Географска открића 15. и 16. века

Узроци географских открића (15. и 16. век)

• Европљани су тражили зачине и злато.
• Желело се избећи арапско посредовање у трговини.
• Циљ је био заобићи ратом захваћен простор (Турска).

Бартоломео Дијаз

• 1487. године, стигао је до Рта добре наде.
• Његово достигнуће је представљало важан корак у истраживању поморских путева.

Васко де Гама

• 1498. године, стигао је до Индије.
• Тиме је допринео открићу поморског пута до Индије.

Кристифор Колумбо

• 1492. године, открио је Америку.

Америго Веспучи

• 1501. године, опловио је обалу источне Америке.
• Имао је важну улогу у откривању Америке.

Фернандо Магелан

• У периоду од 1519. до 1521. године, кренуо је на пут око света.

Последице географских открића

• Оснивање колонија (шпанске у средњој и јужној Америци, португалске у Бразилу и дуж западне обале Африке).
• Ширење хришћанства.
• Размена биљака и животиња између Европе и Америке.
• Премештање трговачког центра са Средоземног мора на Атлантски океан.

Мануфактура

• Нови начин производње у новом веку.
• Карактерише је ручна производња и подела рада.
• У мануфактурним радионицама је радило више запослених.
• Занатлија је сам радио цео производ, а у мануфактури су послови подељени.

Разлике између мануфактурне и занатске производње

• Занатску производњу је заменила мануфактурна производња.
• Средњовековне радионице нису могле да задовоље све веће потребе становника, па се јавила потреба да се производња убрза.

Последице развоја мануфактурне производње

• Бржа производња, више производа по нижој цени.
• Формирање нове класе: капиталисти (богати грађани) и радници (сиромашни грађани).

Хуманизам

• Основу нове културе чини античка култура (култура старог века).
• Антички писци и филозофи се поново преводе и читају.

Разлике између ренесансе и средњовековне културе

• Ренесанса је потпуно супротна средњовековној (црквеној) култури.

Центри ренесансне културе у Италији

• Фиренца, Венеција, Милано, Ђенова, Рим, Напуљ.

Књижевност хуманизма и ренесансе

• Бавила се свакодневним животом људи.

Франческо Петрарка, "Канцонијер"

• Говори о љубави песника према вољеној жени Лаури.

Ђовани Бокачо, "Декамерон"

• Збирка од 100 прича које се баве темама из свакодневног живота: љубав, лукавост, подвале, неслане шале.

Вилијам Шекспир

• Најпознатија дела: "Хамлет", "Ромео и Јулија", "Краљ Лир".

Уметници ренесансе

• У сликарству и вајарству приказивали стварне личности из свакодневног живота.
• Наглашавали су лепоте људског тела и природе.

Ренесансне грађевине

• Црква Светог Петра и Сикстинска капела у Риму, палате Лувр у Паризу, Кремљ у Москви.

Леонардо да Винчи

• Мона Лиза и Тајна вечера.

Микеланђело Буонароти

• Давид и Мојсије.

Мартин Лутер

• Оснивач протестантске реформације.
• Критиковао католичку цркву, њено богаћење, нарочито папе и свештенства.
• Захтевао је да се католичка црква врати Светом писму и основама хришћанске вере.

Повод за протестантску реформацију

• Папа издаје индулгенције (опроштајнице од грехова за новац).

Мартин Лутер, 1521. године

• Износи свој програм реформисане цркве у 95 теза.
• Библију преводи на немачки језик како би је сви разумели.

Подручја протестантске реформације

• Поред Немачке, проширила се на Енглеску, Француску, Холандију, Швајцарску.

Последице протестантске реформације

• Настанак нове вере – протестантизам, признат 1555. године.
• Чести верски ратови између старокатолика и протестаната.

Апсолутна монархија

• Држава у којој је власт владара неограничена.

Земље познате по апсолутној монархији

• Француска, Хабзбуршка монархија, Турска, Русија.

Револуција

• Појам који означава велике и дубоке промене у друштву.

Облици револуције

• Индустријска, грађанска, национална, социјална, културна.

Индустријска револуција

• Велика промена у начину производње која је означила прелазак са ручне на машинску производњу.
• Машинска производња + фабрика = индустрија.

Кључни технички проналасци за индустријску револуцију

• Парна машина (Џемс Ват).
• Пароброд.
• Парна локомотива.

Прва индустријска револуција

• Започела је у Енглеској.

Нове друштвене класе током индустријске револуције

• Богати грађани и радничка класа.

Протести радника током индустријске револуције

• Због лоших услова рада.

Америчка револуција

• Рат за независност и стварање САД.
• Енглески колонисти су желели да се ослободе власти Енглеске.

Резултат америчке револуције

• Енглески колонисти су се ослободили власти Енглеске и прогласили су независност своје државе.

Документ донет у Филаделфији 1776. године

• Декларација независности.

Први председник САД

• Џорџ Вашингтон.

Енглеска признала независност САД

• 1783. године, миром у Паризу.

Кључни фактори сукоба између Северних и Јужних држава Америке

• Сукоб развијеног севера (развијена индустрија) и неразвијеног југа (развијена пољопривреда која је почивала на раду робова).

Резултат грађанског рата у Америци

• Укидање ропства (Абрахам Линколн).

Укидање ропства у САД

• 1865. године.

Узроци Француске револуције

• Финансијска, економска и политичка криза.
• Скупи ратови које је Француска водила током XVIII века.
• Раскошан живот на двору француског краља (Луј XVI).

Облик владавине у Француској пре револуције

• Апсолутна монархија (владар има потпуну власт, постојао парламент, али није имао никакву улогу).

Главни представници трећег сталежа у Француској

• Богати и сиромашни становници.

14. јул 1789. године у Француској

• Револуционари су заузели затворску тврђаву Бастиљу.

Наполеон постаје цар Француске

• 1804. године у Паризу.

Наполеон долази на власт

• До 1799. године, када преузима власт у држави.

Битка код Трафалгара (1805)

• Сукоб против Енглеске.
• Наполеон 1806. уводи економску блокаду Енглеској.

Битка код Аустерлица (1805)

• Рат против Аустрије и Русије.
• Омогућила је Наполеону да настави рат против Немачке и Пољске и успостави власт у Западној Европи.

Наполеонова инвазија на Русију 1812. године

• Поход на Русију – битка код Бородина и велики пораз Наполеона.

Битка код Лајпцига ("битка народа")

• Пораз против Русије искористиле су европске државе.
• Наполеон је поражен и протеран на острво Елба.

Коначан Наполеонов пораз

• 1815, битка код Ватерлоа, након којег је протеран на острво Св. Јелена.

Бечки конгрес (1814-1815)

• Циљ је био поново одредити границе европских држава после Наполеона.
• Формиран је савез "Света Алијанса" (Аустрија, Пруска, Русија).

Значај Француске револуције

• Први пут у некој држави је укинут феудализам.
• Декларација о правима човека и грађанина постала је основа за будуће демократске режиме.

Проглашење Kраљевине Италије

• 1861. године, на челу са Виториом Емануелом.

Процес уједињења Италије

• Био је предвођен од стране Kраљевине Сардиније (Пијемонт).

Битка код Солферина (1859)

• Аустрија је протерана из северне Италије.

Ђузепе Гарибалди

• Ослободио је Kраљевину Две Сицилије и ујединио је са Kраљевином Сардинијом.

Завршетак процеса уједињења Италије

• 1870. године, када се припојила папска држава – Ватикан.