Hemioterapeutici - Lekarstvo PDF

**HEMIOTERAPEUTICI** Hemioterapijski ili antimikrobni lijekovi sprečavajurazvoj patogenih mikroorganizama u organizmu čovjeka, a pri tome ne oštećuju sam organizam. Takav se princip naziva selektivna toksičnost. Ovdje spadaju prirodne supstance, kao što su antibiotici (stvaraju ih niži organizmi...

**HEMIOTERAPEUTICI** Hemioterapijski ili antimikrobni lijekovi sprečavajurazvoj patogenih mikroorganizama u organizmu čovjeka, a pri tome ne oštećuju sam organizam. Takav se princip naziva selektivna toksičnost. Ovdje spadaju prirodne supstance, kao što su antibiotici (stvaraju ih niži organizmi, najčešće saprofitne bakterije iz zemlje ili gljivice), te sintetskim putem dobijena sredstva kao što su npr.sulfonamidi. MEHANIZAM DJELOVANJA Antibiotici djeluju na više načina: **Inhibicija sinteze ćelijskog zida** --ovako djeluju penicilini i cefalosporini. Inhibicijom sinteze ćelijskog zida dolazi do potpune lize, tj.raspadanja bakterije, što znači da ovi lijekovi imaju baktericidan efekat. **Promjene permeabilnosti ćelijskemembrane**- ako se poremeti funkcionalni integritet ćelijske membrane bakterija gubi vrlo važne sastojke, što izaziva vrlo teško oštećenje ili smrt bakterije. Ovako djeluju nistatin, amfotericin B.. **Inhibicija sinteze proteina**- na ovaj način dolazi do inhibicije translacije genetskog materijala. Ovako djeluje veliki broj antibiotika; hloramfenikol, tetraciklini, aminoglikozidni antibiotici.. **Inhibicija sinteze nukleinske kiseline**- ovakodjeluju sulfonamidi, trimetoprim, rifampicin. Zavisno od vrste mikroorganizama na koje djeluju, antimikrobne lijekove možemo podijeliti na: ANTIBAKTERIJSKE (penicilin) ANTIVIRUSNE (aciklovir) ANTIGLJIVIČNE (ketokonazol) ANTIPROTOZOALNE (hlorokin) ANTIHELMINTIKE (mebendazol). **SULFONAMIDI** Sulfonamidi su bili prva sredstva u liječenju bakterijskih infekcija. Oni djeluju bakteriostatski što znači da sprečavaju razmnožavanje bakterija, pri čemu slabe otpornost bakterija. Djeluju samo na one bakterije koje same sintetizirajufolnu kiselinu, a ne djeluju na bakterije koje se koriste već stvorenom folnom kiselinom.  Djeluju na veliki broj gram pozitivnih i gram negativnih mikroorganizama, kao što su: Streptococcus pyogenes Streptococcus pneumoniae Neisseria intracelularis Shigella, E.colli.. Najvažniji sulfonamidi koji se koriste u terapiji su: Sulfadiazin Sulfadimidin Sulfizoksazol Sulfamerazin Sva ova jedinjenja se koriste isključivo oralno. Neželjeni efekti koji nastaju u toku primjene sulfonamida su: Nausea (mučnina) Vomitus (povraćanje) Diarrhea (proliv) Oliguria i haematuria Glavobolja i psihička depresija Preosjetljivost Kombinovanje sulfonamida je važna profilaktička mjera za sprečavanje oštećenja bubrega.  Primjer je Trimoksazol (Bactrim, Esbesul) antibiotik koji sadrži sulfametoksazol i trimetoprim.  ANTIBIOTICI Lijekovi koji u malim koncentracijama sprečavaju rast drugih mikroorganizama (bakteriostatskodjelovanje) ili ih potpuno ubijaju (baktericidnodjelovanje). Penicilini- grupa antibiotika koja se dobija iz plijesni koja se često vidi na hljebu ili voću. Najznačajniji je kristalni benzilpenicilin ili Penicilin G. PENCILIN Penicilin je otkrio Alexandar Fleming 1928.godine. Svi penicilini su kiseline, slabo rastvorljive u vodi. **Način djelovanja:** Penicilin djeluje samo na uzročnika bolesti, dok ne utiče na odbrambene snage organizma. Dejstvo nastupa brzo. Penicilin djeluje baktericidno. Njegovo dejstvo je jače što je dijeljenje bakterija intenzivnije (sve ono što poboljšava uslove za razmnožavanje bakterija pojačava baktericidnu moć penicilina). Primjenjuje se oralno i intramuskularno. Nakon oralne primjene resorbuje se samo jedna petina unesene doze. Ostatak razgradi HCl u želucu. Nakon intramuskularne primjene resorbuje se potpuno, te tako u krvi dostigne visoke koncentracije. Penicilin je praktično netoksičan, ali postoje i neželjene reakcije na ovaj lijek. Najpoznatija je alergijska reakcija na penicilin, koja se manifestuje promjenama na koži (urtike, osip). Postoji mogućnost razvoja potpunog anafilaktičkog šoka koji može imati smrtni ishod. **Polusintetski penicilini** Jezgro ovih penicilina čini amino-penicilinska kiselina. Od ovih penicilina najpoznatiji su: Meticilin Koloksacilin Ampicilin U odnosu na benzil-penicilin ovi antibiotici su efikasni nakon oralne primjene. **CEFALOSPORINI** Djeluju baktericidno protiv Gram pozitivnih i gram negativnih bakterija; Streptococcus, Pneumococcus, Staphylococcus, E.colli, B.anthracis, Klebsiellapneumoniae, Proteus mirabilis. Koriste se za liječenje infekcija kod bolesnika koji supreosjetljivi na peniciline. Također se koriste zaliječenje infekcija uzrokovanih Stafilokokama kojestvaraju penicilinazu (enzim koji razara  penicilin).   **AMINOGLIKOZIDNI ANTIBIOTICI** Inhibišu sintezu proteina u bakterijama. Predstavnici su: Streptomicin Neomicin Gentamicin Tobramicin Amikacin Aminoglikozidi se koriste za liječenje infekcija uzrokovanih Gram negativnim bakterijama. Streptomicin se koristi u liječenju tuberkuloze. Aminoglikozidni antibiotici oštećuju sluh i bubrege(ototoksični i nefrotoksični). Streptomicin- mora se davati parenteralno jer se minimalno resorbuje iz digestivnog trakta nakon oralne primjene. Obično se primjenjuje intramuskularno. **Streptomicin** - koristi se za liječenje Tuberkuloze, u čijem liječenju se primjenjuje intramuskularno, u kombinaciji sa drugim antituberkuloticima zbog opasnosti od razvoja rezistencije. Osim tuberkuloze, streptomicin se još koristi zaliječnje endokarditisa. Od neželjenih efekata najznačajniji su oštećenje sluha, bubrega, poremećaj ravnoteže, kožne promjene. **Kanamicin**- djeluje na Gram negativne bakterije, naročito infekcije uzrokovane proteusom, stafilokokom. Primjenjuje se intramuskularno (najviše se koristi za liječenje sepse). Gentamicin- djeluje protiv velikog broja stafilokoka, proteusa, klebsiela i proteusa. Zbog slabe resorpcije nakon oralne primjene Gentamicin se primjenjuje isključivo parenteralno. Tobramicin i Amikacin- imaju vrlo slične karakteristike kao i ostali aminoglikozidi.