Uvod u psihologiju: ponašanje i mentalni procesi

Psihologija

• Psihologija je nauka koja proučava ponašanje, mentalne procese i unutrašnje stanje uma.
• Ključni elementi psihologije uključuju ponašanje, mentalne procese, mentalno zdravlje, razvoj i učenje, socijalne i međuljudske odnose, biološku osnovu ponašanja i kliničku psihologiju.
• Savremena definicija psihologije je nauka koja proučava psihički život i ponašanje.
• Osnovni psihički procesi su kognitivni, emocionalni i motivacioni.
• Kognitivni procesi omogućuju saznavanje (cognitio = znanje), a to su opažanje, mišljenje, učenje i pamćenje.
• Emocionalni procesi su osećanja i raspoloženja poput sreće, tuge, straha i ljutnje.
• Motivacioni procesi pokreću i usmeravaju ponašanje ka nekom cilju, izazivajući doživljaje kao što su potrebe, želje, nagoni i namere.
• Psihičke osobine su relativno trajne karakteristike pojedinca poput temperamenta, karaktera, društvenosti, odgovornosti, emocionalne osetljivosti, odlučnosti i upornosti.
• Ponašanje je svaka aktivnost koja se može posmatrati direktno (čulima) ili indirektno (tehničkim uređajima), uključujući pričanje, ćutanje, spavanje, smejanje, plakanje, kao i fiziološke promene.
• Teorijski ciljevi psihologije su razumevanje ljudske prirode, razvoj teorija i modela, i unapređenje metoda istraživanja.
• Praktični ciljevi psihologije uključuju dijagnozu i tretman mentalnih poremećaja, unapređenje obrazovanja, razvoj efikasnih intervencija, optimizaciju radnog okruženja, promociju zdravog načina života i ispitivanje faktora ljudskog blagostanja.

Metode psiholoških istraživanja

• Metoda je način na koji se organizuje istraživanje nekog problema.
• Eksperimentalna metoda manipuliše varijablama kako bi se utvrdila kauzalnost, dok metode posmatranja beleže ponašanje bez aktivne manipulacije.
• Eksperiment uključuje sistematsko manipulisanje nezavisnim varijablama radi utvrđivanja njihovog uticaja na zavisne varijable, omogućavajući kontrolisane uslove i precizno merenje efekata.
• Nezavisna varijabla je činilac koji sistematski varira, dok je zavisna varijabla pojava koja se menja u zavisnosti od promena u nezavisnoj varijabli.
• Primer: U istraživanju o efektima muzike na raspoloženje, nezavisna varijabla je vrsta muzike, a zavisna varijabla je raspoloženje ispitanika.
• Osnovna pravila sprovođenja eksperimenta uključuju kontrolu varijabli, randomizaciju ispitanika i primenu istih uslova na sve učesnike.
• Metode posmatranja se dele na metode posmatranja vidljivog ponašanja i metode introspekcije ili samoposmatranja.
• Prirodna opservacija podrazumeva posmatranje ponašanja u prirodnom okruženju, dok kontrolisana opservacija podrazumeva posmatranje u kontrolisanim uslovima, obično u laboratoriji.
• Introspekcija ili samoposmatranje je metoda posmatranja unutrašnjih doživljaja.
• Prednosti introspekcije su samospoznaja i emocionalni rast, a mane subjektivnost, nepreciznost i pristrasnost.
• Introspekcija može biti neprecizna ili pristrasna zbog poteškoća sa iskrenošću, nepreciznosti sećanja, zbunjujućih misli i pristrasnosti pri razmišljanju o sebi.

Psihološke tehnike

• Psihološke tehnike su posebni postupci za prikupljanje i obradu podataka u istraživanju.
• Razlike između upitnika i ankete:
  • Format: upitnici su strukturirana pitanja na koja učesnici sami odgovaraju, dok ankete provodi anketar.
  • Cilj: upitnici prikupljaju informacije o stavovima, znanju i ponašanju, a ankete mere javno mnenje i obrasce potrošnje.
  • Veličina uzorka: upitnici se mogu podeliti bilo kom broju ljudi, dok se ankete sprovode na reprezentativnom uzorku populacije.
  • Dubina odgovora: upitnici omogućavaju detaljnije odgovore, a ankete kraće i jednostavnije.
  • Fleksibilnost: upitnici su fleksibilniji u pogledu vremena i mesta, dok ankete zahtevaju vremenski raspored i prisustvo anketara.
• Pitanja u upitnicima mogu biti zatvorenog (ponuđeni odgovori) i otvorenog tipa (slobodno se upisuju odgovori).
• Usmeno odgovaranje na pitanja iz upitnika naziva se intervju.
• Intervjui mogu biti strukturirani (unapred definisana pitanja) ili nestrukturirani (razgovor se razvija slobodno).
• Psihološki test je standardizovani merni instrument kojim se izaziva i posredno meri neka sposobnost, znanje ili osobina ličnosti.
• Psihološki testovi se dele na testove znanja, testove sposobnosti i testove ličnosti.
• Testovi znanja se koriste za procenu školskog znanja.
• Testovi sposobnosti se mogu podeliti na testove motornih, senzornih i intelektualnih sposobnosti.
• Projektivni testovi zahtevaju od ispitanika da reaguju na neodređene stimulusne materijale.
• Testovi senzornih sposobnosti mere osetljivost čula.

Opažanje i utisci

• Opažanje je psihički proces koji omogućuje spoznaju kako izgleda svet oko nas i šta se u njemu događa.
• Kao rezultat procesa opažanja nastaju čulne informacije tj. oseti i opažaji, koji se razlikuju po složenosti i smislu.
• Oseti su elementarne čulne informacije koje odražavaju samo jednu karakteristiku predmeta i sami po sebi nemaju smisla.
• Opažaji su čulne informacije koje se sastoje od više oseta i odražavaju sliku predmeta u celini, dajući mu smisao.
• Mozak organizuje osete u celovite opažaje kroz proces organizovanja oseta u smisaone celine, što omogućava da se snađemo u mnoštvu čulnih informacija.
• Draži (stimulusi) su energetske promene (fizičke i hemijske energije) u svetu koji nas okružuje, koje registruju čula.
• Pod dejstvom draži čula proizvode nervne impulse, koji se senzornim neuronima prenose do senzornih zona u korteksu, gde nastaju oseti.
• Čulo vida nadražuju svetlosni ili elektromagnetni talasi koji u receptorima oka proizvode nervne impulse koji se prenose do vizuelne zone u korteksu, gde se pretvaraju u vizuelne osete i opažaje.
• Čulo sluha nadražuju vibracije vazduha koje se u dodiru sa receptorima u ušima pretvaraju u nervne impulse koji se prenose do audio zone koreteksa, gde se transformišu u doživljaj zvuka.
• Psihofizika je psihološka disciplina koja proučava odnos između draži i oseta.
• Donji prag ili apsolutni prag je najmanji intenzitet draži koji ljudska čula registruju.
• Adaptacija čula je pojava kada prestajemo da osećamo draž ako se njen intenzitet duže ne menja.
• Principi perceptivne organizacije su pravila po kojima mozak organizuje osete u opažaje.
• Princip figure i pozadine u opažanju podrazumeva da je figura u fokusu pažnje, ali se pažnja spontano smenjuje, pa istu draž možemo različito opažati.
• Mozak ima tendenciju da poveže elemente koji realno nisu povezani (princip zatvaranja).
• Postoji težnja da draži koje su blizu opažamo kao celinu (blizina).
• Emocije, motivacija, želje i potrebe mogu uticati na naše opažanje.
• Stereotipi su preterano uprošćena i uopštena mišljenja o nekoj grupi ljudi.
• Halo-efekat je efekat prvog utiska na kasnije opažanje osobe.
• Procesi atribucije su načini na koje ljudi procenjuju uzroke nečijeg ponašanja, pripisujući ih ličnosti ili situaciji.
• Iskustvo, inteligencija i nepristrasnost utiču na tačnost utiska.