Menadžment greške i značaj

Način na koji menadžeri upravljaju i komuniciraju sa zaposlenima. Može biti grub, zastrašujući, autoritarni ili drugačiji.

Prva očekivanja menadžera o svom poslu; obično se fokusiraju na formalni autoritet, zadatke i upravljanje.

Menadžeri shvataju da su početna očekivanja pogrešna. Posao im je rešavanje problema i uklanjanje grešaka zaposlenih.

Menadžeri shvataju da je njihov glavni zadatak usavršavanje ljudi, a ne obavljanje zadataka umesto njih. Počinju raditi na komunikaciji i upravljanju stresom.

Važno je stvoriti okruženje u kom zaposleni mogu da inovriraju i povećaju produktivnost bez straha da će izgubiti posao.

Odabir najboljih kandidata za posao, na osnovu njihovih veština i talenata.

Timovi odgovorni za svoje zadatke, angažovanje, nabavku resursa i proizvodnju.

Delegiranje odluka na ljude koji su najbliži problemu i najbolje upoznati sa specifičnim okolnostima.

Plata uslovljena organizacionim performansama, uključujući zaposlene, menadžere, akcionare i osnivače.

Kompanije ulažu u obuku i razvoj svojih zaposlenih kako bi imale konkurentsku prednost.

Jednako postupanje sa svim zaposlenima, bez obzira na njihov status u kompaniji (npr. isti restoran, parking).

Komunikacija između menadžera i zaposlenih o potrebama i iskustvima.

Faktori i događaji izvan kompanije koji utiču na njen rad.

Ljudi poznati po svojim uspesima i kvalitetima u organizaciji.

Svrha ili razlog postojanja kompanije.

Kultura gde je strateški cilj i pravac organizacije jasan svima.

Kompanija aktivno definiše i prenosi organizacione vrednosti, uverenja i savete.

Uvođenje novog ponašanja ili izmena postojećeg kako bi se učvrstili novi obrasci ponašanja kod zaposlenih.

Zamena starog načina ponašanja novim kod menadžera i zaposlenih

Tri nivoa: Ono što se vidi (simboli), Ono što se čuje (komunikacija), Ono što se veruje (pretpostavke).

Vidljivi znakovi kulture, npr. dizajn kancelarija, pravila oblačenja, beneficije.

Skup moralnih principa koji definišu šta je ispravno i pogrešno za grupu ili pojedinca.

Društveno prihvatljivi principi koji određuju šta je ispravno i pogrešno.

Ponašanje koje krši organizacione norme o ispravnom i pogrešnom.

Akcije koje umanjuju kvalitet i količinu proizvodnje u kompaniji.

Nezakonito ili neetičko ponašanje koje ugrožava imovinu kompanije.

Krađa robe ili materijala kompanije.

Korišćenje uticaja da se drugi povредe unutar kompanije.

Neprijateljsko ponašanje prema drugima.

Definiranje ciljeva i razvoj metoda ili strategija za njihovo postizanje.

Veće zalaganje, veća upornost, jasna usmjerenost i poticanje razvoja boljih strategija.

Može spriječiti ili usporiti prilagodbu novim situacijama, stvoriti lažno osjećanje sigurnosti i odvojiti kreatore od svakodnevnih aktivnosti.

Konkretni, merljivi, dostižni, realni i dobro definisani ciljevi.

Odlučnost u ostvarivanju cilja, nastala zajedničkim definisanjem ciljeva, a ne naredbama.

Konkretni koraci, ljudi i resursi neophodni za realizaciju.

Procjena dostignuća postavljenih ciljeva.

Bliski ciljevi motivišu, a daleki jesu glavni ciljevi.

Planiranje sa više opcija i ulaganje u više mogućnosti.

Opšti plan kompanije fokusiran na odnose sa kupcima i pozicioniranje u odnosu na konkurenciju.

Donji delovi koriste planove visokog menadžmenta.

Najviši nivo menadžmenta, zadužen za dugoročne strateške planove.

Izjava o svrsi postojanja firme.

Konkretniji cilj, koji ujedinjuje napore svih zaposlenih.

Kako kompanija planira koristiti resurse za postizanje misije.

Merenje sposobnosti dobavljača da utiče na cenu materijala, delova i usluga za kompaniju, zavisno od broja dobavljača za određeni proizvod.

Merenje sposobnosti kupaca da utiču na cenu proizvoda ili usluge kompanije.

Strategija proizvodnje proizvoda ili usluga po nižoj ceni od konkurencije uz prihvatljiv kvalitet.

Strategija izdvajanja proizvoda ili usluge od konkurencije kroz dodatnu vrednost i performanse kako bi se naplatila viša cena.

Strategija korišćenja vodjstva u troškovima ili diferenciranja za specijalizovane proizvode za ciljanu grupu kupaca u određenoj oblasti ili tržišnom segmentu.

Reakcija kompanije na akcije konkurenta, cilj je odbrana tržišnog učešća ili profita.

Odgovor na konkurentski napad istom strategijom kao što je napad.

Odgovor na konkurentski napad novom strategijom različitom od napada.

Visok stepen sličnosti kupaca, proizvoda i usluga između konkurentskih kompanija.

Sličnost sposobnosti kompanija da odgovore na napad.

Verovatnoća da će kompanija napasti konkurenta, zavisi od preklapanja tržišta i sličnosti resursa.

Sposobnost kompanije da brzo i efikasno odgovori na konkurentski napad.

Prednost kompanije koja je dugoročno korisna i teško oponašljiva od strane konkurencije.

Broj strategijskih akcija koje kompanija preduzima protiv konkurencije.

Pripremljenost kompanije da odgovori na napad konkurencije.

Situacija u kojoj su svi članovi grupe pod pritiskom da se slože oko odluke, često zbog izolovanosti, jakog lidera, nedostatka procedura ili sličnih biografija članova.

Konflikt u kojem se članovi grupe usredsrede na razlike u mišljenjima vezanim za problem, nudeći priliku za kompromise i pozitivno utičući na donošenje odluka.

Konflikt usmeren na razlike u mišljenjima vezanim za problem ili pitanje. Može dovesti do kompromisa.

Konflikt baziran na ličnim razlikama i emocionalnim stavovima. Koristi se tehnika "đavolji advokat".

Tehnika u kojoj jedna osoba kritikuje i izaziva predloženo rešenje kako bi se identifikovana potencijalna slaba mesta i alternative rešenja

Tehnika u kojoj se članovi grupe nezavisno razmišljaju o idejama u vezi sa problemom, a potom se te ideje iznose i rangiraju.

Tehnika gde eksperti odgovaraju na pitanja i reagujui na sugestije drugih, dok se ne postigne saglasnost.

Tehnika za generisanje većeg broja ideja bez kritike, gde se sve ideje prihvataju i razvijaju.

Anonimno generisanje ideja putem elektronskih platforma.

Situacija u kojoj organizacija nudi više vrednosti kupcima od svojih konkurenata.

Konkurentska prednost koju je teško kopirati i održava se duže vreme.

Sredstva, sposobnosti, procesi i informacije koje organizacija koristi da ostvari efikasnost, održi konkurentsku prednost i zadovolji potrebe.