Ekonomija: Oportunitetni trošak i proizvodni faktori

Šta je oportunitetni trošak?

• Oportunitetni trošak predstavlja propuštenu dobit koja bi se ostvarila alternativnom upotrebom resursa.
• Drugim rečima, to je vrednost žrtvovane alternative.

Granica proizvodnih mogućnosti

• Tačke A i F na granici proizvodnih mogućnosti predstavljaju ekstremne situacije gde se proizvodi samo jedan proizvod.
• Između njih postoje različite kombinacije proizvodnje gde se odricanjem od određene količine jednog dobra može povećati količina drugog.
• Tačka I je izvan granice proizvodnih mogućnosti, što znači da je nemoguće proizvesti više proizvoda bez smanjenja drugog.

Faktori proizvodnje

• Faktori proizvodnje se dele na:
  • Prirodni proizvodni faktori (zemlja, energetski resursi, klima)
  • Ljudski proizvodni faktor (rad, ponuda radne snage, obrazovanje)
  • Osnovna i obrtna sredstva
  • Preduzetništvo

Prirodni proizvodni faktori

• Zemljište je osnovni prirodni resurs, nezavisan od delovanja čoveka.
• Zemljište je mesto gde se obavljaju proizvodne delatnosti.
• U prirodne faktore spadaju i šume, voda, vazduh, mineralna nalazišta.
• Ovi resursi su jedinstveni jer se njihov nedostatak teško kompenzuje, a transport je često nemoguć.
• Postoje obnovljivi (šume) i neobnovljivi (nafta).
• Priroda je potencijalno društveno bogatstvo, ali razvijenost države ne zavisi uvek od obilja prirodnih resursa (Japan nema bogatu prirodu, ali je visoko razvijena).

Ljudski proizvodni faktor

• Radna snaga se sastoji od fizičkih i intelektualnih sposobnosti korisnih u proizvodnji i pružanju usluga.
• Rad je utrošak radne snage, najvažniji i najčešći.
• Rad predstavlja svrsishodnu delatnost čoveka sa ciljem stvaranja materijalnih dobara ili usluga.
• Radna snaga se izražava kroz različita zanimanja.
• Sposobnosti ljudi zajedno sa znanjem, veštinama, obrazovanjem i iskustvom čine humani kapital.
• Radna snaga je uži pojam od stanovništva, koje obuhvata sve ljude koji žive u nekoj državi.

Teorije vrednosti

• Teorija vrednosti rada:

  • Adam Smit je smatrao da samo rad predstavlja merilo vrednosti.
  • Smatrao je da je vrednost robe proporcionalna uloženom radu u proizvodnji.
  • Karl Marks je definisao zakon vrednosti radne snage, po kome je radnik u kapitalizmu plaćen po vrednosti, ali stvara više vrednosti nego što iznosi vrednost njegove radne snage.
  • Po Marksu, radna snaga je roba specifična po tome što može da stvori vrednost koja je veća od njene vlastite vrednosti.

• Teorija granične korisnosti:

  • Vrednost se ne stvara, već se izjednačava sa korisnošću marginalne jedinice proizvoda.
  • Vrednost je subjektivan pojam, zavisan od procene i spremnosti potrošača da plate određenu cenu.
  • Isti proizvod može imati različitu korisnost u različitim okolnostima.

Ovaj kviz istražuje koncept oportunitetnog troška kao propuštene dobiti i analizira granicu proizvodnih mogućnosti. Takođe, razmatra se uloga različitih faktora proizvodnje, uključujući prirodne resurse i ljudski rad. Pripremite se da testirate svoje znanje o ovim važnim ekonomskim principima.