Lirika i verifikacija

Лирика

• Лирика је књижевни род настао из обредних песама које су се певале и уз које се плесало.
• Током историје, лирика се развила из вештине певања уз лиру, укључујући у себе музику, глуму, говор и плес.
• Главни елементи лирике су: ритам, стих, рима, субјективни осећаји и мисли лирског песника.
• Звук и смисао су у лирици органски повезани и међусобно се надопуњују.
• Лirика се карактерише живописним сликама, сажетошћу, мелодијом и ритмом који одговара расположењу песме.
• Лirске песме често имају сложену структуру, где је свака реч постављена на прецизно одређено место.

Версификација

• Версификација представља науку о стиху, која се бави изучавањем грађе стиха, његовог историјског развитка, разноликости стиховних облика и њиховог порекла.
• Постоје три основна версификациjска система: силабичка, акценاتска и квантитативна версификација.

Стих

• Стих је ред у песничком тексту, који представља основну ритмичку јединицу.
• Разликују се везани стихови (десетерац, петерац, дванаестерац) и слободни стихови.
• Цезура је пауза у стиху, често смештена на крају речи.

Строфа

• Строфа је већа целине у песничком тексту, састављена од два или више стихова, која означава заокружену песничку мисао.
• Различите врсте строфа разликују се по броју стихова (дистих, терцина, катрен, квинтина, секстина, септима, октава, нона, децима).
• Опкорачење, пребацивање и пренос су синтаксичке фигуре које се користе у стиху.

Ритам

• Ритам у песничком тексту се разликује од ритма свакодневног говора. У његовом стварању учествују скоро сви елементи структуре песме: језик, стилска изражајна средства, број слогова у стиху, пренос речи.
• Ритам је усклађен са расположењем песме.

Рима и Срок

• Рима или срок представља гласовно подudаранjе на крају стиха.
• Разликују се риме по подudаранjу самогласника (чисти и нечисти срок), по броју слогова (мушка, женска, дечја) и по распореду у стиху (успоредна, крижна, обгрљена, монорима, преплетене, испрекидана).

Тема

• Тема представља јединствено значење дела и главну мисао коју песник обрађује.
• Тема лирске песме може бити све, али се неке групе тема чешће јављају (љубав, смрт, пролазност времена, бол, чежња, домовина, друштvene неправде).
• Тема се у лирици развија кроз мотиве.

Мотив

• Мотив је извор и покретач неког дјеловања, а у поезији представља заокружену појединост која израста из теме.
• Најмањи је и основни део теме.

Композиција

• Композиција показује начин на који је дјело састављено у целину.
• Разликује се спољна композиција (облик песме) и унутрашња композиција (тема, мотив...).

Фигуре

• Фигуре представљају стилска изразна средства, често називане пjesницким украсом.
• Подељене су у четири главне групе: тропи, гласовne фигуре, фигуре конструкције и фигуре мисли.