Upravljanje resursima OS

Sociokulturna Evolucija

• Sociokulturna evolucija je sveobuhvatan termin za teorije kulturne i društvene evolucije.
• Objašnjava kako su se kulture i društva razvijala tokom vremena.

Tipovi Društava prema Baliao & Loriega (2000)

• Lovačko-sakupljačko društvo
• Stočarsko društvo
• Hortikulturno društvo
• Poljoprivredno društvo
• Industrijsko društvo
• Postindustrijsko društvo

Adaptacija Društava

• Društvo mora da se adaptira na svoju okolinu da bi opstalo i iskoristilo resurse.
• Različita društva su se razvijala različitim brzinama, neka su stagnirala, a neka su nestala.

Lovačko-sakupljačko Društvo

• Za opstanak se oslanja na divlje životinje i biljke.
• Strategija opstanka koja se praktikovala od najranijih dana ljudskog postojanja.
• Male, raštrkane nomadske grupe (25-50 ljudi).
• Ranijiva na prirodne sile.
• Socijalna struktura: uloge se baziraju na starosti/snazi, egalitarne rodne uloge, malo formalnih vođa (Šaman).
• Materijalna kultura/tehnologija: naoštreni kameni alat, vatra, udice za ribu, luk i strela.
• Kultura nije razvijena i raznolika.
• Primeri: Pigmeji centralne Afrike, Bušmani jugozapadne Afrike, Aboridžini Australije, Kaska Indijanci severozapadne Kanade.

Stočarsko Društvo

• Oslanja se na domaće životinje za opstanak.
• Praktično u regionima koji nisu pogodni za uzgoj biljaka (pustinje), ali sadrže životinje.
• Zarobljene životinje su se pripitomljavale, pažljivo se uzgajalo životinje.
• Polunomadsko, populacija do 1000 ljudi.
• Ekonomija: veća produktivnost, višak stoke i hrane, trampa (trgovina oružjem, vinom, zlatom - moć).
• Počela je ekonomska i socijalna nejednakost, nasledno poglavarstvo, materijalna kultura/tehnologija/bogatstvo su pokretni.
• Struktura moći: počele borbe između grupa/plemena, ropstvo.
• Religija: verovanje u Boga(ove) i Boginje - Grci, Hrišćanstvo, Islam.

Hortikulturno Društvo

• Oslanja se uglavnom na obradu domaćih biljaka motikom.
• Baštovan, radi na malim gredicama ručno sa motikama ili štapovima za kopanje.
• Relativno stabilno naselje, iako periodično pomera svoje bašte.
• Tehnologija seče i spaljivanja.
• Ekonomska i struktura moći su slične stočarskom društvu.
• Veruje u ljudsku žrtvu za dobru žetvu.
• Omogućava ustaljeni način života koji zauzvrat podstiče veliku populaciju i složeniji način života.

Poljoprivredno Društvo

• Oslanja se uglavnom na uzgoj useva uz pomoć plugova i vučnih životinja.
• Izum pluga. Velika polja zamenjuju male bašte - povećana proizvodnja hrane i značajan višak.
• Stanovništvo dostiže milione.
• Razvijen je sofisticirani sistem pisanja, izumljen je novac.
• Socijalne, ekonomske, političke uloge su diverzifikovane, socijalne klase postaju razrađene, rodne uloge (patrijarhat).
• Stvoreni su gradovi, političke institucije rastu, razvija se nasledna monarhija (apsolutna), koncept dvora i birokratije se razvija, religija postaje posebna institucija.

Industrijsko Društvo

• Oslanja se uglavnom na mehanizovanu proizvodnju.
• Industrijska revolucija 1765, počela nakon što je parna mašina prvi put korišćena za pokretanje mašina, migracija je počela.
• Zasnovano na primeni naučnih saznanja na tehnologiju proizvodnje - stimuliše promene u privredi i drugim institucijama.
• Stanovništvo: Stotine miliona, hrani se mala manjina poslovnih organizacija/institucija.
• Uloge porodice se menjaju, religije postaju raznolike i imaju snažan moralni autoritet, Nauka i obrazovanje postaju moćne institucije, društvo zahteva masovnu pismenost, pravo, medicina, vojska rastu razrađeno.
• Koji izazovi ovo društvo donosi ljudima?

Postindustrijsko Društvo

• Oslanja se uglavnom na proizvodnju usluga i informacija.
• Od proizvodnje i proizvodnje do uslužnih delatnosti (zdravstvo, obrazovanje, istraživanje, vlada, savetovanje, bankarstvo, ulaganja, prodaja, pravo i masovni mediji).
• Proizvodi znanje - tehnološko znanje koje se može iznajmiti, prodati ili koristiti za proizvodnju dobara i usluga, i više znanja.
• Poljoprivreda i proizvodnja ne nestaju, one se jednostavno čine efikasnijim kroz automatizaciju i druge tehnološke inovacije koje omogućavaju manjem broju radnika da proizvede još veći višak.
• Globalna međuzavisnost - snabdevanje drugih društava naprednim teorijskim znanjem i proizvodima - računari, telekomunikacije, odbrambeni sistemi, genetski inženjering, medicinska oprema, vazduhoplovna vozila, itd.
• Nezapamćen standard života, raznovrsnije uloge i statusi nego ikada, jednakost postaje trend, subkulture i načini života se šire, a ljudi postaju duboko zabrinuti za individualno samoostvarenje.
• Koji su izazovi?

Definicja Društva

• Ian Robertson (Sociologija, 1977): "Društvo je grupa pojedinaca koji međusobno deluju, dele istu teritoriju i učestvuju u kulturi."
• Anthony Giddens (2000): "Društvo je grupa ljudi koji žive na određenoj teritoriji, podležu zajedničkom sistemu političke vlasti i svesni su da imaju poseban identitet od drugih grupa oko sebe."

Sociološki Pogled na Društvo

• Umesto svakodnevne upotrebe, sociolozi koriste ovaj termin u specifičnom i preciznom smislu... Uzeto je da znači:
  • Tkivo običaja i navika koje drže grupu ljudi zajedno.
  • Društvo predstavlja nešto trajnije i dublje od "države", manje manipulativno i svakako nedostižnije.

Dva Ugla Sociologa Definicije Društva

• U apstraktnom smislu, kao mreža odnosa između ljudi ili između grupa.
• U konkretnom smislu, kao skup ljudi ili organizacija.

Karakteristike Društva

• Društvo je apstraktno.
• Sličnosti i razlike u društvu.
• Saradnja i sukobi u društvu.
• Društvo je proces, a ne proizvod.
• Društvo kao sistem stratifikacije.

Socijalna Struktura

• Mreža međusobno povezanih statusa i uloga koje usmeravaju ljudsku interakciju.
• Daju društvu trajne karakteristike i čine obrasce ljudske interakcije predvidivim.

Komponente Socijalne Strukture

• Status: socijalno definisana pozicija u grupi ili u društvu, uz koju je vezana jedna ili više uloga.
• Uloga: ponašanje koje se očekuje od nekoga ko zauzima određeni status.
• Grupa: skup dve ili više osoba koje redovno sarađuju kako bi ostvarile zajedničke ciljeve.
• Socijalne institucije: sistemi statusa, uloga, vrednosti i normi koji su organizovani da zadovolje osnovne socijalne potrebe.

Građevni Blokovi Socijalne Strukture

• Određenim ulogama i statusima ljudi utiču na to kako stupaju u odnos jedni s drugima.
• Statusi su načini definisanja gde pojedinci pripadaju u društvu i kako se odnose prema drugima.
• Pripisani status: dodeljuje se prema kvalitetima izvan kontrole osobe.
• Postignuti status: stiče se direktnim naporima pojedinaca.
• Uloge su komponente socijalne strukture koje oživljavaju statuse.
• Uzajamne uloge: odgovarajuće uloge koje definišu obrasce interakcije između povezanih statusa.
• Očekivanja uloga: socijalno određena ponašanja koja se očekuju od osobe koja obavlja ulogu.
• Performanse uloga: stvarno ponašanje u ulozi, ne poklapa se uvek sa očekivanjima.
• Skup uloga: različite uloge vezane za jedan status.
• Naprezanje u ulozi: nastaje kada osoba ima poteškoća da ispuni očekivanja uloge jednog statusa.
• Konflikt u ulogama: nastaje između dva statusa kada se pokušavaju ispuniti očekivanja.
• Statusi i njihove povezane uloge određuju strukturu grupa u društvu.
• Socijalna institucija: statusi i uloge su organizovani da zadovolje jednu ili više osnovnih potreba društva.

Tipovi Socijalne Interakcije

• Prilikom igranja uloge, mora se komunicirati sa drugima.
• Interakcije ili menjaju ili stabilizuju društvo.
  • Razmena: interakcija u nastojanju da se dobije nagrada ili povrat za nečije postupke.
  • Teorija razmene: ljudi su motivisani sopstvenim interesima u svojim interakcijama.
  • Konkurencija: dve ili više osoba ili grupa u opoziciji radi postizanja cilja koji samo jedan može postići.
    • Pozitivno sredstvo motivisanja ljudi da obavljaju uloge koje društvo traži.
    • Takođe može dovesti do psihološkog stresa, nedostatka saradnje u društvenim odnosima, nejednakosti i sukoba.
  • Sukob: nameran pokušaj da se kontroliše osoba silom, da se suprotstavi nekome drugom ili da se nekome naškodi.
    • izvori sukoba: rat, unutar grupe, pravni sporovi, sukobi oko ideologije.
    • pozitivni efekti: jača granice grupe, jača lojalnost grupe, skreće pažnju sa unutrašnjih problema, dovodi do društvenih promena.
  • Saradnja: dve ili više osoba ili grupa koje rade zajedno da bi postigle cilj koji će koristiti više od jedne osobe.
  • Smeštaj: stanje ravnoteže između saradnje i sukoba, kompromis, prekid vatre.
• Konkurencija i sukob - narušavaju društvenu stabilnost.
• Smeštaj, razmena i saradnja - stabilizuju društvenu stabilnost.

Grupe Unutar Društva

• Grupa ima 4 glavne karakteristike:
  • Dve ili više osobe, interakcija među članovima, zajednička očekivanja, zajednički identitet.
  • To razlikuje grupu od agregata ili društvene kategorije.
    • Agregat: ljudi okupljeni na istom mestu u isto vreme, ali im nedostaje organizacija ili obrasci.
    • Društvena kategorija: ljudi klasifikovani prema zajedničkoj osobini ili zajedničkom statusu.
• Primarna grupa: interakcija tokom dužeg perioda na direktnoj i ličnoj osnovi, računa se celo "ja" pojedinca, odnosi su intimni i licem u lice.
• Sekundarna grupa: interakcija je bezlična i privremena po prirodi, uključuje reakciju samo na deo pojedinca, povremena i ograničena uključenost.
• Referentna grupa: grupa sa kojom se pojedinci identifikuju i čije stavove i vrednosti usvajaju.
• Unutrašnja i spoljašnja grupa: u grupi, grupa kojoj osoba pripada i sa kojom se identifikuje, spoljašnja grupa, svaka grupa kojoj osoba ne pripada ili se ne identifikuje sa njom.
• Prelazna grupa: kada se nekoliko ljudi zadesi na istom mestu u isto vreme, ali ko možda više nikada neće biti zajedno. Njihova interakcija je minimalna. Primeri: ljudi koji prelaze ulicu u isto vreme na istoj raskrsnici; ljudi koji ulaze u isti lift.

Ciljevi Grupa

• Izabrati vođe - ljude koji utiču na stavove i mišljenja drugih.
  • instrumentalni lideri - orijentisani ka zadacima.
  • ekspresivni lideri - orijentisani prema emocijama.
• Definisati njihove granice: kako bi članovi mogli da kažu ko pripada, a ko ne. Postaviti ciljeve, dodeliti zadatke i doneti odluke.
• Kontrolisati ponašanje svojih članova: ako članovi krše grupne norme, grupa ne može dugo da preživi.

Struktura Formalnih Organizacija

• Sociolozi koriste termin formalna organizacija da opišu veliku, složenu sekundarnu grupu koja je osnovana da bi postigla određene ciljeve.
• Većina organizacija je strukturisana u obliku birokratije.
  • birokratija a rangirana autoritarna struktura koja funkcioniše prema specifičnim pravilima i procedurama.
• Birokratije su stvorene da racionalno organizuju grupe kako bi završile niz ciljeva.

Weberov Model Formalne Organizacije

• Podela rada: rad se deli među specijalistima na različitim pozicijama, od kojih se očekuje da završe određeni zadatak. Rangiranje autoriteta.
• Jasne linije autoriteta, svaki je odgovoran supervizoru na višem nivou.
• Zapošljavanje zasnovano na formalnim kvalifikacijama.
• Pojedinci se zapošljavaju na osnovu testova, obrazovanja ili prethodnog iskustva. Pravila i propisi.
• Identifikuju odgovornosti svake osobe.
• Specifične linije napredovanja i usavršavanja.
• Sigurnost posla i staž.

Efikasnost Birokratija

• Efikasna pri koordinaciji velikog broja ljudi, definisanju zadataka i nagrada.
• Pruža stabilnost
• Mogu izgubiti iz vida ciljeve, stvoriti birokratiju i rezultirati oligarhijama.
• U nekim slučajevima, nagrađuje nekompetentnost i širi se nekontrolisano.

Teorije u Sociokulturnoj Antropologiji

• Evolucionizam: kultura se evoluira slično biološkoj evoluciji; razvoj ljudskog društva od davnina do danas obeležen je upornim napredovanjem od tehnološke i društvene jednostavnosti do složenosti.
• Funkcionalizam: teorija vidi kulturu kao integrisanu celinu i pokušava da objasni kako su odnosi između delova društva stvoreni i kako su ti delovi funkcionalni (tj. imaju korisne posledice za pojedinca i društvo) i disfunkcionalni (tj. imaju negativne posledice).
• Difuzionizam: promene u društvu nastaju kada društva pozajmljuju kulturne osobine jedni od drugih.
• Istorijski partikularizam: svako društvo ima svoj poseban istorijski razvoj.
• Kultura i ličnost (psihološka antropologija): različiti obrasci aspekata kulture oblikuju ličnost pojedinaca u datom društvu, a takođe ličnost, jednom razvijena, može zauzvrat uticati na dalji razvoj kulture.
• Neo-funkcionalizam: sukob kao sastavni deo društvene organizacije.
• Kulturna ekologija: kako ljudsko korišćenje prirode utiče i kako na to utiču društvena organizacija i kulturne vrednosti.
• Kulturni materijalizam: ključni faktori u i determinante sociokulturne evolucije su infrastrukture koje uključuju tehnologiju, životnu sredinu i materijalne uslove.
• Marksistička antropologija: sistemi proizvodnje materijalnih dobara utiču i oblikuju društvo.
• Strukturalizam: poreklo univerzalnih principa koji uređuju načine na koje se ponašamo i razmišljamo o svetu nalazi se u strukturi ljudske misli.
• Simbolička antropologija: tumačenje značenja simbola, vrednosti i uverenja u društvu. Fokus na interpretaciji značenja simbola, vrednosti i uverenja u društvu, a ne na materijalnom aspektu kulture.

Poreklo kulture

• Tylor: "Onaj složeni sklop koji uključuje znanje, verovanja, umetnost, moral, zakon, običaje i sve druge sposobnosti i navike koje je čovek stekao [oba pola] kao član društva."
• Kombinacija znanja, verovanja, vrednosti, ponašanja i materijalnih objekata koji se prenose sa generacije na generaciju u ljudskom društvu.

Kako se Kultura Uči?

• Enkulturacija: proces učenja sopstvene kulture.
• Akulturacija: proces učenja druge/domaćinske kulture.

Karakteristike Kulture

• Uči se
• Deli se
• Kumulativna
• Dinamična
• Raznovrsna
• Adaptivna
• Daje nam niz dozvoljenog ponašanja.

Tipovi Kulture

• Idealna nasuprot stvarnoj kulturi i glavne kulture.
  • Subkultura: deli ukupnu kulturu društva, ali ima svoje prepoznatljive norme, vrednosti i način života.
  • Kontrakultura: čije su prakse i vrednosti "protivne glavnoj kulturi".
  • Glavna kultura: kultura koju drži ili izgleda "normalno" veliki broj ljudi koji žive u društvu.
• Narodna kultura: odnosi se na svakodnevne prakse običnih lokalnog stanovništva, često ukorenjene u dugogodišnjim tradicijama.
• Popularna nasuprot visokoj kulturi.
  • Popularna kultura: obrasci ponašanja velike mase ljudi u datoj regiji u sadašnje vreme.
  • Visoka kultura: kultura elite i obično se odnosi na umetničke poduhvate kao što su muzika, ples, pozorište, određeno pisanje, arhitektura itd.

Elementi Kulture

• Nematerijalno: simboli, jezik, vrednosti i uverenja, običaji i norme.
• Materijalno: tehnologija i artefakti.

Vrednosti

• Kulturni standardi ili sudovi o tome šta je ispravno, dobro ili poželjno.

  Norme

• Pravila kulture koja govore članovima kulture како се треба понашати у датој ситуацији.

  • Mores: zabranjuje полово односе у јавности.
  • Folkways: свакодневни обичаји, није јако санкционисано ако их прекршите.
  • Закони: обичаји које влада званично усваја.
  • Taboos: incест и канибализам.

Технологија

• Скуп знања чланова датог друштва примењених на окружење зарад опстанка.

Важни Концепти

• Етноцентризам: Вредновање других култура према стандардима сопствене културе.
• Ксеноцентризам: Вредновање других култура изнад сопствене.
• Културни Релативизам: Када схватимо да је у свакој култури различито то добро и лоше.