Predmet Sociologije

ПРЕДМЕТ СОЦИОЛОГИЈЕ Реч социлогија садржи у себи латинску реч societas што значи удружење, заједница, друштво и грчку реч logos што значи реч, говор, наука. У дословном смислу, социлогија је наука о друштву. Социологија представља најопштију науку о друштву, које проучaвa људск...

ПРЕДМЕТ СОЦИОЛОГИЈЕ Реч социлогија садржи у себи латинску реч societas што значи удружење, заједница, друштво и грчку реч logos што значи реч, говор, наука. У дословном смислу, социлогија је наука о друштву. Социологија представља најопштију науку о друштву, које проучaвa људско друштво као целину, затим његове „делове“ (економија,култура, религија, политика...), структуру друштва (друштвене групе, класе), друштвене промене, друштвене појаве и проблеме (глобализација, екологија, криминал, наркоманија ) колективне творевине друштвеног живота (институције, организацијe...) односе друштва, појединца и културе и синтетише знања других наука која се баве појединим деловима друштва (економија, право, историја, политичке науке, историја уметности...) Појам „социологија“ први пут је употребио Огист Конт 1839. године у четвртом тому свог главног дела Курс позитивне филозофије. Задатак социологије је да објасни и разуме појаве у друштву, улогу и место појединаца и група у њему, процесе који се у оквиру друштва одвијају, да објасни како су друштва функционисала у прошлости, како функционишу данас, шта је водило њиховом напретку, која су заједничка обележја свих људских друштава, које су то противуречности са којима се савремено друштво сусреће. Поље социолошког изучавања је широко: од анализе појединачних ситуација, као што су сусрети на улици, до истраживања глобалних процеса. Треба имати у виду да се појединац, друштво и култура не могу раздвојити. Социологију интересује на који начин делања појединца утичу на друштво као целину, али и на који начин друштво одређује делање појединца (зато што норме и вредности које затекнемо у друштву нашим рођењем утичу на наше понашање). Пример како друштвена група утиче на понашање појединца - уколико сви ученици беже са часа, појединац који не жели да побегне може ипак одлучити да побегне да не би трпео презир, критику и одбацивање целог одељења. Кажемо да је социологија наука јер настоји да дође до општих, објективних, систематичних, прецизних и поузданих сазнања о друштвеној стварности. У том смислу, треба направити разлику између здраворазумског, идеолошког и научног мишљења/сазнања. Здраворазумско објашњење неке појаве се руководи оним што се из наше личне перспективе чини очигледним. Идеолошко сазнање је последица наше припадности одређеној друштвеној групи (народу, класи, професији, политичкој партији) - тада друштвене појаве сагледавамо у односу на положај и интересе групе.  Научно (социолошко ) сазнање руковођено је научним принципима. До сазнања се долази истраживањем које се врши у складу са њима. То су : објективност, проверљивост, поузданост, прецизност, систематичност и општост. Објективност - Узимамо у обзир све расположиве податке који се односе на истраживану појаву, без обзира да ли иду у прилог или не "нашој" теорији. Проверљивост - Сви подаци које користимо може да провери други истраживач. Поузданост - Истраживања обављамо придржавајући се истраживачких правила. Прецизност - У истраживању користимо мерење кад год је то могуће. Систематичност - Добра уређеност истраживања, одређивање логичног следа његовог процеса. Општост - Трудимо се да између проучаваних појава установимо одређене правилности. Одлика социолошког метода је специфичан социолошки угао гледања на проблеме у друштву, односно социлошка машта (имагинација) по речима Рајта Милса. Социолошка имагинација је мисаоно оруђе које омогућава социологу да се „удаљи“ од уобичајених поступака у свакодневном животу и да их сагледа из шире историјске перспективе, у складу са друштвеним околностима. На пример, ако појединац троши превише новца, то је његов лични проблем и може му помоћи психијатар. Али ако већина људи у друштву троши превише новца и опседнути су куповином, онда је то социолошки проблем који се треба објаснити и разумети – зашто људи компулзивно купују непотребне ствари, шта се дешава у друштву што је довело до тога да се претерано купује? Свет посматран кроз социолошке наочари осетљивији је на све појаве и процесе у друштву, све жели да објасни и разуме. На пример, друштвене мреже као што су фејсбук или инстаграм могу за особу са социолошком имагинацијом бити права социолошка радионица са безброј питања: које су старости особе које имају профил, какве поруке доминирају на зиду и зашто баш те, особе ког пола и узраста потављају фотографије и какве, да ли се мрежа користи за пропагирање политичких идеја и којих и бројна друга питања. С обзиром на ширину предмета проучавања, социлогија се разгранала на већи број самосталних дисциплина: социологију рада, социологију права, социологију сазнања, социологију религије, социологију уметности, социологију културе, социологију породице, социологију масовних комуникација, социологију града, социологију политике, социологију музике, социологију спорта, социјалну патологију. Друштвене појаве – најопштији појам и најпогоднији јер се односи на све што је друштвено. Друштвени односи - начини или облици повезивања појединаца и група приликом друштвеног понашања и друштвеног делања. Сваки однос је друштвени однос јер је друштвено одређен. Друштвено понашање – пасиван аспект друштвених односа (понашамо се у складу са околностима, по навици, пр. наркоманија или поремећен систем вредности); Друштвено делање -активан аспект друштвених односа, најважнија друштвена појава, односи се на социјалну акцију, постоји намера да се утиче на понашање других (пр. борба против наркоманије, увођење грађанског васпитања како би се ученици учили демократском грађанству и партиципацији).  Сазнајни циљеви социологије Социологија је наука о друштву, али друштво је широк појам, који се може односити на неколико људи, али и на читаво човечанство. Различити социолози различито виде друштво. Постоје две групе социолога у том смислу – номиналисти и реалисти. Номиналисти виде само појединце, а друштво је само име (латински nomen) скуп појединаца који ступају у међусобне односе, интеракцију. Израз друштво је мисаона конструкција која служи за опис мреже друштвених односа. Реалисти сматрају да је друштво целина која надилази прост збир појединаца, оно је изнад и изван појединца, дуговечније од својих чланова и врши принуду на понашање појединца, односно у великој мери обликује понашање појединца. Зависно од тога како виде друштво, утиче на избор конкретног предмета проучавања. Тако се номиналисти концентришу на истраживање друштвених односа у малим групама (микро план). Реалисти се баве проучавањем појава на макро плану, већим друштвено-историјским целинама. Од предмета проучавања зависи и метод проучавања и сазнајни циљеви социологије. Реалисти су позитивистички усмерени социолози (позитивисти), који сматрају да нема суштинске разлике између проучавања природних и друштвених наука, тако да оно што важи за физику и биологију, важи и за социологију. Они сматрају да социолози могу посматрати, мерити и бројчану представити понашање људи и на основу тога уочити правилности у друштвеноим животу. Нпр. стопа развода бракова је мања у време економских криза. На основу тих правилности може се предвидети људско понашање. Позитивистички оријентисани социолози сматрају да је циљ социологије објашњење друштвених појава давањем одговора на питање ЗАШТО? Једна појава се објашњава другом појавом при чему се сматра да ће увек та појава довести до друге, тј. да су у односу узрока и последице, чиме се своди под општу законитост. Антипозитивистички оријентисани социолози (антипозитивисти) сматрају да постоји значајна разлика између социологије и природних наука. Она произилази из различитог предмета проучавања, а тиме и метода. Основна разлика између проучавања материје и човека састоји се у томе што човек има свест и осећања, а реакције на спољне надражаје су свесне. Људи се у истој ситуацији могу различито понашати, а циљ социологије јесте да разуме мотиве људског понашања и делања, који зависе од околности. По њима објашњење је исто што и разумевање мотива, јер исто понашање може имати различите мотиве и последице.