Seminarski Rad: Anatomija Mišića Ramenog Pojasa PDF

Академија струковних студија Београд одсек Висока здравствена школа СЕМИНАРСКИ РАД Мишићи рамена Студенти Професор Ирина Чикић 113/24 Др. сци. Мед. Дејан Митрашиновић Бојана Кусић 60/24 Љепосава Врачар 104/24 Доротеја Лучић 34/24 новембар, 2024. Београд **САДРЖАЈ** 1. 2. 3. 4. 5. 6....

Академија струковних студија Београд одсек Висока здравствена школа СЕМИНАРСКИ РАД Мишићи рамена Студенти Професор Ирина Чикић 113/24 Др. сци. Мед. Дејан Митрашиновић Бојана Кусић 60/24 Љепосава Врачар 104/24 Доротеја Лучић 34/24 новембар, 2024. Београд **САДРЖАЈ** 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 1. **УВОД** Зглоб рамена омогућава широк спектар покрета руке, као што су флексија, екстензија, унутрашња и спољашња ротација, циркумдукција, адукција, абдукција, хоризонтална адукција и хоризонтална абдукција. Ова висока покретљивост чини раме посебно подложним повредама, али и кључним за обављање свакодневних активности, спортских вештина и сложених физичких задатака. Разумевање функције, анатомије и улоге ових мишића неопходно је за правилно извођење физичких вежби, превенцију повреда и рехабилитацију након повреда рамена. У овом раду биће детаљно описани главни мишићи рамена и њихова функција. Рамени мишићи повезују горњи окрајак раменице са костима раменог појаса.У рамене мишиће спадају један бочни, делтасти и 5 задњих који прекривају задњу страну лопатице.Делтасти мишић *(m.deltoideus)*, који својом облином гради рељеф спољне стране рамена,веома је снажан подизач руке у страну.На задњој страни лопатице нале се: надгребни мишић *(m.supraspinatus),*подгребни мишић (*m.supraspinatus)*, и два обла мишића, велики *(m.teres major)* и мали *(m.teres minor)*, а на њеној задњој страни- подлопатични мишић *(m.subscapularis).* У функцционалном смислу, мишићима рамена припадају и костохумерални и спинохумерални мишићи.Костохумерални или површни грудни мишићи *(m.pectoralis major, m.pectoralis minor,m.subclavius, m.serratus anterior)* и спинохумерални мишићи *(m.trapezius, m.latissimus dorsi, m.rhomboideus , m.levator scapulae)* повезују труп са кореном горњег уда и својом контракцијом врше покрете у спојевима раменог појаса и у зглобу рамена. Сви мишићи који окружују зглоб рамена, инервисани су гранама *plexus brachialisa.* 2. **ПОДЕЛА МИШИЋА РАМЕНА** У раменој мускулатури налази се осам мишића. Они врше покрете у зглобу рамена, али и чине његову активну везу. Њихова улога је да заштите пасивне структуре зглоба рамена. По анатомској подели мишићи рамена се деле у четири групе - предњи, унутрашњи, задњи и спољашњи. Предњу групу чине: *m.pectoralis major, m.pectoralis minor, m.subclavius*. Унутрашњу групу чини *m.serratus anterior*. Задњу групу чине: *m.subscapularis, m.supraspinatus, m.infraspinatus, m.teres minor, m.teres major.* Спољашњу групу чини *m.deltoideus*. 3. **M.PECTORALIS MAJOR** **- велики грудни мишић -** ***M.pectoralis major*** је велики грудни и најснажнији мишић предњег зида грудног коша.То је дебео мишић у облику лепезе, који лежи испод ткива дојке и формира предњи зид аксиле.Полази са предње ивице кључнице са њене унутрашње половине *(pars claviularis),* са предње стране грудне кости, од 5 или 6 првих ребарних хрскавица *(pars sternoostalis)* и са предњег зида апоневротичног омотача правог трбушног мишића *(pars abdominis)*. Мишићна влакна ова три дела конвергирају и завршавају се упоље широком тетивом на *crista tuberculi majoris.* На свом спољном делу мишић се уврће и његова доња влакна се подвалче иза горњих. Ово увртање је значајно за равномерно истезање мишићних влакана. **Структура и функција -** трострука је и зависи које су главе мишића укључене.          − Флексија, адукција и унутрашња ротација руке у гленохумералном зглобу          − Клавикуларнни или горњи сноп доводе до флексије руке         − Стерноклавиуларни или средњи сноп изводе екстенију савијене руке         − Доњи снопови великог грудног мишића повлаче раме надоле и напред Велики грудни мишић показује варијацију у дужини мишићних влакана, која се разликују од већине мишићних валакана у људском телу, која обично потенцијално омогућава већу производњу енергије кроз различите брзине скраћивања мишића. **Снабдевање крвљу и лимфоток** Артеријско снабдевање великог грудног мишића, пекторалне артерије, потиче из друге гране аксиларне артерије, торакоакромијалног стабла.Њена венска дренажа је преко пкторалне вене, која улази у субклавијалну вену. **Инервација** Инервишу га предње гране из *plexus brachialisa* **Клинички значај** Повреда овог мишића је релативно ретка, пуцање тетиве се јваља углавном ко мушкараца између 20 и 40 година, а 50 % повреда настаје током вежбања са великим оптерећењем, када је рука у екстензији и спољној ротацији. Настанком руптуре односно пуцање тетиве мишића, долази до отока, појаве хематома и осетњивости нерава, ови знаци се могу развити брзо или током неколико недеља. 4. **М.PECTORALIS MINOR** **- мали грудни мишић -** **M. pectoralis minor *[- ]***мали грудни мишић је троугластог облика и налази се испод великог ггрудног мишића. Полази са 3., 4. И 5. ребра,пружа се косо нагоре и упоље завршавајући се на предњој ивици *processus oraccoideusa.* Повлачи раме напред и надоле или, ако је раме фиксирано, подиже ребра и делује као удисач. Од кључног је значаја са стабилизацију лопатице повлачењем надоле и напред уз зид грудног коша. Мали грудни мишић ствара пролаз између ребара за пролаз брахијалног сплета и субклавикуларне артерије и вене.Ако је мишић скраћен или затегнут, напетост ће негативно утицати на скапулохумерани ритам. **Нервно и артеријско снабдевање** Његово главно снабдевање је из медијалних грана брахијаног снопа.Крвни суд кои снабдева мали грудни мишић је торакоакромијална артерија, кратка артерија која се грана од веће аксиларне артерије грудног коша и горњих екстермитта. **Улога m.pectoralis minora у дисању** − Подиже ребра у дубоку инспирацију када је грудни појас фиксиран или подигнут       − Са стабилизованом лопатицом, у добром положају, мали грудни мишић делује као помоћни мишић при инспиријуму Многи проблеми који се могу јавити као резултат дисфункције малог грудног мишића, углавном су због дуготрајног погнутог лежања.Ово може довести до болова и ограниччења у покретима врата, као и укочености у горњем делу леђа. Скраћење мишића ограничава флексију раменог зглоба ограничавајући ротацију.Такође може довести до испадања медијалне ивице лопатице са предњим нагибом и депресијом коракоидног наставка  5. **М.SUBCLAVIUS** **- подкључни мишић -** *М.subclavius* је мали, троугласти мишић у предњем делу грудног коша, смештен између кључне кости и првог ребра. **Припој**\ *М.subclavius* се припаја са горње стране првог ребра и доње стране кључне кости. **Инервација**\ *М.subclavius* инервише *nn.pectorales, medius et lateralis.* **Прокрвљеност** *М.subclavius* се снабдева крвљу путем субклавијалне артерије која излази из брахијалног стабла. **Функција** *М.subclavius* обавља депресију кључне кости и помаже у стабилизацији стерноклавикуларног зглоба. Обавијен је клавикуларно-пекторалном фасцијом заједно са пекторалним мишићем мањим, коракобрахијалним мишићем и кратком главом бицепса. **Клинички значај** *М.subclavius* може бити узрочник компресије брахијалног плексуса и доприносити неурогеном синдрому торакалног излаза, посебно у позицијама руку изнад главе, када долази до сужавања костоклавикуларног простора. Помаже у спречавању дислокације кључне кости на стерноклавикуларном зглобу. Такође, може заштитити неуроваскуларне структуре испод себе у случају прелома кључне кости. Миофасцијални бол или истегнуће мишића м.subclavius може узроковати бол дуж кључне кости, стерноклавикуларног зглоба, рамена, или се може ширити у руку. Бол у мишићу може настати услед подизања тежих терета, хроничне позиције рамена према напред, ношења тешког ранца или траке преко кључне кости, или спавања на боку са горњим екстремитетом постављеним изнад главе. 6. **M.SERRATUS ANTERIOR** **- предњи зупчасти мишић -** *Serratus anterior* полази са горње бочне површине осмог или деветог горњег ребра. Затим се обавија постеромедијално око грудног коша, пролазећи испод лопатице, и умеће се на доњој страни лопатице дуж њене медијалне ивице. Његов главни део се налази дубоко испод лопатице и пекторалних мишића. Како мишић излази из ребара, подељен је тетивним септама на девет групација мишићних влакана у облику прстију, које се називају „дигитације". Влакна се постављају косо између ових септа. Горња три влакна називају се супериорна влакна, док се доња шест влакана називају инфериорна влакна. Најниже четири дигитације *serratus anterior* се преплићу са влакнима спољног косoг мишића. **Подела** Serratus anterior се умеће на предњу ивицу лопатице. Мишић је подељен у три дела: Горњи / Супериорни: 1. до 2. ребро → горњи угао лопатице. Средњи / Интермедијус: 2. до 3. ребро → медијална ивица лопатице. Доњи / Инфериорни: 4. до 9. ребро → медијална ивица и доњи угао лопатице. Ово је најснажнији и најистакнутији део. **Инервација и прокрвљеност** Serratus anterior инервише n.thoracicus longus, који потиче од корена Ц5 до Ц7 брахијалног плексуса. Прокрвљеност обезбеђују латерална и супериорна торакална артерија и торакодорзална артерија. **Функција** Главне функције Serratus anterior мишића су протракција (померење напред) и узлазна ротација сцапулоторакалног зглоба. Такође, овај мишић делује као кључни стабилизатор лопатице, држећи лопатице уз ребро како у мировању, тако и током покрета. Он такође делује заједно са горњим и доњим влакнима трапезиуса како би одржао узлазну ротацију лопатице, што омогућава кретање руке изнад главе. Serratus anterior је и помоћни инспираторни мишић. Када је лопатица у фиксном положају, помоћни инспираторни мишићи се активирају. Подиже грудни кош и тако подржава дисање. **Клинички значај** Када је сerratus anterior продужен или ослабљен, протракција лопатице и узлазна ротација лопатице су ометени. То ограничава опсег покрета изнад главе и смањује укупну стабилност лопатице/рамена, повећавајући ризик од повреде ротаторне манжетне и рамена. 7. **M.DELTOIDEUS** **- делтоидни мишић -** *Musculus deltoideus* припада спољaшњој групи мишића. То је дебели мишић и има највећу површину од свих мишића рамена. Његово име потиче од грчког слова делта, које се обележава знаком правоуглог троугла. Само што, да бисмо добили правилан изглед мишића слово окрећемо наопачке. Доњи тј. проксимални део мишића је у облику латиничног слова у (u). *Deltoideus* формира заобљени облик рамена. Кључан је у стабилизацији и кретању овог зглоба. Он је уобичајено место за примање интрамускуларне инјекције и место за вакцинацију. Поред абдомена, он је још једно место где се може примити инсулин. Уколико дође до повреде ротаторне манжетне, *m.deltoideus* може да надокнади насталу слабост рамена. **Структура делтоидног мишића** Анатомки, мишић се састоји из три снопа: - Предњи или клавикуларни сноп мишића (pars clavicularis) припаја се на латералној страни кључне кости (*os clavicula*). - Средњи или акромиални сноп мишића (*pars acromialis*) се припаја на акромиону (*acromion scapulae*). - Задњи сноп мишића (*pars spinata*) се припаја на [г](https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D0%BE%D0%BF%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%86%D0%B0)ребен лопатице (*spina scapulae*). Дистални припој за сва три снопа је *tuberositas deltoidea humerii.* **Инервација** Инервише га *n.axillaris*, грана *plexus brachialis-a*. **Функција делтоидног мишића** *Musculus deltoideus* је снажан абдуктор руке. Он подиже руку у страну само до хоризонтале, а при даљем подизању руке долази до обртања лопатице. Ако је рука фиксирана *Musculus deltoideus* обрће лопатицу, вуче надоле њен натплећак и њен доњи угао иде ка кичменом стубу. Средњи, акромијални део је најјачи и главни носилац функције делтастог мишића. Предњи и задњи део при истовременој контракцији делују као абдуктори или као адуктори, у зависности од положаја руке. Када је рука одмакнута преко 60. предњи и задњи део *Musculus deltoideus* постављају се упоље од сагиталне осовине зглоба и делују као одводиоци, а у обрнутом случају својом контракцијом привлаче руку. Предњи део обавља флексију, унутрашњу ротациј и абдукцију руке, а задњи абдукцију спољашњу ротацију и екстензију надлакта. У померању горњег екстремитета и стабилизовању рамена, са делтоидом раде 4 мишића ротаторне манжетне. *Musculus deltoideus* може да компензује губитак снаге у ротаторној манжетни. 8. **MUSCULUS TERES MAJOR** **- велики обли мишић -** *M. teres major* је мали мишић који се протеже дуж бочне ивице лопатице. Он је један од седам скапулохумералних мишића који делују око зглоба рамена (*art. humeri*) да би олакшали покрете у зглобу рамена. Синергистички делује са m. latissimus dorsi. **ПРИПОЈИ** Унутрашњи припоj *m.teres major-a* се налази на доњем делу спољашње ивице лопатице (*margo lateralis scapulae*). Спољашњи припој је на гребану мале кврге рамењаче (*crista tuberculi minoris*). **ИНЕРВАЦИЈА** Инервише га *nervus subscapularis*, тј. грана *plexus brachialis-а*. **ФУНКЦИЈА** *М. teres* major врши покрет унутрашње ротације и адукције у зглобу рамена.Троугао облих мишића представља троугласт простор на задњем зиду пазушне јаме чију горњу ивицу гради велики обли мишић (*m. teres major*), а спољашњу хируршки врат рамењаче (*collum chirurgicum humeri*). Кроз овај троугао пролази тетива дуге главе троглавог мишића надлакта (*m.triceps brachii*) и дели га на спољашњи и унутрашњи отвор. Спољашњи отвор се назива четворострани (*foramen quadrilaterum*), а кроз њега пролаѕе пазушни живац (*n.axillaris*) и задња полукружна артерија рамењаче (*a.circumflexa humeri posterior*). Четворострани отвор ограничавају: споља -- *collum chirurgicum humeri*; горе -- *m.teres minor*; доле -- *m.teres major*; унутра -- *caput longum m.triceps brachii*. Унутрашњи отвор се назива тространи (*foramen trilaterum*), а кроз њега пролази кружна артерија лопатице (*a.circumflexa scapulae*). Тространи отвор ограничавају: горе -- *m. teres minor*; доле -- *m.teres major*; споља -- c*aput longum m. triceps brachii*.  9. **МUSCULUS TERES MINOR** **- мали обли мишић -** Мали обли мишић је уски мишић који се налази испод *m.Infraspinatus-a*, а изнад *m. Teres major-a и m. Triceps brachii-a*. **ПРИПОЈИ** Унутрашњи припој *m. тeres minor-а* се налази на горњем делу спољашње ивице лoпaтице, тј на *margo lateralis scapulаe*. Спољашњи припој се налази на великој кврзи рамењаче, тј на *tuberculum majus humerii*. **ИНЕРВАЦИЈА** М. teres minor инервише n. axillaris, грана plexus brachialis-a. **ФУНКЦИЈА** М. teres minor учествује у спољашњој ротацији и привођењу, тј адукцији надлакта. Када је хумерус стабилан *М. teres minor* врши абдукцију доњег гла лопатице. Један је од четири мишића ротаторне манжетне. Ротаторну манжетну представљају тетиве мишића које директно належу на зглобну капсулу зглоба рамена и чине његову активну везу, тј обезбеђују да глава рамењаче (*caput humerii*) не испадне из *cavitas glenoidealis-a*. Ротаторну манжетну сачињавају тетива подлопатичног мишића (*m. subscapularis*), која належе на предњу страну зглоба, тетива надгребеног мишића (*m. supraspinatus*), која належе на горњу страну зглоба, као и тетиве подгребеног (*m. infraspinatus*) и малог облог мишића (*m. teres minor*), које належу на зглобну капсулу са задње стране. 10. **MUSCULUS SUPRASPINATUS** - **надгребени мишић** -- *M. supraspinatus* припада задњој групи мишића рамена. Ово је најмањи мишић ротаторне манжетне. **ПРИПОЈИ**\ Мишић је троугластог облика и припаја се на *fossa supraspinatus scapulae.* Идући упоље ка акромиону се сужава и завршава се својом тетивом на предњем делу хумеруса, *tuberculum majus humeri*. **ФУНКЦИЈА**\ Један је од мишића ротаторне манжетне и има функцију помоћног абдуктора тј. Подиже руку упоље и напред. Помаже *m.deltoideus-u* да произведе абдукцију изван свог опсега до 90 степени. Такође помаже у стабилизацији раменог зглоба држећи главу хумеруса чврсто притиснуто медијално на *cavitas glenoideales scapulae*. Независно -- самостално- спречава клизање хумеруса у инфериорном положају. Сматра се да је *m.supraspinatus* кључан у абукцији рамена. Један је од компоненти ротаторне манжетне који се најчешће оштећује, било као последица акутне повреде или постепене дегенерације. **ИНЕРВАЦИЈА** Инервише га *n.suprascapularis*, грана *plexus brachialis-a*. **КЛИНИЧКИ ЗНАЧАЈ** *N.suprascapularis* који инервише *m.supraspinatus* може бити оштећен услед фрактуре кључне кости (*clavicula*), што може смањити способност особе да врши абдукцију. У случају руптуре мишића он се повлачи уназад. Операција повлачења унапред се мора обавити у року од три месеца пре скраћивања или атрофије мишића, чинећи га непоправљивим.  11. **MUSCULUS INFRASPINATUS** - **подгребени мишић -** *M.infraspinatus* је дебели троугласти мишић. Он је један од четири мишића ротаторне манжетне. **ПРИПОЈИ**\ *M.infraspinatus* се својом базом пријпаја на fossa infraspinata scapulae, a својим врхом на tuberculum majus humeri. **ИНЕРВАЦИЈА**\ *M.infraspinatus* инервише n.axillaris, грана plexus brachialis-a. **ПРОКРВЉЕНОСТ И СНАБДЕВАЊЕ ЛИМФОМ** Arteria subscapularis и arteria circumflexa scapulае снабдевају овај мишић крвљу. Лимфна дренажа је углавном из субскапуларних (постериорних) чворова. Субскапуларни чворови се састоје од 6 или 7 лимфних чворова који се налазе дуж постериорног аксиларног набора. **ФУНКЦИЈА** *M.infraspinatus* је главни спољашњи ротатор раменог зглоба. Помаже у екстензији рамена. Када је рука фиксирана, абдукује доњи угао лопатице. Заједно са осталим мишићима ротаторне манжетне, пружа стабилност раменском комплексу. **КЛИНИЧКИ ЗНАЧАЈ** Атрофија *m.supraspinatus-а* и *m.infraspinatus-а* обично указује на компресију супраскапуларног нерва. Ова компресија може бити присутна код спортиста. Иако изолована слабост или атрофија *m.infraspinatus-а* може указивати на компресију супраскапуларног нерва у спиногленоидном отвору. 12. **MUSCULUS SUBSCAPULARIS** - **подлопатични мишић -** *М.subscapularis* је велики, троугласти мишић који полази из субсkапуларне фосе лопатице (*fossa subscapurais*). Термин \"*subscapurais*\" значи испод (sub) лопатице (scapula). То је највећи и најјачи део четири мишића ротаторне манжетне, док су остала три мишића супраспинатус, инфраспинатус и терес минор. M.s*ubscapurais* је највећи и најјачи мишић ротаторне манжетне. **ПРИПОЈИ** Овај снажни мишић полази из подлопаштичне јаме и пружа се упоље испод зглоба рамена и завршава се на *tuberculum minus humeri.* **ИНЕРВАЦИЈА** *М.subscapularis* је инервисан од стране горњих и доњих субсцапуларних нерава (Ц5-Ц6), који потичу из постериорног корена брахијалног плексуса. Горњи субсцапуларни нерв снабдева горњи део субсцапуларис мишића. Доњи субсцапуларни нерв се дели на два огранка, од којих један снабдева доњи део субсцапуларис мишића. **КРВНО И ЛИМФНО СНАБДЕВАЊЕ** Главно крвно снабдевање за субсцапуларис мишић долази од *a.subscapularis*, која је грана аксиларног артеријског стабла. Лимфа из субскапуларног мишића се дренира у аксиларне лимфне чворове. **ФУНКЦИЈА**  *М.subscapularis* је помоћни абдуктор руке. Има важну улогу као стабилизатор раменог зглоба јер својом контракцијом спречава испадање главе хумеруса из зглобне чашице лопатице приликом абдукције руке. 13. **ЗАКЉУЧАК** Мишићи рамена су од кључне важности за наше свакодневне активности, јер омогућавају широк спектар покрета и пружају стабилност рамену, што је један од најсложенијих и најпокретнијих зглобова у телу. Рамени зглоб, иако изузетно покретан, веома је подложан повредама, због чега су мишићи који га окружују неопходни за његову правилну функцију. Због своје структуре и флексибилности, рамени мишићи играју кључну улогу у многим свакодневним радњама које често узимамо здраво за готово. Делтоид нам омогућава да подижемо руке изнад главе, што је кључно за многе активности као што су дохватање предмета са висине, чишћење прашине са полица или једноставно подизање тешких предмета. Такође, мишићи ротаторне манжетне играју виталну улогу у стабилизацији рамена. Ови мишићи омогућавају ротацију и стабилност рамена, што је кључно за многе активности које укључују окретање руке, попут бацања лопте, вожње бицикла или једноставног руковања предметима. На пример, када подижемо руку да зграбимо нешто са стола, ротаторна манжетна помаже да зглоб остане стабилан, спречавајући повреде. Такође, мишићи рамена омогућавају правилну функцију приликом извођења спортских активности. Без правилног функционисања рамена, готово сви спортови, од тениса до пливања, били би немогући. У свакодневном животу, мишићи рамена омогућавају и активности као што су вожња аутомобила, где је важно окретање волана, или чак рад на рачунару, где често померамо руке и руке под сталним напором. Када говоримо о држању тела, мишићи рамена такође играју значајну улогу. Добро развијени мишићи рамена помажу у одржавању правилног држања и спречавају болове у врату и леђима, који се често јављају услед неправилног положаја тела током рада или седења. Снажни мишићи рамена такође помажу у одржавању равнотеже тела док стојимо или ходамо. Њихова правилна функција је кључна за здравље и функционалност целог горњег дела тела. Одржавање снаге и флексибилности мишића рамена кроз вежбање и физичку активност кључно је за превенцију повреда и очување мобилности током живота. 14. **Литература:** - Збирка предавања из анатомије - www.physiopedia.com - "Репетиторијум из анатомије", Др Лазар Стијак, др Милан Аксић, др Вук Ђулејић