Успон Европе и географска открића

Успон Европе

• Географска открића обележила су откриће нових континената: Америке и Аустралије, као и поморски пут до Индије.
• Технички проналасци тог времена су: компас, каравела, барут, дурбин, штампарија и ватрено оружје.
• Европљани су имали потребу за зачинима и златом, желели су да избегну Арабљане као посреднике у трговини и заобиђу ратом захваћен простор (Турска).

Експедиције

• Експедиције су се делиле на португалске (исток) и шпанске (запад).
• Бартоломео Дијаз је 1487. стигао до Рта добре наде.
• Васко де Гама је 1498. стигао до Индије.
• Кристифор Колумбо је 1492. открио Америку.
• Америго Веспучи је 1501. опловио обалу источне Америке.
• Фернандо Магелан је од 1519. до 1521. године ишао на пут око света.

Последице географских открића

• Последице су биле оснивање колонија (шпанске у средњој и јужној Америци, португалске у Бразилу и дуж западне обале Африке).
• Дошло је до ширења хришћанства, размене биљака и животиња између Европе и Америке.
• Трговачки центар је премештен са Средоземног мора на Атлантски океан.

Мануфактура

• Мануфактура представља нови начин производње у новом веку, карактерише је ручна производња и подела рада.
• Средњовековне радионице су замењене мануфактурном производњом јер нису могле да задовоље потребе становника, па је била потребна бржа производња.
• За разлику од занатлија који су сами радили цео производ, у мануфактурним радионицама је радило више запослених који су делили посао (нпр. израда вунених тканина).
• Мануфактурна производња је довела до брже производње (више јефтинијих производа), као и формирање нових класа: капиталиста (богати грађани) и радника (сиромашни грађани).

Хуманизам и Ренесанса

• Хуманизам потиче од латинског придева humanus, што значи људски, човечан.
• Ренесанса потиче од француске речи renaissance, што значи обнова.
• Промене у начину живота и рада грађанства су довеле до стварања нове културе, хуманизма и ренесансе која се развијала од друге половине 14. до краја 16. века.
• Нова култура је настала у италијанским градовима, одакле је проширена на запад и север Европе.
• Најзначајнији центри нове културе су били Фиренца, Венеција, Милано, Ђенова, Рим и Напуљ.
• Основу нове културе чини античка култура.
• Нова култура је била потпуно супротна средњовековној (црквеној) култури.
• Нова култура је имала најпотпунији израз у уметности (сликарство, вајарство, књижевност, музика, архитектура).

Књижевност хуманизма и ренесансе

• Књижевност хуманизма и ренесансе бавила се свакодневним животом људи, писало се на народном језику уместо на латинском.
• Франческо Петрарка (Канцонијер) је писао о љубави песника према вољеној жени Лаури.
• Данте Алигијери је написао "Божанствену комедију" која описује пут кроз Пакао, Чистилиште и Рај.
• Ђовано Бокачо је писао "Декамерон", збирку од 100 прича о темама из свакодневног живота (љубав лукавост, подвале, неслане шале).
• Вилијам Шекспир је писао песме, трагедије, комедије и историјске драме ("Хамлет", "Ромео и Јулија", "Краљ Лир").

Архитектура и ликовна уметност

• У сликарству и вајарству уметници су показивали стварне личности из свакодневног живота, истицали лепоте људског тела и природе.
• У архитектури су подизане цркве, раскошне зграде, палате и дворци са богатом унутрашњошћу.
• Црква Светог Петра и Сикстинска капела у Риму, палате Лувр у Паризу и Кремљ у Москви спадају међу најпознатије ренесансне грађевине.
• Два највећа уметника италијанске ренесансе су Леонардо да Винчи ("Мона Лиза" и "Тајна вечера") и Микеланђело Буоанароти ("Давид" и "Мојсије").

Реформација

• Реформација је верски покрет који је настао почетком 16. века у Јужној Немачкој, а њен оснивач је био Мартин Лутер.
• Мартин Лутер је критиковао богаћење католичке цркве и захтева да се црква врати Светом писму и хришћанству.
• Повод за реформацију је био папа који је издао индулгенције (опроштајнице од грехова).
• Мартин Лутер је 1521. године изнео програм реформисане цркве у 95 теза, а Библију је превео на немачки да би је сви разумели.
• Реформација се поред Немачке проширила на Енглеску, Француску, Холандију и Швајцарску.
• Једна од последица реформације је настанак нове вере: протестантизам, која је призната 1555. године.
• Због реформације је дошло до честих верских ратова између старокатолика и протестаната.

Апсолутне монархије

• Монархија је облик владавине у којој је власт владара наследна.
• Апсолутна монархија је држава у којој је власт владара неограничена.
• Француска, Хабзбуршка монархија, Турска и Русија биле су уређене као апсолутне монархије.

Доба револуција

• Револуција је појам који означава велике и дубоке промене у друштву, облици револуције су индустријска, грађанска, национална, социјална и културна.

Индустријска револуција

• Индустријска револуција је прелазак са ручне на машинску производњу.
• Машинска производња и фабрике чини индустрија.
• Џемс Ват је изумео парну машину, а изумљени су и пароброд и парна локомотива.
• Прва индустријска револуција је била у Енглеској, што је довело до промена у саобраћају, настанка богатих грађана и радника, као и протеста радника због лоших услова рада.

Грађанске револуције

• Америчка револуција (Рат за независност) је резултирала стварањем САД.
• Француска револуција је довела до рушења феудализма.

Америчка револуција

• Енглеска је имала 13 колонија на источној обали Америке.
• Разлог за револуцију је био тежак положај енглеских колониста, а циљ ослобађање власти Енглеске.
• Водили су се војни сукоби између војске колониста и Енглеске у периоду од 1785. до 1781. године.
• Победили су колонисти предвођени Џорџом Вашингтоном.
• Енглески колонисти су се ослободили власти Енглеске, и прогласили независност државе.
• Конгрес у Филаделфији је 1776. године донео Декларацију независности, где су се колоније одцепиле од Енглеске.
• Формиране су САД, а први председник је био Џорџ Вашингтон.
• Независност САД је призната 1783. године.
• Грађански рат у Америци је вођен од 1861. до 1865. године.
• Сукоб је био између развијеног севера и неразвијеног југа и довео је до укидање ропства.

Француска револуција

• Француска револуција се догодила у 18. веку и има облик грађанске револуције (промена државног и друштвеног уређења).
• Француска је пре револуције била апсолутна монархија где је владар имао потпуну власт иако је постојао парламент.
• Економски, политички и финансијски проблеми, ратови и раскошан живот су довели до револуције.
• Промене су започели представници трећег сталежа који су имали подршку 90% француског становништва.
• Револуционари су 14. јула 1789. године заузели Бастиљу, што је означило почетак револуције која је трајала до 1799. године.

Француска у доба Наполеона

• Наполеон је био први конзул, а од 1802. године је био доживотни конзул.
• Био је крунисан за цара у Паризу 1804. године.
• Рођен је на Корзици, а ратовањем је освојио Млетачку Републику 1799. године.
• Након напада на Египат и државног удара, Наполеон је као цар желео да покори Европу.
• Због пораза је увео блокаду Енглеској 1806. године.
• Наполеон је победио Аустрију и Русију код Аустерлица 1805. године.
• Водио је поход на Русију 1812. године и доживео велики пораз код Бородина.
• Елба је постала острво прогона Наполеона након пораза код Лајпцига 1813. године.
• Битка код Ватерлоа 1815. била је коначан пораз Наполеона, који је умро на острву Св. Јелена 1821. године.
• Границе евроспких државе су поново одређене на Бечком когресу 1814-1815 године.
• Формиран је савез Света Алијанса и није се догодило уједињење Немачке и Италијанске.
• Укинут је феудализам.

Значај Француске револуције

• Издата је Декларација о павима човека и грађанина
• Имала је велики утицај на друге европске државе

Уједињење Италије и Немачке

• Уједињење није било решено на Бечком когресу
• Током 19. века у Европи је започео процес стварања националниих држава. Највећи проблем је било уједињење италијанског и немачког народа. Живели су на простору који је био подељен на велики број малих држава.

Уједињење Италије

• Идеја о уједињењу Италије започела је средином 19. века. Она је подразумевала да се све италијанске државе окупе око Краљевине Сардиније.
• На челу ове државе налазила се италијанска династија са краљем Виториом Емануелом.
• Камило Кавур је Француском је подржавао идеје и обећала помоћ у сукобу против Аустрије.
• Аустрија је била протерана из северне Италије Битком код Солферина 1859. године.
• Ђузепе Гарибалди је ослабађао шпанске власти и прогласио њено уједињење са Краљевином Сардинијом
• На челу Виторија Емануелом је 1861. године проглашена Краљевина Италија.
• К. Италији је био покренут К. Италији је била припојена Венеција, а процес уједињена је завршен К. Италији је припојена Венеција, а процес уједињена је завршен К. Италији је била 1870. када се припојила папска држава – Ватикан.

Уједињење Немачке

• Немачка је била подељена на око 40 малих држава а највећа и најзначајнија је била Краљевина ПРУСКА
• На чијем је челу налазио краљ Вилхелм I и канцелар Ото фон Бизмарк да то,Пруска против Аустрије била уједињења Немачке.
• У бици код Садове 1866. Пруска је поразила Аустрију, а 1870. године у бици код Седана поразила је Француску.
• Проглашено је проглашено у Паризу ( Версај) 1871. године уједињење Немачке и стварање Немачког царства.

Европа и свет у другој половини 19. и почетком 20.века

• Компас, часовник и штампа су најзначајнији технички проналасци средњег века
• Трговина и мануфактура су привредне гране које су развијене током географских открића.
• Прва индустријска револуција је обележена проналаском парне машине
• Долазак на власт буржоаске класе обележиве друштвене промене које су захватиле Европу крајем XVIIIв.

Друга индустријска револуција

• Привреда, индустрија и саобраћа је обележило отркиће електричне енергије и мотора са унутрашњим сагоревањем (Дизел), нафте, гас.
• Индустрија била важан је била покретач како је угаљ важан извор енергије.
• Физика (Никола Тесла, Михајло Пупин, Алберт Ајнштајн), медицина и хемија су улазиле у развој науке
• Први аутомобил, телефон, авион, сијалица су технички проналасци

Развој образовања и културе

• Уведено је обавезно основно образовање што је допринело ширењу писмености.
• Појавио се први филм и биоскоп

Промене у друштву

• Радничка класа је формирана из масовним пресељењем становника из села у градове отварањем фабрика .

Политичке идеологије

• Либерализам подразумева опште право гласа, уставност и гарантоване слободе.
• Противници либералних идеја били су Конзервативизам.
• Национализам се огледа у свести о националности односно припадности одређеној нацији
• Социјализам је се имао за циљ поправу тежак положај радника
• Јачи утицај цркве очекиван је у правцу Клерикализма.
• Расизам сматра сео постојању ниже и виже расе

Највеће државе

• Највеће државе (Велике силе) су Енглеска, Француска, Аустроугарска,Немачка, Италија, Русија

Облици државног уређења

• Европске државе су биле монархије изузев Француске и Швајцарске
• Председник је се бира између грађа Монарх долази на власт наследним путем и његова власт доживотна, а његова владавина је ограничена.

Империјализам је био тежња за освајање и ширење

• Империјализам је тежња појединих држава да створе велике империје освајањем поједих земаља и народа и ширење културне мисије.

Колонијализам

• Колоније су биле Освојене територије са јефтином и јевтином радном .
• Енглеска, Француска, САД, Јапан имали је највећи број колонија, а Немачка и Италија малим бројем колонија.

Политички и војни савези

• Два политичка и воја савеза долази до формирања због подршка око колонија.
• У Хагу је 1899. основан међународни суд зарад мирног решавања спорова.
• Мароканска кризи и анексија Б-Х спадале су у међунаордне кризе.

Велике силе и балканске земље

• Источно питање је питање турског опстанака у Европи.
• Оно је отворено Бечким ратом крајем XVII века), а укључене су Велике силе и балкански народи.

Укрштање интереса на Балкану

-Укрштали на Балкану су укрштали интереси Аустроугарске и Руског царства .

• Аустроугарска је имала подршку Немачког царства за продор према југу након Аустроугарске из је Немачке Аустроугарска .
• Русија је јслободан пролаз из хладног у топлија карства подржавала балканским народима из мора, а
• Болесник на Босфору био је Турско царство иакушава је пружио Немоћном, названо је слабим започету царства, али без већих резултата.
• Царstva је била прикупљање снага имало је развој .Убрзан у развој развој