Razvoj defektologije u Engleskoj (2024) PDF

УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ФАКУЛТЕТ ЗА СПЕЦИЈАЛНУ ЕДУКАЦИЈУ И РЕХАБУЛИТАЦИЈУ ИСТОРИЈА ДЕФЕКТОЛОГИЈЕ Развој дефектологије у Енглеској Семинарски рад Професори: Студент:...

УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ФАКУЛТЕТ ЗА СПЕЦИЈАЛНУ ЕДУКАЦИЈУ И РЕХАБУЛИТАЦИЈУ ИСТОРИЈА ДЕФЕКТОЛОГИЈЕ Развој дефектологије у Енглеској Семинарски рад Професори: Студент: Проф. др Јасмина Ковачевић Грујић Дејана, 0198 Доц. др Ивана Веселиновић Београд, 2024. година  САДРЖАЈ 1. Апстракт......................................................................................................................................... 3 2. Увод................................................................................................................................................. 5 3. Рани почеци и институционализација......................................................................................... 6 4. Први законски кораци ка специјалном образовању.................................................................... 7 5. Развој концепта инклузије и деинституционализација.............................................................. 8 6. Политике и савремени приступи специјалном образовању....................................................... 9 7. Теоријски оквири и приступи специјалном образовању.......................................................... 10 8. Закључак....................................................................................................................................... 11 9. Литература.................................................................................................................................... 12 2 1. Апстракт Дефектологија се показала значајном како у Енглеској, тако и широм света, јер је препознато да је подршка особама са сметњама у развоју кључна за интеграцију у друштво. Неприхватање и маргинализација ових особа представљали су дуготрајан друштвени проблем. У почетку су напори били усмерени само на глувонему децу, док су касније препознате и друге врсте инвалидитета. Развој индустријске револуције и укључивање специјализованих школа и модификованих програма омогућили су боље услове за децу са потешкоћама у развоју. Са напретком технологије, створене су бројне могућности за побољшање живота особа са посебним потребама, што је тренд који се наставља и данас. У Енглеској су важни закони као што су Special Educational Needs and Disability Act (2001), Education and Skills Act (2008), Children and Families Act (2014) и Equality Act (2010) поставили правни оквир који осигурава да деца са специјалним потребама добију адекватну подршку и образовање. Ови закони и смернице заједно стварају основе за инклузивно образовање и подршку особама са сметњама у развоју. Кључне речи: Енглеска, дефектологија, подршка, инклузија, закони, историја образовања. 3  Abstract Defectology has proven to be significant both in England and around the world, as it is recognized that support for people with developmental disabilities is key to their integration into society. The non-acceptance and marginalization of these persons represented a long-term social problem. In the beginning, efforts were focused only on deaf children, while later other types of disabilities were recognized. The development of the industrial revolution and the inclusion of specialized schools and modified programs provided better conditions for children with developmental difficulties. With the advancement of technology, numerous opportunities have been created to improve the lives of people with special needs, a trend that continues today. In England, important legislation such as the Special Educational Needs and Disability Act (2001), the Education and Skills Act (2008), the Children and Families Act (2014) and the Equality Act (2010) set the legal framework to ensure that children with special needs receive adequate support and education. Together, these laws and guidelines create the foundations for inclusive education and support for people with disabilities. Key words: England, defectology, support, inclusion, laws, history of education. 4  2. Увод Развој дефектологије, како и у Енглеској тако и у другим земљама, донео je особама са инвалидитетом и посебним потребама олакшање и подршку која им је потребна, од адекватног стила образовања до квалитетнијег живота. Живот пре развића дефектологије и саме свести друштва је био доста тежи особама са потребама које су се разликовале потребама обичног човека. Уз помоћ специјализованих устава и доласка индустријске револуције свет је напокон отворио очи овом проблему и пружена је помоћ првенствено глувонемој деци док се у приватним и добротворним школама увела едукација деце са сметњама. Касније кроз историју доведени су многи закони који се залажу за права особа са ивалидитетом и сметњама који су подстекли још више промена за добробит тих особа. Стигматизација је одувек била проблем, иако је још увек присутна пре је била у много већој мери, који је успоравао напредак и помоћ. Увођењем мултидисциплинарним приступом стручњака, дефектолога, логопеда, психолога и других стручњака дошло је до значајне подршке деци са посебним потребама и прилагођавању ученику појединачно. Развој нових технологија је степеница више за подршку у учењу и комуникацији, где разни специјализовани алати олакшавају разумевање обострано. Велики је изазов укључивање деце са посебним потребама у образовни систем, њима је потребан прилагођена настава и помоћ. Напори се улажу за додатном обуком наставника и потребе за ширим разумевањем. Развој дефектологије у Енглеској се дели на три фазе: изолационистичких, формализација законског оквира и савремених инклузивних метода и мултидисциплинарне подршке. 5  3. Рани почеци и институционализација Развој специјалног образовања у Енглеској започиње у 18. веку када су основане прве установе за децу са физичким и сензорним инвалидитетом, као што су домови за глуве и слепе. Током викторијанског периода, деца са сметњама у развоју била су у великој мери занемарена и маргинализована. Друштво је тада сматрало да образовање треба да буде резервисано за децу без потешкоћа, док су особе са инвалидитетом биле искључене и често стигматизоване. Први образовни покушаји о деци са инвалидитетом били су фокусирани на основне комуникацијске и радне способности. Институције су поступале као тип затвореного облика и нису биле образовне, већ социјалне. Образовна институција пружала је минимално образовање. Касније, када су постали пре казивања реформатора и педагога образован СРР – a инвалидитета, појавили су се први образовни програми за децу са посебним потребама. Установе које су постојале за децу са инвалидитетом биле су затвореног типа и функционисале су више по карактеристикама азила или прихватилишта, а не по својој образовној сврси. Те школе обично су децу училе само основним радним вештинама, на лаган начин да би могли с минималним задовољавајућим капацитетом да доприносе својим заједницама. Међутим, још крајем 19. и почетком 20. века већ су се појавили реформатори који су намеравали доказати употребу образовања и учења деце са инвалидитетом. Ту је Samuela Tuke- a, и други пионири социјалне реформе. У Енглеској основане су и уставе за децу са интелектуалним оштећењем. Оне су често биле ближе сеоским местима, а свесно удаљене од урбаних средина. Ове институције су финансирале црквене и добротворне организације – ретко и држава. У тим институцијама деца су често била изложена строгим режимима,јер је циљ више био дисциплиновање него развој вештина. Са уласком утицаја хуманистички идеја и првих педагошких реформи поднети су захтеви за квалитетнијим образовањем. 6  4. Први законски кораци ка специјалном образовању Почетком 20. века, након дугог периода институционализације, јавља се идеја да деца са сметњама у развоју имају право на образовање, што је поставило темеље за даљи развој специјалне едукације. Доношење првих закона о образовању обавезало је локалне власти да пруже одговарајуће услуге деци са инвалидитетом. Кључни закони, попут Закона о образовању из 1944. године, имали су велики утицај јер су обавезивали локалне заједнице да препознају права деце са посебним потребама на образовање и омогуће им одговарајућу подршку. Стављена је обавеза на локалне власти да пруже ставрно образовање деци са инвалидитетом, иако је слабије имплементирана због недостатка ресурса и недостатка обученог особља. Често су правила образовања деце са инвалидитетом зависила од ентузијазма и рада појединца унутар образовног система. Са друге стране, закон о образовању специфично је обавезујућ и означава велике промене у подручју образовања деце са инвалидитетом. Ове комисије су омогућиле да се утврде индивидуалне образовне потребе и да се направи први корак ка персонализованом образовном приступу. Ипак, упркос законским напорима, пракса је често варирала у зависности од ресурса и воље локалних власти, што је значило да квалитет образовања деце са инвалидитетом није био уједначен широм земље. 7  5. Развој концепта инклузије и деинституционализација Деинституционализација, која се интензивно одвијала средином 20. века, била је прекретница у образовању деце са инвалидитетом. Укључивање ученика са посебним потребама у редовне школе постало је циљ едукативне политике, што је поставило основу за инклузивне приступе који су данас стандард у образовању. Идеја инклузије полазила је од начела да је сваком ученику, без обзира на његове способности, место у редовној школи, где може да се развија заједно са вршњацима. Деинституционализација је, међутим, донела изазове у прилагођавању наставног програма, као и у обуци наставника који нису били обучени за рад са децом са посебним потребама. Увођење асистената у настави и мултидисциплинарних тимова помогло је у пружању потребне подршке, али овај прелаз није био без проблема. Посебан изазов представљала је обука наставника и додатна финансијска улагања, јер инклузија подразумева комплексније облике подршке у односу на сегрегацију. Деинституционализација је подразумевала не само физичко уклањање деце из затворених институција, већ и промену целокупног приступа у образовању. Школе су биле охрабрене да отворе своја врата за децу са различитим способностима, што је захтевало увођење нових педагошких стратегија и метода. У овом периоду, дошло је до развоја појма „образовање за све“ (Education for All), који је промовисао идеју да је образовање људско право доступно свима, без обзира на њихове индивидуалне разлике. Ово је био значајан корак ка укључивању свих ученика у редовне образовне токове, али је такође истакло потребу за систематским обукама наставника и развојем наставних програма који ће задовољити разнолике потребе ученика. 8  6. Политике и савремени приступи специјалном образовању Данашње специјално образовање у Енглеској заснива се на инклузији, али и на персонализованим образовним плановима који се прилагођавају специфичним потребама сваког ученика. Савремене политике и закони, као што су Закон о особама са инвалидитетом и Закон о деци и породицама, омогућили су правно регулисање специјалног образовања и поставили инклузију као основно право. Један од савремених приступа јесте имплементација планова образовне подршке (ЕХЦ планова), који интегришу образовне, здравствене и социјалне услуге. Ови планови омогућавају боље праћење и координацију између различитих сектора како би се деци са посебним потребама пружила свеобухватна подршка. Осим тога, развој нових технологија, као што су специјализовани софтвери за дислексију и комуникациони алати, омогућава ученицима са различитим потребама да учествују у настави на равноправној основи са вршњацима. Савремене политике специјалног образовања у Енглеској се не ограничавају само на законске одредбе, већ обухватају и широк спектар смерница које омогућавају наставницима и школама да прилагоде своје методе потребама ученика. Влада је развила и низ програма финансијске подршке за школе, као што су додатна средства за асистенте у настави и развој специјализованих образовних технологија. Програм као што је SEN Code of Practice пружа смернице за наставнике и школе како би осигурали да ниједно дете не буде искључено из образовања због својих специфичних потреба. 9  7. Теоријски оквири и приступи специјалном образовању Теоријски оквири у специјалном образовању такође су се развијали кроз време. Док су рани приступи били углавном медицински, што значи да су се фокусирали на дијагностиковање и третирање потешкоћа, савремени приступи усмерени су на социјалне аспекте и оснаживање ученика. Медицински модел гледао је на инвалидитет као на проблем који је потребно “решити”, док социјални модел полази од идеје да је друштво дужно да се прилагоди како би особама са инвалидитетом омогућило пуну инклузију. Овај прелаз са медицинског на социјални модел био је кључан за инклузивне праксе. Уместо да се фокусирају на потешкоће, школе и образовне установе данас су усмерене ка стварању инклузивног окружења које поштује различитости и омогућава свима да напредују. Приступи засновани на социјалном моделу подржани су правним оквирима који су усмерени на борбу против дискриминације и омогућавање једнаких права свим ученицима. У последњих неколико деценија, дошло је до значајне промене у теоријским приступима у области специјалног образовања. Поред социјалног модела, све већи утицај имају и инклузивни педагошки модели који наглашавају сарадњу између наставника, ученика и родитеља. Концепти као што су Universal Design for Learning (Универзални дизајн за учење) истичу важност приступа који омогућавају да сви ученици, без обзира на њихове способности, имају приступ истим образовним садржајима. Ове методе подстичу диференцирано подучавање и коришћење технологије како би се унапредило учење. Савремени теоријски оквири све више се фокусирају на оснаживање ученика и стварање окружења које промовише равноправност и инклузију у свим аспектима друштвеног живота. 10  8. Закључак Развој дефектологије у Енглеској представља пример еволуције образовног система који се прилагођава потребама друштва и сваког појединца. Од првих институција и сегрегације, преко формализације специјалног образовања, до савремених инклузивних пракси, овај пут био је испуњен изазовима, али и напретком. Данас, специјално образовање у Енглеској карактерише мултидисциплинарни приступ и напори ка стварању окружења које поштује различитости и подржава ученике са посебним потребама у њиховом образовању. Док друштво и даље ради на унапређењу закона, ставова и пракси, постигнућа специјалне едукације дају основу за даљи развој инклузивних вредности. Идеја инклузије данас је централна у енглеском образовном систему, наглашавајући једнаке шансе за све ученике. Увођење персонализованих образовних планова побољшало је приступ настави, али изазови и даље постоје, нарочито у обуци наставника и доступности ресурса. Иако су постигнути значајни напредци, даљи напори су неопходни за промовисање инклузије и уклањање преосталих баријера. Развој дефектологије у Енглеској служи као пример како се системске промене могу искористити за побољшање живота особа са инвалидитетом, осигуравајући им пуну интеграцију у друштво. 11  9. Литература Winzer, M. A. (1993). The history of special education: From isolation to integration. Gallaudet University Press. Sider, S., Ainscow, M., Carrington, S., Shields, C., Mavropoulou, S., Nepal, S., & Daw, K. (2024). Inclusive Education in England, Australia, the United States, and Canada: Quo Vadis?. Exceptionality Education International, 34(1), 55-72. Tomlinson, S., & Johnston, C. (2024, March). Joining the dots? Special education and alternative provision. In FORUM (Vol. 66, No. 1, pp. 91-99). Lawrence and Wishart. Alban‐Metcalfe, J. (1996). Special education in England. European Journal of Special Needs Education, 11(1), 125-143. Armstrong, F. (2007). Disability, education and social change in England since 1960. History of Education, 36(4-5), 551-568. https://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/id/27522/Disertacija217.pdf https://www.scribd.com/doc/40533390/Skripta-Uvod-u-Specijalnu-Edukaciju-i-Rehabilitaciju https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Институционализација 12