fondove kao i čisto posredničke finansijske institucije. 32. **Šta je FED?** Zakon o federalnim rezervama Odbor guvernera; Federalni komitet za operacije na otvorenom trzistu Cilj FED-a: stvaranje potpune zaposlenosti uz cenovnu stabilnost što podrazumeva nisku stopu FED zadrzi pet komponenti: 1.Banke federalnih rezervi 2.Banke clanice FED-a 3.Odbor guvernera 4.Federalni komitet za operacije na otvorenom tržištu (FOMC) 5.Savetodavne komitete 33. **FED i kamatne stope 132 str** Kreditne i depozitne olaksice (stalne olakšice) se odnose na koriscenje kredita za održavanje likvidnosti kojï su obezbedeni odgovarajucim finansijskim instrumentima (dinarski HoV, kratkoročni i dugoročni diskontni HoV\... Stalne olaksice podrazumevaju deponovanje viškova likvidnih sredstava banaka kod NBS. Kamatne stope na stalne olaksice se koriste kao tzv. kamatni koridor. Koridor prekonocnih stalnih olakšica se odreduje prema visini referentne kamatne stope u sledecem rasponu: 1.Za prekonocne kredite: kamatna stopa = referentna kamatna stopa + 2,5% 2.Za prekonoéne depozite: kamatna stopa = referentna kamatna stopa-2,5% Stopa obavezne rezerve 34. **Narodna banka Srbije (operacije na otvorenom tržištu, kreditne i depozitne olakšice, obavezna rezerva).** Osnovana kao Privilegovana Narodna banka Kraljevine Srbije 1884.godine Motivi formiranja: podsticanje privredne aktivnosti putem jeftinog kapitala i relativno povoljnih kredita Formiranja po uzoru na Narodnu banku Belgije Zakonom o kovanju srpske srebre monete (1873. godine) Narodna banka Srbije pod ovim imenom od 2003.godine Prvi guverner: Aleksa Spasic Prve funkcije Centralne banke: emisiona i monetamna ‣ Operacije na otvorenom trzištu, kreditne i depozitne olaksice Operacije na otvorenom trzištu SU instrument monetarne politike kojim NBS Vrši kupovinu prodaju HoV. - 35. **Objasnite funkcije savremene banke.** Finansijskim posredovanjem banke obavljaju funkciju prikupljanja sredstava u formi depozita radi plasiranja prikupljenog novca u formi kredita. Zarada na osnovu razlike izmedu kamate koju placa na prikupljena sredstva i kamate na kredite. 36. **Objasnite aktivnosti banke na strani pasive (depoziti, kratkoročni izvori).** Aktivnosti banaka na finansijskim tržistima se mogu sagledati kroz strukturu bilansa stanja. Pasiva banke: 1.Depozitni računi (a vista, štedni racuni, depozitni sertifikati) 2.Kratkoročni izvori finansiranja (krediti odobreni od strane CB, krediti odobreni od strane banaka, sredstva dobijena uz pomoc repo operacija 3.Dugorocni izvori finansiranja (dugoročne obveznice, akcijski kapital) 37. **Objasnite aktivnosti banke na strani aktive (gotovina, krediti\...)** Aktiva banke: 1.Gotovina 2.Krediti 3.Ulaganja u hartije od vrednosti 4.Depozitne olaksice kod CB 5.Repo operacije 6.Stalne imovine 38. **Kratkoročna likvidnost banke (LIBOR, BEONIA)** Upravljanje kratkoročnom likvidnošcu podrazumeva kratkoročne pozajmice kod Centralnih banaka. Jedne od stopa na medubankarskom trzištu: \>LIBOR (London Interbank offer rate) - referentna kamatna stopa po kojoj globalne banke nude kratkoročne pozajmice na medubankarskom trzistu \>Kako se kreira? ‣BEONIA (Belgrade overnight index average) - prosečna ponderisana kamatna stopa po osnovu prekonocnih pozajmica na medubankarskom novčanom trzištu u Republici Srbiji 39. **Repo operacije banaka 147 str** Repo operacije se sprovode kada banka predvida kratkoročno povecanje potreba za gotovinom. Prodaja HoV, najcesce državnih obveznica koje se nalaze u portfoliju banke uz obavezu otkupa istih HoV u buducnosti \-- obezbedivanje sredstava na kratak rok Štedno kreditna udruženja, štedne banke i kreditne unije 40. **Štedno kreditna udruženja, štedne banke i kreditne unije.** Finansijske institucije koje prikupljaju depozite radi finansiranja hipotekarnih kredita ‣ Ukljucuju stedne banke i stedne i kreditne asocijacije Štedne institucije prikupljaju sredstva najceśce u formi depozita, koja se kasnije koriste za finansiranje hipotekarnih kredita. Ulaže se i u HoV i plasira se u formi potrosackih i komercijalnih kredita Stedne banke su aktivne na finansijskim trzistima Plasmani su fokusirani na hipotekarne kredite i drzavne i hipotekarne HoV. [Kreditne unije] Neprofitne organizacije formirane od strane članova unije koje karakteriše zajednička pripadnost po osnovu profesije, rodbinskih veza, univerziteta Kreditne unije prikupljaju depozite od članova kojimaju visak sredstava radi odobravanja kredita članovima koji su suoceni sa manjkom sredstava Kreditne unije ne emituju akcije- deponenti su u isto vreme i vlasnici kreditnih unija. Depoziti se nazivaju udeli i kamata koja se placa na depozite se zove dividenda Kreditne unije kao emitenti i kao investitori Emitovanje zapisa i nota U Srbiji zakoni ne dopuštaju kreiranje kreditnih unija 41. **Definišite osiguravajuća društva.** Finansijske institucije koje obavijaju poslove osiguranja nudeci i pružajuci razlicite vrste osiguranja Osiguravajuca drustva prodaju polise osiguranja i naplacuju premiju Prema vrsti usluge, poslovi osiguravajuceg drustva se dele na poslove: 1.Osiguranje Zivota 2.Osiguranje imovine Osiguravajuca društva koja prużaju usluge osiguranja života prodaju polise koje osiguraniku il članovima njegove porodice daju pravo na odredenu naknadu u slucaju smrti ili bolesti. U R.Srbiji poslovi osiguranja se dele na: poslove zivotnih osiguranja i poslove neživotnih osiguranja Vrste zivotnih osiguranja 1.Osiguranje zivota 2.Rentno osiguranje 3.Dopunsko osiguranje uz osiguranje života 4.Dobrovoljno penzijsko osiguranje Vrste nezivotnih osiguranja 1.Osiguranje od posledica nezgode, povreda na radu i profesionalnih oboljenja 2.Dobrovoljno zdravstveno 3.Osiguranje motornih vozila 4.Osiguranje imovine od požara i drugih opasnosti 5.Ostala osiguranja imovine, koja pokrivaju štete na imovini 6.Osiguranje od odgovornosti zbog upotrebe motornih vozila 7.Osiguranje kredita 8.Osiguranje jemstva 42. **Izvori sredstava osiguravajućih društava.** Najznačajniji izvori sredstava predstavljaju: 1.Naplaćene premije 2.Prihodi od anuitetnih planova ‣ Anuitetni planovi predstavljaju uplate osiguranika na osnovu kojih osiguranik stice pravo na isplate unapred odredenih ili varijabilnih mesečnih iznosa 3.Prihodi po osnovu investiranja 43. **Definišite penzijske fondove.** Institucija kolektivnog investiranja u okviru koje se prikupljeni penzijski dopninos ulaže u HOV I imovinu. Ciljevi ulaganja: ostvarivanje prihoda pojedinaca po zavrsetku radnog veka i smanjenje rizika ulaganja Pfenzijski fondovi spadaju u red najvećih institucionalnih investitora na finansijskim trzistima. ‣ Prikupljena sredstva: uplaceni doprinosi i pnhodi ostvareni Invesüranjem u diversilkovane portfolija HoV. Uzimajuci u obzir osnivace, penzijske (ondove możemo podeliti u dve velike grupe: 1Javni penzijski fondovi 2Privatni penzijski fondovi 44. **Javni i privatni penzijski fondovi.** ‣Javni penzijski fondovi Mogu biti formirani na razlicitim nivoima vlasti radi obezbedivanja socijalne sigurnosti i egzistencijalnog minimuma penzionerima ‣ Privatni penzijski fondovi Formiraju ih preduzeca, organizacije, udruženja i sindikati čijicilj je da sponzor odnosno organizator obezbedi penzionerima sigurne penzije i visok životni standard po završetku radnog veka 45. **Penzijski plan (knjiga i prezentacija)** Penzijski plan je ugovor u korist trećih lica (zaposleni, članovi penzijskog fonda) zaključen između organizatora penzijskog plana i društva, na osnovu kojeg se organizator obavezuje da uplaćuje penzijski doprinos u korist svojih zaposlenih, odnosno članova, a društvo da upravlja ulaganjem prikupljenih sredstava. Penzijskim planom se definiše način uplaćivanja sredstava i dva najpoznatija oblika penzijskih planova su plan sa utvrdenim iznosom doprinosa i plan sa utvrdenim iznosom isplate koristi. 46. **Društvo za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom (163 str. i prezentacija)** Drustvo za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom je privredno društvo koje organizuje i upravlja dobrovoljnim penzijskim fondovima U R.Srbiji drustva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima su: 1. Generali 2. 2.Raiffeisen Future 3. DDOR-Garant 4. 4.DUNAV Sistem tekuceg finansiranja putem doprinosa 47. **Penzijski planovi sa utvrđenim iznosom doprinosa** Podrazumevaju da organizator penzijskog plana obezbedi svake godine odgovarajući iznos sredstava kao doprinos planu za penzionere pri cemu nije poznato koliko će penzija, odn. ukupna korist iznositi u buducnosti. ‣ Iznos doprinosa se odreduje kao procenat od prihoda zaposlenih ili kao deo profita organizatora 48. **Penzijski planovi sa utvrđenim iznosom isplate** Obavezuju organizatora da penzionerima obezbedi odredeni fiksni iznos sredstava u buducnosti. Visina penzije zavisi od različitih faktora Pruža se veca sigurnost u vidu socijalnog mira Nema investicionog rizika jer organizator garantuje fiksni iznos penzije u buducnosti 49. **Povlačenje sredstava iz penzijskog fonda (161 str. i prezentacija)** Član dobrovoljnog penzijskog plana ima pravo na povlačenje i raspolaganje akumuliranim sredstvima sa navrsenih 58 godina, odn. najkasnije sa navršenih 70 godina života Akumulirana sredstva se mogu povuci na sledece nacine: 1Jednokratnom isplatom 2.Programiranom isplatom 3.Kupovinom anuiteta ili 4.Kombinacija sva tri načina 50. **Sistem tekućeg finansiranja putem doprinosa 162 str** Ovaj sistemn isplata penzija podrazumeva da se penzije finansiraju iz doprinosa koje uplacuju zaposleni Po tom osnovu stiču pravo da njihove penzije budu finansirane iz doprinosa koje će uplaćivati zaposleni u vreme kad oni budu u penzij 51. **Sistem kapitalizovanih fondova.** Ovaj model finansiranja penzija funkcioniše tako što se sredstva prikupljenih doprinosa investiraju kako bi se ostvario odgovarajuci prinos Na trzistima akcija i korporativnih obveznica penzijski fondovi su ključni investitori arocito primamljivo jeste trziste obveznica Radi smanjenja rizika kamatnih stopa, penzijski fondovi mogu biti aktivni na trzistima fjucersa 52. **Sredstva penzijskih fondova se mogu ulagati u\... (162 str. i prezentacija)** U Srbiji sredstva penzijskog fonda se mogu ulagati u: 1. Duznicke HoV koje emituje NBS 2. Dužnicke HoV koje emituje R.Srbija, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave 3. HoV koje izdaju medunarodne fin.institucije 4. Duinicke HoV koje izdaju strane drzave ili strana pravna lica sa minimalnim kreditnim rejtingama 5. Hipotekarne obveznice koje se izdaju na teritoriji Srbije 6. HoV koje izdaju kompanije sa sedistem u Srbiji 7. Akcije stranih kompanija koje su üistirane i kojima se trguje na berzanskim tržištima članica EU, odn.OECD 8. Novčane depozite u bankama sa sedistam u Srbij 9. Depozitne potvrde; 10. Nopokretnosti koje se nalaze na teritonj Srbije 53. **Penzijski sistem u Srbiji (prezentacija)** - U Srbiji postoje: 1. Državni fond -- Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje 2. Dobrovoljni penzijski fondovi -- prikupljaju novac na dobrovoljnoj osnovi i investiraju. - Svi mogu da uplaćuju sredstva u dobrovoljni penzijski fond, čak i nezaposleni 54. **Član dobrovoljnog penzijskog fonda (prezentacija)** - - - - 55. **Dobrovoljni penzijski fond (prezentacija)** - Dobrovoljni penzijski fond je institucija kolektivnog investiranja u okviru koje se prikupljaju i ulažu novčana sredstva (penzijski doprinos) u različite vrste imovine (hartije od vrednosti i dr.) sa ciljem ostvarivanja prihoda. - Na primer, društvo DDOR Garant ima dva dobrovoljna penzijska fonda: DDOR-Garant Ekvilibrio i DDOR-Garant Štednja. 56. **Penzijski doprinos i obveznik (prezentacija)** Penzijski doprinos su novčana sredstva koja u dobrovoljni penzijski fond uplaćuje obveznik uplate. Obveznik uplate može biti pojedinac (sami uplaćujete), poslodavac (vaš poslodavac vam uplaćuje) i sindikat (za svoje članove uplaćuje). 57. **Prospekt fonda (prezentacija)** Dobrovoljni penzijski fond ima prospekt i skraćeni prospekt. Skraćeni prospekt se isključivo koristi radi oglašavanja dobrovoljnog penzijskog fonda i mora odgovarati sadržini prospekta. Prospekt mora sadržati informacije na osnovu kojih zainteresovana lica mogu steći jasnu predstavu o fondu i doneti razboritu odluku. 58. **Individualni računi (prezentacija)** - Društvo za upravljanje je dužno da vodi individualne račune članova fonda. - Individualni računi sadrže: 1. ime i prezime člana dobrovoljnog penzijskog fonda; 2. broj investicionih jedinica u svojini člana dobrovoljnog penzijskog fonda; 3. evidenciju o uplatama penzijskog doprinosa i programiranim isplatama. 59. **Investiciona jedinica (prezentacija)** Svaki put kada izvršite uplatu u Fond, kupujete određeni broj investicionih jedinica. Investiciona jedinica je srazmerni obračunski deo u ukupnoj neto imovini Fonda. Ulaganje 50.000 dinara u penzijski fond: - Današnja cena jedne IJ je npr. 2.500 dinara. - Može da kupi 50.000 / 2.500 = 20 IJ + naknade (npr. Generali 2.8%). 60. **Naknade Društva za upravljanje penzijskim fondom (prezentacija)** Društvu za upravljanje fondom plaćaju se sledeće naknade: 1. naknada pri uplati penzijskih doprinosa (određuje je Društvo), 2. naknada za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom (najviše 1,25% godišnje od vrednosti imovine dobrovoljnog penzijskog fonda -- Zakon), 3. naknada za prenos računa člana fonda. Podaci o naknadama su u Pravilniku o tarifi svakog Društva, kao i u Prospektu fonda. 61. **Neto vrednost fonda (prezentacija)** Neto vrednost fonda predstavlja vrednost hartija od vrednosti i druge imovine iz portfolija fonda, umanjenu za iznos obaveza. Računa se svakog radnog dana, i obzirom da se vrednosti hartija od vrednosti menjaju svakodnevno, tako se i vrednost fonda menja. Ukupna vrednost svih investicionih jedinica dobrovoljnog penzijskog fonda jednaka je neto vrednosti imovine tog fonda. 62. **Kastodi banka (prezentacija)** Kastodi banka je banka koja vodi račun investicionog fonda i obavlja druge kastodi usluge za račun investicionog fonda Kastodi banka vrši kontrolu i potvrđivanje obračunate neto vrednosti imovine fonda, o čemu podatke dostavlja Narodnoj banci Srbije. 63. **Finansijske kompanije, potrošačke, poslovne\...** Finansijske kompanije Finansijske kompanije predstavljaju finansijske institucije koje su specijalizovane za kratkorocno i srednjorocno fiansiranje gradana malih preduzeca One mogu poslovati kao pravna lica osnovana od strane velikih kompanija i finansijskih institucija. Uzavisnosti od ciljne grupe vrste usluga koje pružaju, podela finansijskih kompanija je sledeca: 1. Potrosacke finansijske kompanije-finansiraju kupovinu robe u fazi veleprodaje i maloprodaje 2. Poslovne finansijske kompanije-specijalizovane su Za odobravanje kredita malim preduzećima 3. Finansijske kompanije velikih korporacija formiraju se kao povezana pravna lica, odn. , cerke firme\" velikih korporacija prvenstveno u automobilskoj industrl. Kao izvore finansiranja, finansijske kompanije pribavljaju sredstva putem kredita banaka i emisijom komercijalnih zapisa 64. **Faktoring.** Faktoring podrazumeva posao finansijske kompanije; kupovina potraživanja po ceni koja je niża od vrednosti potraživanja i naplata potraživanja od strane finansijske kompanije pruža mogućnost ostvarenja zarade Faktoring je finansijska usluga koja podrazumeva kupoprodaju postojeceg nedospelog kratkoročnog potraživanja, nastalog po osnovu ugovora 0 prodaji robe ili pružanja usluga u zemlji i inostranstvu. Učesnici u faktoringu 3. Ustupilac, koji prodaje faktoru svoje potraživanje 4. Faktor, kojikupuje potraživanje od ustupioca 5. Dužnik Faktor može biti banka, privredno drustvo kao i Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza (AOFI). Faktoring zavisi od kvaliteta potraživanja; odluka faktora zavisi na osnovu procene rizika naplate potraživanja 65. **Definišite investicione kompanije.** Investicione kompanije emituju akcije, odn.investicione jedinice koje prodaju investitorima i tako prikupljena sredstva ulažu na domacim i medunarodnim finansijskim trzistima U fokusu je ostvarivanja ocekivanog prinosa uz znacajnu diversifikaciju formiranog portfolija hartija od vrednosti. Investicioni fond je institucionalni investitor koji prikuplja novcana sredstva manjih individualnih investitora u zamenu za investicione jedinice fonda Zakon o investicionim fondovima Pravljanje fondom podrazumeva angazovanje profesionalnih portfolio menadžera 66. **Kupovina (investiranje) u hartije od vrednosti 167 str.** Investicioni fondovi se često javljaju kao ključni kupci- kupovina novoemitovanih akcija i obveznica na primarnom trzištu Kupovina investicionih jedinica pruża malim investitorima da izvrše diversifikaciju Ulaganje malih investitora putem portfolio menadžera 67. **Menadžment kompanija** Menadžment kompanija i društvo za upravljanje investicionim fondovima Menadzment kompanija upravlja investicionim fondom Fondovi se razlikuju po ciljevima, investicionoj strategiji i strukturi portfolija HoV Drustvo za upravljanje investicionim fondovima - privredno drustvo koje organizuje, osniva i upravlja investicionim fondovima Dozvolu za osnivanje drustva daje Komisija za HoV 68. **Društvo za upravljanje investicionim fondovima (168 i 170 str., prezentacija)** Drustvo za upravljanje investicionim fondovima je privredno drustvo koje organizuje osniva i upravlja investicionim fondovima Investicioni fond je institucija kolektivnog investiranja u okviru koje se prikupljaju i ulazu novčana sredstva u različite vrste imovine sa ciljem ostvarenja prihoda i smanjenja rizika ulaganja Investiciona jedinica je srazmerni obračunski deo u ukupnoj neto imovini ka ulaganja. **Društva za upravljanje investicionim fondovima u RS** - Intesa Invest AD Beograd - Kombank Invest AD Beograd - OTP Invest Društvo za upravljanje UCITS fondom AD Beograd - Raiffeisen Invest AD Beograd 69. **Vrste investicionih fondova u Srbiji (prezentacija)** - - - - - 70. **UCITS fondovi (knjiga 166 str. i prezentacija)** **Vrste UCITS fondova** 1. 2. 3. 4. 5. 71. **Član investicionog fonda (prezentacija)** - - - - - - - 72. **Investiciona jedinica UCITS fonda (prezentacija)** UCITS fond je dužan da otkupi investicione jedinice na način predviđen prospektom, a najkasnije u roku od pet radnih dana od dana podnošenja zahteva člana fonda za otkup investicionih jedinica. Otkupna cena investicione jedinice sastoji se od neto vrednosti imovine UCITS fonda po investicionoj jedinici na dan podnošenja zahteva. Zahtev za otkup investicionih jedinica. 73. **Otkupljivanje investicionih jedinica (prezentacija)** - - - 74. **Prospekt investicionog fonda (knjiga)** Prospekt fonda je osnovni dokument investicionog fonda koji potencijalnim investitorima pruža potpune i jasne informacije za donošenje odluke o ulaganju: Prospekt bliče odreduje podatke o investicionom fondu, drustvu za upravljanje, poslovno ime i sediste kastodi banke, podatke o. naknadama i troškovima koji padaju na teret investicionog fonda i.drugo. Pre učlanjenja u fond, investitor je u obavezi da se upozna sa sadrzajem Prospekta i na osnovu njega donese svoju investicionu odluku, Cilj Prospekta je da investitoru pruži informacije o društvu za upravljanje, fondu kojim ono upravlja, glavnim rizicima i strukturi ulaganja tog fonda. 75. **Neto vrednost aktive fonda.** Neto vrednost fonda predstavlja vrednost hartija od -vrednosti idruge imovine iz portfolija fonda umanjene za iznos obaveza koje fond ima prema druśtvu za upravljanje što je naknada za upravljanje fondom: Pošto se vrednost hartija od vrednosti svakodnevno menja i neto vrednost fonda se svakodnevno menja. Neto vrednost fonda se izračunava svakog radnog dana po završetku trgovanja i pokazatelj je uspešnosti odnosno neuspešnosti rada fonda. 76. **Vrednost imovine UCITS fonda (prezentacija)** Vrednost imovine UCITS fonda čini zbir vrednosti finansijskih instrumenata iz portfolija fonda, depozita novčanih sredstava fonda kod kreditnih institucija i druge imovine. 77. **Neto vrednost imovine UCITS fonda (prezentacija)** - - - - 78. **Naknade investicionih fondova u Srbiji (prezentacija)** Društvo za upravljanje može naplaćivati ulaznu i izlaznu naknadu, naknadu za upis tereta i naknadu za prenos vlasništva od članova fonda. Iz imovine UCITS fonda mogu se naplaćivati isključivo: 1. naknada društvu za upravljanje imovinom UCITS fonda i prateći troškovi; 2. troškovi kupovine i prodaje hartija od vrednosti; 3. naknada i troškovi depozitara; 4. troškovi eksterne revizije; 5. drugi troškovi u skladu sa aktom Komisije. 79. **Depozitar (Kastodi banka) -- knjiga i prezentacija** Depozitar je kreditna institucija (banka) sa sedištem u Republici Srbiji koja ima dozvolu Komisije za HOV i čuva imovinu fonda, prati tokove novca fonda i obavlja poslove kontrole i obaveštava Komisiju za HOV o svakom ozbiljnijem ili težem kršenju zakona. Erste Bank AD Novi Sad NLB Komercijalna Banka AD Beograd OTP Banka Srbija Raiffeisen Banka AD Beograd Unicredit Bank Srbija AD Beograd 80. **Porez u Srbiji (prezentacija)** Prilikom prodaje investicionih jedinica (kada povlačite deo ili celokupan ulog iz fonda) plaćate porez na kapitalne dobitke u iznosu od 15%. Prilikom raspodele i isplate prihoda koje je fond ostvario (dividendi) plaćate porez na prihode od kapitala u iznosu od 15%. Obrazac PPDG-3R. Obrazac se podnosi poreskoj upravi bez obzira da li je ostvaren kapitalni dobitak ili gubitak. 81. **Privatni investicioni fond 171 str. fusnota** Privatni investicioni fond je pravno lice organizovano kao društvo sa ogranicenom odgovornoścu i minimalni novčani ulog člana privatnog fonda ne može biti manji od 50000 eura. 82. **Otvorene investicione kompanije.** Otvorena investiciona kompanija (open-end fund) je otvorena za postojece i nove investitore. Ona pruža mogucnost kupcvine akcija kompanije i otkupa akcija u bilo kom trenutku. U praksi se pojam investicionih fondova (mutual funds) prvenstveno odnosi na otvorene investicione kompanije. Prilikom kupcvine akcija, investiciona kompanija vrši dodatna ulaganja jer je prodajom akcija obezbedila dodatna sredstva. U slučaju otkupa akcija, investiciona kompanija prenosi sredstva u korist računa investitora. 83. **Zatvorene investicione kompanije.** Zatvorene investicione kompanije (closed-end funds) vrše emisiju unapred odredenog broja akcija i nisu u obavezi da svoje akcije otkupljuju od investitora. Način kupovine akcija zatvorenog investicionog fonda podrazumeva sprovodenje postupka inicijalne javne ponude (IPO -initial public offering) kod investicione banke. Do svojih sredstava investitoni mogu doći samo direktnom prodajom akcija drugim investitorima na berzi ili van berze slično prodaji obveznica ili akcija kompanija. 84. **Troškovi investiranja u investicione fondove 172 str.** Neki fondovi naplacuju proviziju samo kada vrše otkup akcija od vlasnika i nazivaju se back end load fund. Iznos provizije kod takvih fondova se krece u rasponu od 4% do 6%. Troškovi poslovanja se javljaju tokom upravljanja portfolijom i uključuju administrativne troškove i naknade koje se isplacuju portfolio menadžerima. Ovi troskovi variraju od 0,1% do 2% ukupne vrednosti aktive i na teretu su vlasnika akcija jer se vrednost portfolija smanjuje za iznos troškova poslovanja. 85. **Ciljevi investitora kod ulaganja u fondove 172 str.** Ciljevi investitora se razlikuju tako da jedan portfolio ne može zadovoljiti potrebe svih investitora. Neki investitori su voljni da ulože novac samo u portfolio koji je sačinjen od obveznica. Za investitore koji su spremni da prihvate veci stepen rizika, ulaganje u portolio akcija je atraktivno. Sa druge strane, postoje investitori koji nisu spremni da prihvate veliki rizik i očekuju konzervativan vid ulaganja radi ostvarivanja stabilne i relativno niske stope prinosa 86. **Investicioni fondovi koji ulažu u akcije 173 str.** Investicioni fondovi koji ulažu u akcije obuhvataju sledece kategorije: 1\. Fondove rasta 2\. Fondovi agresivnog rasta 3\. Fondove rasta i dohotka 4\. Specijalizovani fondovi 5\. Medunarodni fondovi 6.Indeksni fondovi 7.Multi fondovi 87. **Investicioni fondovi koji ulažu u obveznice 174 str.** 1.Fondovi dohotka 2.Fondovi visokog prinosa („junk fondovi\") 3.Fondovi oslobodeni placanja poreza 4.Medunarodni fondovi 5\. Fondovi koji su kategorizovani u zavisnosti od dospeca obveznica 88. **Fondovi tržišta novca 176 str.** Fondovi koji pretežno ulažu sredstva u kratkorocne instrumente se nazivaju fondovi tržista novca. Ti kratkoročni instrumenti obuhvataju depozitne sertifikate, komercijalne zapise, blagajnicke zapise, državne zapise, kratkoročne municipalne obveznice itd. Likvidnost je najznačajnija karakteristika 89. **Berzanski posrednici (brokeri, dileri, market mejkeri, provizija, licenca).** [Brokeri] Agenti koji izvrsavaju naloge investitora za kupovinu i prodaju HoV Pojedinac, institucija Brokersko-dilersko društvo je investiciono drustvo u čije redovne aktivnosti spada profesionalno obavljanje jedne ili više investicione aktivnosti Brokeri mogu da rade u svoje ime i za tud racun, ali i za tude ime i tud racun. Brokeri mogu da osnivaju svoja udruženja (NASD, FINRA) Pojam brokera u drugim kontekstima [Dileri ] Trguju u svoje ime i za svoj racun da bi zaradili na razlici u ceni (kotacioni raspon) Oni nisu samo posrednici U trgovanju, vec i vlasnici finansijskih instrumenata Dilerski posao je trgovanje korišcenjem sopstvene imovine [Market mejkeri] Market mejkeri su dileri koji su sklopili ugovor o market mejkingu sa berzom tj.organizovanim trzištem Njihova osnovna uloga je odrzavanje likvidnosti trzista uloga kreatora trzista Njihov glavni motiv je zarada koja se ostvaruje na osnovu razlike u ceni ‣ Investiciono drustvo privilegovan status [Provizija i licenca ] Bez obzira na vrstu i obim trgovanja, brokeri naplacuju proviziju za svaku kupoprodajnu transakciju Dobijanje licence kod brokera i dilera podrazumeva polaganje odgovarajuceg stručnog ispita i pribavljanje saglasnosti udruženje brokera i dilera 90. **Brokerko dilersko društvo u Srbiji 179. str.** Brokersko-dilersko društvo je pravno lice koje ima dozvolu Komisije za obavljanje delatnosti brokersko-dilerskog drustva U njegove redovne aktivnosti spada pružanje jedne ili vise investicionih usluga trecim licima, odn.profesionalno obavtjanje jedne ili vise investicionih aktivnosti 91. **Kotacioni raspon i drugi prihodi dilera 180 str** Dileri svoje prihode mogu ostvariti na sledece načine: 1.Kotacioni raspon- razlika u kupovnoj i prodajnoj ceni 2.Kapitalna dobit 3.Arbitraza 4.Prinos koji ostvare na kupljenu HoV 92. **Usluge brokersko dilerskih društava.** Brokersko-dilerska društva mogu obavljati veliki broj finansijskih usluga Osnovna uloga im je posredovanje izmedu kupaca i prodavaca prilikom trgovine finansijskim instrumentima Investicione usluge i aktivnosti koje se odnose na sve finansijske instrumente su: 1.Prijem i prenos naloga koje se odnose na sve finansijske instrumente 2.Izvršenje naloga za račun klijenta 3.Trgovanje za sopstveni račun 4.Upravljanje portfolijom 5.Investiciono savetovanje 93. **Tipovi brokera i dilera.** Osnovna podela brokera i dilera obuhvataju sledece: 1. Komisioni brokeri - Predstavljaju najbrojnije posrednike na finansijskom tržištu. - Komisioni brokeri su nezavisni brokeri koji rade sa različitim vrstama klijenata kao agenti koji kupuju i prodaju HoV za svoje ktijente, druge brokere, brokersko-dilerske kuće ili za sebe 2. Brokeri na parketu - Postuju na parketu berze i značajno olaksavaju aktivni berzanski promet. - Oni izvršavaju naloge ne samo svojih klijenata vec i drugin brokera - Drugi brokeri ih mogu angažovati i za to dobijaju fiksnu proviziju parketnu proviziju 3. Trgovci na parketu - Rade isključivo u svoje ime i za svoj račun radi obavljanja špekulativnih poslova kako bi ostvarili što veci profit u kratkom roku - Zarada (kapitalna dobit) im je osnovni motiv učestvovanja na tržištu - Imaju važnu ulogu u kreiranju održavanju likvidnostI 4. Specijalisti - Grupa berzanskih posrednika koji.su specijalizovani isključivo za trgovinu odredenim fin.instrumentima - Imaju tri uloge: 1. Aukcionari- utvrduju početnu cenu na otvaranju trgovanja na berzi. 2. Dileri- trguju za svoje ime i u svoj racun sa namerom da ostvare zaradu Uloga market mejkera Dileri specijalisti ubrzavaju sam proces trgovanja, uticu na veci promet i smanjuju kotacione raspone 3. Brokeri-izvrsavaju naloge svojih klijenata i za to dobijaju proviziju. - Ne rade sa širom javnošcu, vec sa drugim berzanskim posrednicima - Svi specijalisti doprinose stvaranju visokog stepena likvidnosti. 5. Dileri sa nestandardnim lotama - Trgovina na nekim trzištima se obavlja u odredenim standardnim količinama (partijama) HoV koje se nazivaju lotovi. - Standardni lot (round-lot transakcija); standardizovana količina od 100 komada akcija - Dileri sa nestandardnim lotovima (od lot-dileri) su oni berzanski posrednici koji trguju sa količinom akcija koja je manja od standardnih 100 komada - Obavlja se trgovina sa rasparenim brojem akcija iz standardnih lotova (kupovina akcija u okruglim iznosima i prodaja u razdvojenim manjim lotovima) - Naplata posebnih provizija 94. **Komisija za HOV RS, sticanje zvanja brokera**