Strateški menadžment - Napomene

Različiti načini upravljanja zaposlenima, uključujući grub, zastrašujući i siledžijski stil (arogantan, hladan, ravnodušan).

Početna očekivanja menadžera često su fokusirana na formalni autoritet i upravljanje zadacima, a ne na rad sa ljudima. Posle šest meseci, prepoznaju da su ta očekivanja pogrešna i da ih je potrebno promeniti.

Razvoj i usavršavanje ljudi kroz komunikaciju i upravljanje stresom. Ne samo izvršavanje zadataka.

Stvaranje okruženja gde zaposleni mogu da inovativno rade i povećaju produktivnost bez straha za radno mesto.

Pristup zapošljavanju koji se fokusira na izbor najtalentovanijih kandidata.

Timovi odgovorni za svoje radnike, nabavku, zadatke i proizvodnju.

Delegiranje odluka na one koji su najviše upućeni u probleme.

Faktore i događaje izvan kompanije koji utiču na nju.

Svrha ili razlog postojanja kompanije.

Kompanija jasno definiše i prenosi vrednosti, uverenja i stavove.

Promena ponašanja menadžera i zaposlenih kako bi se usvojili novi obrasci.

Vidljivi znakovi organizacione kulture (npr. dizajn, pravila oblačenja, beneficije).

Skup moralnih principa koji definišu ispravno i pogrešno.

Kršenje organizacionih normi.

Postupak koji ugrožava materijalna i nematerijalna sredstva kompanije.

Šest faktora koji utiču na odabir menadžera pri odlučivanju o etičkom problemu.

Ukupna šteta ili korist koja proizilazi iz etičke odluke.

Saglasnost o tome da li je neko ponašanje dobro ili loše.

Verovatnoća da će se nesto dogoditi i da će neka šteta drugima proizici iz toga.

Vremenski period od postupka do posledica.

Drustvena, kulturna, psiholoska i fizicka distanca izmedju onoga koji odluku koristi i onoga ko na nju utice.

Odlučivanje na osnovu dugoročne koristi za sebe ili organizaciju.

Šest faza razvoja moralnog suđenja, podeljenih u tri nivoa.

Ne narušavati dogovorena prava drugih ljudi.

Planovi koji se koriste u svakodnevnom poslovanju, kao što su proizvodnja i dostava usluga.

Planovi koji se primenjuju za stalne aktivnosti i događaje.

Opšti pravac ili smernice koje se slede prilikom odlučivanja o nekom pitanju.

Niz koraka koje treba slijediti kako bi se rešio određeni problem ili obavila određena aktivnost.

Kvantitativno planiranje raspodele novčanih sredstava.

Proces biranja najboljeg rešenja iz dostupnih alternativa kroz definisanje problema i procenu alternativa.

U praksi, optimalno rešenje nije uvek ostvarivo zbog ograničenih resursa.

Grupe donose bolje odluke jer nude više aspekata, informacija i alternativnih rešenja.

Kupovina kompanija koje imaju slične proizvode, sisteme proizvodnje, marketing, tehnologiju i kulturu.

Opšti strateški plan koji pomaže organizaciji da ostvari svoje strateške ciljeve.

Strategija povećanja profita, prihoda, tržišnog učešća ili broja lokacija.

Strategija održavanja postojećih aktivnosti, ali sa poboljšanjima u efikasnosti.

Strategija poboljšanja slabih performansi kroz smanjenje veličine ili obima posla ili ukidanje neefikasnih delatnosti.

Model za procenu privlačnosti i profitabilnosti privredne grane.

Intenzitet konkurencije između kompanija u određenoj privrednoj grani.

Faktor koji utiče na potencijal kompanije za dugoročnu profitabilnost.

Rivalitet između dve kompanije koje nude slične proizvode i usluge, prepoznaju jedna drugu kao konkurente i zauzimaju ofanzivne i defanzivne pozicije.

Mera koliko se proizvodi, usluge ili kupci dve kompanije podudaraju.

Mera koliko su slicni količina i vrste resursa kojima raspolažu konkurenti (sredstva, sposobnosti, procesi, informacije i znanje).

Napad i odbrana konkurenata kao odgovor na akcije jedni drugih.

Konkurentski potez kompanije sa ciljem smanjenja tržišnog učešća ili profita konkurenta.

Kontrapotez koji kompanija povlači da bi odbranila ili povećala svoje tržišno učešće ili profit.

Zavisi od stepena preklapanja tržišta i sličnosti resursa konkurenata.

Određen je stepenom preklapanja tržišta i sličnošću resursa.