Hemija - Osnovni pojmovi

Hemija - Osnovni pojmovi

• Hemija je prirodna i eksperimentalna nauka koja proučava supstance, njihova svojstva, građu i promene.
• Materija je sve što postoji i okružuje nas; ne može se stvoriti ni uništiti, već samo menja oblik.
• Supstanca je vid materije koja gradi fizička tela, ima masu i zauzima prostor.
• Fizičko polje ima energiju, ali nema masu, oblik i ne vidi se ili dodiruje golim okom. Postoje gravitaciono, magnetno i električno polje.
• Čiste supstance su one koje ne sadrže tragove drugih supstanci. Podele se na jednostavne i složene.
• Hemijski elementi su jednostavne čiste supstance koje se ne mogu razložiti na jednostavnije; postoji 118 elemenata.
• Smeše su mešavine više čistih supstanci, sastavljene od elemenata i/ili jedinjenja.
• Hemijske promene (reakcije) su promene pri kojima nastaju nove supstance.
• Fizičke promene su promene koje menjaju fizička svojstva supstance, a ne njenu hemijsku strukturu.
• Fizička svojstva opisuju supstance i mogu se uočiti čulima ili izmeriti instrumentima.
• Hemijska svojstva se utvrđuju međusobnim delovanjem sa drugim supstancama.
• Hemijski eksperiment je kontrolisano menjanje uslova da bi se pratila ili proučila promena.
• Merenje je postupak utvrđivanja vrednosti fizičkih veličina pomoću instrumenata.
• Hemijska laboratorija je prostor opremljen za hemijske eksperimente, specijalno uredjen i opremljen.
• Piktogrami su simboli na ambalaži proizvoda koji ukazuju na moguće opasnosti i zahtevaju povećan oprez tokom rada sa tim supstancama.
• Atom je osnovna čestica koja gradi supstance i najmanja čestica hemijskog elementa.
• Hemijska jedinjenja (složene čiste supstance) su supstance izgrađene od različitih atoma.
• Hemijski simbol predstavlja hemijski element. Simboli imaju kvalitativno (opisno) i kvantitativno (numerički) značenje.
• Koeficijent je broj koji određuje broj atoma ispred hemijskog simbola.
• Molekuli jedinjenja su molekuli formirani od dva ili više različitih nemetalnih atoma.
• Molekuli se prikazuju hemijskim formulama koje mogu biti elektronske, strukturne ili molekulske. (primeri dati su za vodonik).
• Molekulska formula ima kvalitativno i kvantitativno značenje.
• Nepolarna kovalentna veza nastaje kada su zajednički elektronski parovi podjednako udaljeni od jezgara oba atoma.
• Polarna kovalentna veza nastaje kada su elektroni različito udaljeni od jezgara atoma.
• Čestice koje nastaju kada atom dobije ili izgubi elektron/e nazivaju se joni.
• Pozitivno naelektrisani joni su katjoni.
• Negativno naelektrisani joni su anjoni.
• Jonska veza je elektrostatska sila između suprotno naelektrisanih jona (nastalih između metala i nemetala).
• Metali otpuštaju valentne elektrone i postaju pozitivni joni, dok nemetali primaju elektrone i postaju negativni joni.