Elektronsko Bankarstvo Lekcija 1: Uvod PDF

Document Details

GreatPansy251

Uploaded by GreatPansy251

Beogradska poslovna škola

2024

Branimir M. Trenkić

Tags

e-banking online banking electronic banking finance

Summary

This document is a lecture on electronic banking, covering topics such as the definition of e-banking, its core elements, and different types of electronic banking services. The lecture was given in Winter 2024/2025 at Beogradska poslovna škola by Branimir M. Trenkić.

Full Transcript

Elektronsko Bankarstvo: Lekcija 1: Uvod zima 2024/2025 Branimir M. Trenkić O meni  Branimir M. Trenkić  Doktor tehničkih nauka, oblast – računarske i telekomunikacione mreže  Profesor strukovnih studija  Kabinet 101  e-mail: [email protected]  Molim da subject- l...

Elektronsko Bankarstvo: Lekcija 1: Uvod zima 2024/2025 Branimir M. Trenkić O meni  Branimir M. Trenkić  Doktor tehničkih nauka, oblast – računarske i telekomunikacione mreže  Profesor strukovnih studija  Kabinet 101  e-mail: [email protected]  Molim da subject- linija Vašeg email-a počinje sa kodom EB24 2 O predmetu....  III godina IS (EPO), semestar – V (zimski)  Status predmeta: izborni  ESPB bodova - 6  Šifra predmeta - 171707  Obim nastave: 3+0+2 časa nedeljno  Termin:  Predavanja: sreda od 15:15 (sala 302) 3 Cilj predmeta  Razvoj informacionog društva uslovio je promene (unapređenje) u skoro svim oblastima društvenog života  Bankarsko poslovanje nije ostalo imuno na ove promene  Novi ambijent je uslovio nove metode i principe bankarskog poslovanja kao rezultat međuzavisnosti između poslovanja uopšte i savremenih tehnologija  Cilj nastave je sticanje osnovnih znanja o 4 njima Sadržaj nastave(1)  Poverenje = Sigurnost na Internetu  Problem privatnosti informacija na Internetu  Bezbednost transakcija na Internetu 5 Sadržaj nastave(2)  Platne kartice – osnovno sredstvo e- plaćanja  Podela platnih kartica s obzirom na način izmirenja obaveza  Podela kartica prema tehnologiji izrade  Najveći brendovi svetskih kartica  Korišćenje platnih kartica u našoj zemlji 6 Sadržaj nastave(3)  Elektronsko bankarstvo (EFT)  ATM uređaji  EFT/POS terminali  Kućno bankarstvo  Internet bankarstvo  Mobilno bankarstvo  Elektronsko bankarstvo u Srbiji 7 Sadržaj nastave(4)  Mobilno bankarstvo  Mobilne tehnologije i protokoli  Aplikacije mobilnog bankarstva  Problem sigurnosti mobilnih mreža  Korišćenje mobilnih telefona u svrhu plaćanja – sistemi mobilnog plaćanja  Korišćenje mobilnog bankarstva u našoj zemlji 8 Sadržaj nastave(5)  NFC sistemi mobilnog plaćanja  NFC (komunikacija kratkog dometa, ≤ 4cm) tehnologija  “wave-to-pay” (“mahni da platiš”) sistemi mobilnog plaćanja  Google Wallet,  Apple Pay  Intesa-Way2Pay,  9 RaiPay,..... Sadržaj nastave(6)  Sistemi plaćanja preko Interneta  Platne kartice (uz korišćenje SSL ili SET protokola)  First Virtual  CyberCash  Elektronski čekovi  Elektronski novac (digitalni keš - tokeni)  10 Svetski provajderi plaćanja Sadržaj nastave(7)  Digitalni keš (Elektronski novac)  Sistemi mikroplaćanja prve generacije  Sistemi plaćanja druge generacije  Komparacija sistema plaćanja 11 Sadržaj nastave(8)  Svetski provajderi plaćanja 12 Sadržaj nastave(9)  Elektronski sistemi za plaćanje na veliko i mreže međubankarskih komunikacija  SWIFT (Udruženje za međunarodne, međubankarske finansijske telekomunikacije)  Sistemi obračuna platnog prometa u SAD – Fedwire  Sistemi obračuna platnog prometa u EU - TARGET 13 Osnovni materijal kursa Udžbenik: Tamara Uroš Elektronsko bankarstvo Peto izdanje, Beogradska poslovna škola, 2013 ISBN 978-86-7169-382-0 14 Osnovni materijal kursa  Prezentacije predavanja (u pdf-formatu) – na Moodle platformi  Dodatni materijali u elektronskoj verziji – na Moodle platformi  Vojkan Vasković, “Sistemi plaćanja u 15 elektronskom poslovanju”, FON Obaveze - način polaganja  Predispitne obaveze  Redovno pohađanje nastave (nije obavezno! ali se aktivnost prati i nagrađuje)  Kolokvijum (I + II) Važna napomena: na kolokvijumima kao pitanje može doći bilo šta što smo radili na predavanjima do tada  Odbrana vežbi (svi koji su na spisku!)  Seminarski radovi (opciono)  Ko ispuni sve predispitne obaveze – ne mora da polaže ispit! 16 Način ocenjivanja  Teorijski deo (maksimalno 70 poena)  Aktivnost na časovima predavanja (max. 10 poena)  Kolokvijum 1 (maksimalno 35 poena)  Kolokvijum 2 (maksimalno 35 poena)  Praktični deo – vežbe (+ seminarski) (maksimalno 30 poena)  Uslov za položeni ispit je 51 poen! 17 Način polaganja  Ispit  Pismeni deo ispita – teorijska pitanja  Na ispitu 10 esejskih pitanja  U januaru samo onaj deo koji nije položen!  Nakon toga, na ispitu se polaže ceo ispitni materijal  Praktični deo ispita – radi se na laboratorijskim vežbama i brani se po završetku svake vežbe 18 Šta je e- bankarstvo?  Elektronsko bankarstvo (e-banking) se može definisati kao vid bankarskog poslovanja u kome se intezivno koriste  računarske mreže,  Web tehnologije,  Internet, i  telekomunikacioni mediji 19 Šta je e- bankarstvo?  Usluge koje omogućavaju korisnicima da upotrebljavajući neki od računarskih uređaja A. Pristupe podacima bankovnog računa i možda B. Obave bankarsku transakciju sa udaljenog mesta, koje može biti prebivalište ili kancelarija 20 Šta je e- bankarstvo?  Obavljanje rutinske bankarske transakcije u potpunoj udobnosti i bezbednosti, od svoje kuće, 24 sata u danu i 7 dana u nedelji  Zajednički termin (umbrella term) za proces kojim komitent obavlja bankarske transakcije elektronski bez odlaska u zgradu od cigle i maltera 21 Savremeno bankarstvo - Trendovi  Govoreći o bankarstvu 1994. godine Bil Gejts je rekao: „banke su dinosaurusi“  Sa pozicije savremenog bankarstva – postavlja se pitanje: “Da li je ovom izjavom ispravno ili pogrešno opisana perspektiva bankarstva u 21. veku” 22 Savremeno bankarstvo - Trendovi  Ali, u svakom slučaju, to je bio:  “Tehnološki alarm” za banke  Tumačeno kao imperativ za svaku banku koja hoće da preživi u 21. veku  Najznačajniji trend u bankarskoj industriji danas:  Tehnologizacija bankarskog poslovanja – tendencija da banke sve više isporučuju svoje usluge preko mehanizama koji uključuju informaciono-komunikacione tehnologije 23 Savremeno bankarstvo - Trendovi  Tokom poslednjih decenija tehnološki razvoj je preoblikovao bankarsku industriju  Postala je vodeći sektor u korišćenju novih tehnologija  Novi kanali isporuke bankarskih servisa 24 Savremeno bankarstvo - Trendovi  Korišćenje bankomata  Telefonsko bankarstvo  PC bankarstvo  Kućno bankarstvo  Internet bankarstvo  SMS bankarstvo  Mobilno bankarstvo Tehnološki napredak 25 PC bankarstvo  Oblik elektronskog bankarstva koji omogućava korisnicima da izvršavaju bankarske transakcije preko personalnog računara posredstvom modema Server banke PC klijenta 26 PC bankarstvo  Banka nudi komitentu svoj finansijski softver  Korisnik modemski pristupa banci, preuzima podatke, i pokreće programe koji su na njegovom računaru 27 Internet bankarstvo (on-line banking)  Eksplozivni rast Internet tehnologija na globalnom nivou  Tehnički - većina standardnih bankarskih transakcija može se izvršiti preko računarske mreže 28 Internet bankarstvo (on-line banking)  Koristi Internet kao kanal za sprovođenje bankarskih aktivnosti, na primer,  prenos sredstava (EFT),  plaćanje računa,  pregled stanja štedne knjižice,  otplata kredita,  kupovina hartija od vrednosti, .... 29 Internet bankarstvo (on-line banking)  Komitent pristupa svom računu preko Internet pretraživača kao što je na primer Google Chrome  Softver koji izvršava Internet banking funkcije nalazi se na serveru banke 30 Internet bankarstvo (on-line banking) Most popular online activities of internet users in the United States November 2023. 31 Internet bankarstvo (on-line banking)  Internet banka - NetBanker definicija  “Prava Internet banka” je banka koja obezbeđuje  uvid u stanje računa i  neke mogućnosti transakcija malom biznisu preko Internet servisa World Wide Web  Internet banke su još poznate kao virtual, cyber, net, interactive, ili web banke 32 Mobilno bankarstvo  Internet bankarstvo je masovno prihvaćeno u mnogim (razvijenim) zemljama  Sledeća etapa u razvoju e-bankarstva - Mobilno bankarstvo koje je novijeg datuma  Bankarstvo preko mobilnog telefona ili PDA uređaja je do skoro izgledalo nemoguće 33 Mobilno bankarstvo  Razvojem mobilnih tehnologija  SMS  WAP  3G i 4G (5G) mreže  NFC tehnologija  Ohrabrio je mnoge kompanije da razvijaju i lansiraju nove e- bankarske aplikacije i usluge poznate pod nazivom – mobilno bankarstvo 34 Internet  Počeci - 1968. godina – ARPANET 1) Globalna (javna) računarska mreža 2) Globalni informacioni prostor 3) Interaktivni medij masovne komunikacije  Hijerarhijska organizacija mreže  Okosnica (Internet backbone)  Transportne mreže  Lokalne mreže  Otvoreni standard za povezivanje na Internet 35 Internet  Ne postoji centralni autoritet upravljanja  IAB (Internet Architecture Board)  Odbor za arhitekturu Interneta  Interoperabilnost komunikacionih standarda  Adresiranje  IETF (Internet Engeneering Task Force)  Formira radne grupe za za rešavanje tekućih tehničkih problema 36 World Wide Web - globalni informacioni prostor  Jedan od najmlađih i najpopularnijih servisa  Alat za multimedijalne prezentacije  U stanju je da privuče pažnju posetilaca kroz interaktivne aktivnosti  Raniji servisi sličnog profila – transfer tekstualnih dokumenata (datoteka)  Dizajniran da bi:  Pojednostavio korisnički interfejs za transfer datoteka  Automatizacija prenosa  Bogata 37 prezentacija sadržaja World Wide Web  Pre WWW  FTP (File Transfer Protocol)  Metod za prenos datoteka  Potrebna je autorizacija korisnika  Vrhunac popularnosti 1993.  Anonimni FTP servisi  Omogućuju neograničeni pristup  Korisnici se i dalje moraju prijavljivati i odjavljivati na svaki sajt kome pristupe 38 World Wide Web  Gopher server  Omogućuje korisnicima da u jednoj sesiji pristupe većem broju sajtova  Kroz seriju hijerarhijskih menija  Vrhunac popularnosti 1994.  WWW (veb) – isto kao Gopher više sajtova u jednoj sesiji  Pomoću hipertekstualnih linkova  Netekstualni sadržaji – audio i video zapisi  Programski 39 jezik HTML (Hyper Text Markup Language) Internet servisi A. Bazični (osnovni) servisi B. Javni informacioni servisi C. Diskusioni servisi D. Konferencijski sevisi E. Servisi za pretraživanje 40 Internet servisi Bazični servisi  Elektronska pošta (e-mail)  Telnet  FTP (File Transfer Protocol) 41 Internet servisi Bazični servisi  Elektronska pošta (e-mail)  Razmena poruka elektronskim putem  Lična i poslovna komunikacija na Internetu  U prilogu poruke – multimedijalni sadržaji  Komunikacija je asinhrona Poruka se smešta u “poštansko sanduče” na mail serveru  Sistemi za automatsko generisanje poruka 42 Internet servisi Bazični servisi  Telnet  Pristup udaljenom računara i interaktivni rad na njemu  FTP  Prenos datoteka između udaljenih računara  Prednost u odnosu na e-mail u slučaju velikih datoteka  Da bi se veza uspostavila - potrebno je unošenje korisničkog imena i lozinke 43 Internet servisi Bazični servisi  FTP  Gostujući nalog – svima dostupan i omogućuje restriktivno kretanje kroz sistem direktorijuma i prenos  Prenos je dvosmeran (upload - download)  U slučaju veb servisa – skriven od korisnika 44 Internet servisi Javni informacioni servisi (prostor)  Anonimni FTP  Gopher  WWW (ili veb servis) 45 Internet servisi Diskusioni servisi  Lista elektronske pošte (mailing list)  Diskusione grupe (newsgroup) 46 Internet servisi Diskusioni servisi  Lista elektronske pošte (mailing list)  Automatizovano slanje elektronske pošte na više adresa  Interesno grupisanje korisnika  Listu ažurira: vlasnik liste Specijalizovani programi koji automatski vrše ažuriranje 47 Internet servisi Diskusioni servisi  Diskusione grupe (newsgroup)  Javne, hijerarhijski organizovane grupe  Interesno grupisanje korisnika  Poruke se ne prosleđuju automatski – već na sopstveni zahtev korisnika  Prednost u odnosu na liste elektronske pošte Pretplatnik im pristupa samo kada želi – izbegava pretrpavanje svog poštanskog sandučeta 48 Internet servisi Konferencijski servisi  Svi učesnici moraju istovremeno biti prisutni na Internetu (on-line) – sinhroni servisi  IM (Instant Messaging (online chat))  Internet telefonija (IP Phone)  Videokonferencije (Videoconferencing) 49 Internet servisi Konferencijski servisi  IM (Instant Messaging)  Tekstualna konverzacija većeg broja učesnika preko interneta u realnom vremenu  Internet telefonija (IP Phone)  Audio komunikacija preko Interneta uz korišćenje mikrofona i zvučne kartice  Videokonferencije (Videoconferencing)  Audio i vizuelna komunikacija (mikrofon + video kamera) 50 Internet servisi Servisi za pretraživanje  Archie  Servis za pretraživanje anonimnih FTP servera na osnovu naziva datoteke ili njenih osobina  Veronica  Servis za pretraživanje informacija sadržanih u naslovima iz menija Gopher-a  WWW (veb) pretraživači  Specijalizovani za pretraživanje veb sadržaja  Yahoo!, 51 AltaVista, Google Chrome Internet adresiranje  Svaki računar na Internetu poseduje jednoznačnu adresu  IP adresa  Numerička adresa iz dva dela (netid + hostid)  Dodeljuju se po strogo definisanim pravilima  Koriste ih računari  Simbolička adresa – koriste ih ljudi  Lakše su za pamćenje i korišćenje  Postoje neka pravila za simboličke adrese 52 Internet adresiranje  Simboličke adrese se završavaju (SAD) jednim od sledećih sufiksa  com - komercijalne institucije  edu – obrazovne institucije  org – neprofitne organizacije  mil – vojne institucije  gov – vladine institucije  net – mrežna administracija i provajderi --------------------------------------------------------------  ac – akademski domen 53  co – komercijalni domen Internet adresiranje  Adrese završavaju sufiksom koji označava konkretnu državu (nacionalni domeni)  rs – Srbija  de – Nemačka  fr – Francuska  uk – Velika Britanija  jp – Japan  DNS servis – konverzija simboličkih adresa u numeričke  Vrši 54 se na DNS serverima Internet adresiranje  veb - adrese  Pristup određenim servisima i konkretnim datotekama (resursi na Internetu)  Za precizno adresiranje uvedena je URL adresa  URL – jedinstveni lokator resursa  Servis  Adresa računara  Puna putanja do datoteke 55 Komercijalizacija Internet-a 56 Ključna svojstva Interneta - komercijalizacija  Interaktivne i multimedijalne osobine veba u kombinaciji sa drugim servisima Interneta (npr. e- mail) omogućuju vrlo efikasnu komunikaciju sa korisnicima (neke usluge)  Svojstva Interneta koja su uslovila da Internet postane glavni mehanizam za transfer informacija i obavljanje komercijalnih transakcija Distribuiranost 57Otvorenost Ključna svojstva Interneta  Distribuirani računarski sistem  Centralizovani računarski sistem  Klijent – server sistemi (poslovne aplikacije)  Ko obezbeđuje sadržaj i pruža uslugu  Internet – idealno okruženje za realizaciju klijent-server sistema  Na primer,  Klijent uspostavlja vezu ka serveru  Pomoću pretraživača instaliranog na klijentu – šalje zahtev serveru za određenom uslugom 58 Ključna svojstva Interneta  Promene u organizacionoj strukturi računarskog sistema prati i transakcioni proces  Tipična komercijalna transakcija – uključuje mnogo posrednika i procesa  Svaki proces obavlja specifičnu funkciju  Proizvodnja, montaža, oglašavanje, isporuka, plaćanje......  I one se obavljaju u fazama  Različiti posrednici su uključeni u izvršavanju ovih 59funkcija (i na realnom tržištu i na Internetu) Ključna svojstva Interneta  Međutim, na Internetu  Više različitih posrednika može izvršiti istovremeno više faza  Omogućena je uspešnija organizacija tržišta  Svaki posrednik uključen u transakciju može biti efikasno praćen  Nove strategije proizvodnje i vrednovanja mogu biti brže implementirane 60 Ključna svojstva Interneta Otvorenost  Računari se povezuju (npr. kablovima) u LAN – koji se međusobno povezuju ruterima u WAN  Privatne mreže (VAN, Value-Added Network)  Ove mreže su zatvorenog tipa – ograničene samo na svoje plaćene članove  Koriste vlastite komunikacione standarde Omogućavaju transakcije između kompanija povezanih u mrežu korišćenjem EDI razmene 61 Ključna svojstva Interneta Otvorenost  Kako premostiti problem međusobnog povezivanja?  Rešenje – Internet  Internet – mrežno okruženje zasnovano na otvorenim standardima koji omogućuju bilo kom računaru ili mreži da se priključi  Koristi se TCP/IP protokolski stek  Omogućava interoperabilnost različitih računarskih 62 platformi Ključna svojstva Interneta Otvorenost  Potencijal za e- trgovinu – Internet ili privatne VAN mreže (uz korišćenje EDI-ja)?  Naravno Internet po potencijalu prevazilazi VAN mreže  EDI razmena je ograničena na razmenu strogo struktuiranih podataka  Neophodnost velikih ulaganja  U radu sa novim EDI sistemom neophodno je razviti 63 novi hardver i softver Ključna svojstva Interneta Otvorenost  Naravno Internet po potencijalu prevazilazi VAN mreže  Internet omogućuje prenos različitih formata datoteka  Otvorenost mreže  Ubrzani rast veb-a omogućuje prenos multimedijalnih sadržaja  Jednostavnost korišćenja veb pretraživača 64 Ključna svojstva Interneta  Zbog svih ovih prednosti – Internet postaje važno sredstvo za poslovnu komunikaciju i komercijalne transakcije  Uprkos ovim prednostima – Internet ima i niz potencijalnih problema  Internet poseduje ozbiljan problem kao komercijalni medij  Posledica nedostatka bezbedonosnih mera u TCP/IP  U ovom 65 segmentu – ispod VAN mreža! Bankarsko poslovanje i Internet 66 Bankarsko poslovanje i Internet Novac je repromaterijal! 67 Bankarsko poslovanje i Internet  Rezultat istraživačkih studija:  Što se tiče obavljanja bankarskih i drugih komercijalnih on-line transakcija – Poverenje korisnika Interneta nije na zavidnom nivou  Interesantan rezultat istraživanja:  Postoji visok nivo zadovoljstva onih koji obavljaju takve transakcije na Internetu (naročito udobnost) – ali je to unutar malog broja 68 korisnika Interneta Bankarsko poslovanje i Internet  Problem poverenja možemo posmatrati sa dva aspekta: I. Problem privatnosti informacija na Internetu II. Problem bezbednost on-line transakcija na Internetu 69 Problem privatnosti  Gotovo je nemoguće kompletirati neku transakciju preko Interneta bez otkrivanja ličnih podataka  Adresa isporuke, podaci sa platne kartice, koje proizvode kupac preferira,....  Ove informacije se nerado daju jer se smatra da je urožena privatnost  Uprkos rastu on-line trgovine i bankarstva – kod većine korisnika postoji strah od njihovog obavljanja 70 na Internetu Problem privatnosti  Šta se podrazumeva pod privatnošću informacija?  Mogućnost pojedinca da kontroliše pristup drugih njegovim ličnim podacima  Što se tiče Interneta – nemoguće je kontrolisati korišćenje tih informacija  Stav mnogih korisnika Interneta u pogledu privatnosti možemo videti na osnovu različitih istraživačkih studija na tu temu 71 Nielsen Media Research  87% korisnika Interneta smatra da treba da imaju potpunu kontrolu nad ličnim podacima koje daju web- sajtovima  71% oseća potrebu za donošenjem novih zakona za zaštitu privatnosti  62% shvata da su web- sajtovima neophodne informacije o njihovim posetiocima da bi mogli oglašivačima da prodaju prostor na sajtu  69% ne daje svoje podatke web- sajtovima  95% korisnika Interneta bar jednom je odbilo da da podatke 72 web- sajtovima Nielsen Media Research  40% je dalo lažne podatke  70% korisnika se decidirano izjasnilo da nisu zainteresovani da daju svoje podatke web- sajtovima u zamenu za neke finansijske olakšice  72% korisnika se izjasnilo da bi dali lične podatke kada bi sajtovi samo opisali način na koji će koristiti te podatke 73 Nielsen Media Research  Ispitanici su klasifikovani u tri grupe: 1. Fundamentalisti (17%)  Ekstremno zabrinuti za bilo kakvo korišćenje njihovih podataka  Nisu spremni da web sajtovima daju svoje podatke 2. Pragmatična većina (56%)  Pokazuju mnogo manju brigu - naročito ako su na sajtu prisutne mere zaštite privatnosti 3. Marginalno zabrinuti (27%)  Uglavnom 74 spremni da svoje podatke otkriju web sajtovima Nielsen Media Research  Postoji bitna razlika u zavisnosti od tipa informacija:  82% spremna da da informacije o omiljenoj TV seriji  76% informaciju o svojoj e-mail adresi  69% informaciju o godinama  17% informaciju o prihodima  11% informaciju o broju telefona  3% podaci o kreditnoj kartici  1% broj socijalnog osiguranja 75 Problem privatnosti  Privatnost potrošačevih informacija ima dve dimenije I. Kontrola okruženja II. Kontrola sekundarne upotrebe informacija 76 Problem privatnosti Kontrola okruženja  Sposobnost klijenta da kontroliše akcije drugih ljudi (aktera) u okruženju za vreme komercijalne (on-line) transakcije  Kontrola okruženja u on-line transakcijama na Internetu ne postoji  Direktna posledica nedostatka bezbednosti u on-line transakcijama  Tehnologije za bezbedne transakcije 77 Problem privatnosti Kontrola okruženja  Postoji zajednička briga obe strane (i kupca i prodavaca) za kontrolu okruženja  Kupac je svestan da nema mogućnosti kontrolisanja aktivnosti veb prodavca Odatle strah od otkrivanja ličnih podataka  Slično i veb prodavac strahuje od malicioznosti potencijalnih kupaca  Nasuprot sekundarnoj upotrebi informacija koja je izvor78 konflikta između potrošača i prodavaca Problem privatnosti Kontrola sekundarne upotrebe informacija  Sekundarno korišćenje dobijenih informacija omogućava praćenje ponašanja (sklonosti) potrošača  Kastomizacija proizvoda i usluga –prilagođenje njihove prezentacije potrebama potencijalnih kupaca shodno njihovom sklonostima  Maksimalizacija verovatnoće prihvatanja ponude od strane potrošača  Kastomizacija se u praksi odvija bez eksplicitnog znanja i dozvole potrošača 79 Problem privatnosti Kontrola sekundarne upotrebe informacija  Internet olakšava sakupljanje, distribuciju i komercijalnu upotrebu ličnih informacija  Posledica distribuiranog mrežnog okruženja –  Mogućnost razmena podataka između korisnika – veći nego ikad pre  Mogućnost dobijanja i čuvanja podataka – veći nego ikad pre 80 Problem privatnosti Kontrola sekundarne upotrebe informacija  Internet omogućuje trgovcima da sakupe detaljne informacije o ponašanju (sklonostima) potrošača  Pored informacija dostupnih i u fizičkim transakcijama  Identitet kupca  Njegova kreditna istorija  Stanje zaposlenosti 81 Problem privatnosti Kontrola sekundarne upotrebe informacija  Internet omogućuje i dodatne informacije  Elektronska adresa  Istorijat roba i usluga koje su pretraživane i naručivane  Internet sajtovi koje su potrošači pregledali 82 Problem privatnosti Kontrola sekundarne upotrebe informacija  U svakom koraku on-line kupovine – sukob interesa između prodavca i kupca  Npr.- faza pretraživanja  Trgovac – želi da sakupi što više informacija o potencijalnom kupcu kako bi formirao profil potrošača  Kupac – želi da minimizira količinu ličnih informacija koje otkriva a maksimizira količinu podataka 83 o proizvodu Problem privatnosti Kontrola sekundarne upotrebe informacija  Kratkoročno rešenje  Sukob interesa nije lako rešiti ali je moguće kupcu dati mogućnost  Anonimnosti kojoj je moguće ući u trag  Ne daje prodavcu ključ o identitetu ali ga ostavlja nekoj trećoj strani  Korišćenja pseudonima kome se može ući u trag  Na osnovu pseudonima, preko provajdera ili trećeg 84 lica možemo doći do kupca Problem privatnosti Kontrola sekundarne upotrebe informacija  Kratkoročno rešenje  Anonimne on-line transakcije  On line transakcije pod pseudonimom  Kod manjih transakcija – poznavanje identiteta nije neophodno  Kupac može dati neke atribute svog profila  Plaćanje digitalnim kešom  Prodavac može otkriti identitet kupca samo u slučaju 85 spora Problem privatnosti Kontrola sekundarne upotrebe informacija  Dugoročno rešenje  Na čemu se temelji? – Izgradnjom poverenja!  Cilj veb trgovca – razvoj dugoročnih odnosa sa on-line kupcima  Anonimnim diskretnim on-line transakcijama teško je to postići  Poverenje se postiže (I) ravnotežom snaga i (II) kooperativnom interakcijom između kupca i prodavca 86 Problem privatnosti Kontrola sekundarne upotrebe informacija  Dugoročno rešenje  Kupcima treba da bude omogućena kontrola nad njihovim ličnim podacima  U zavisnosti od načina na koji kupac vrši kontrolu nad korišćenjem svojih podataka imamo dva pristupa: 1. opt-out model 2. opt-in model 87 (Opting – mogućnost izbora) Problem privatnosti Kontrola sekundarne upotrebe informacija  Dugoročno rešenje  opt-out  Kupcima ponuditi mogućnost eksplicitne zabrane sekundarne upotrebe njihovih podataka  Ukoliko prodavac nije drugačije informisan – može da koristi kupčeve podatke  opt-in  Potrošačima ponuditi mogućnost eksplicitne dozvole 88 sekundarne upotrebe njihovih podataka Problem privatnosti Kontrola sekundarne upotrebe informacija  Dugoročno rešenje 89 Problem privatnosti Kontrola sekundarne upotrebe informacija  Dugoročno rešenje  U zavisnosti kako će politika biti rukovođena i podsticana, imamo dva modela: 1. Model tržišnog rukovođenja  Kompanije štite privatnost klijenata u cilju poboljšanja svog ugleda i prodaje 2. Regulatorni model  Neko telo treba da, na odgovarajući način, zabrani/odobri 90 razotkrivanje ličnih podataka Problem privatnosti Kontrola sekundarne upotrebe informacija  Dugoročno rešenje  Prodavci – tržišno rukovođeni + opt-out model  Kupci – tržišno rukovođeni + opt-in modela + regulatornog opt-out modela  Brojne advokatske grupe traže da se prema prodavcima kojima su deca ciljna grupa – primenjuje regulatorni opt-in model (dozvola od roditelja) 91

Use Quizgecko on...
Browser
Browser