Nastanak i istorijski razvoj logike PDF

Настанак и историјски развој логике Као и филозофија, логика је настала у старој Грчкој. Oснивач логике био је грчки филозоф Аристотел (384 -- 322 п.н.е). Он је био први филозоф који је утемељио логику и на систематичан начин изложио најосновније логичке проблеме у свом делу *Органон* што значи ору...

Настанак и историјски развој логике Као и филозофија, логика је настала у старој Грчкој. Oснивач логике био је грчки филозоф Аристотел (384 -- 322 п.н.е). Он је био први филозоф који је утемељио логику и на систематичан начин изложио најосновније логичке проблеме у свом делу *Органон* што значи оруђе, алат и средство. Логика може да се схвати као оруђе и средство мишљења и науке. Ово дело представља скуп његових логичких списа и у њему се он бави свим основним облицима мисли, односно појмом, судом и закључком, а нарочито дедуктивним закључком, силогизмом (пример дедуктивног закључка, силогизма: Сви средњошколци су ученици. Сви гимназијалци су средњошколци. Дакле, сви гимназијалци су ученици.). Аристотелова логика је владала вековима. Систематизовали су је, коментарисали, допуњавали, али се није суштински мењала. У средњем веку је била у служби теологије и коришћена је за доказивање верских истина. У доба ренесансе с развојем природних наука напредује и примена логике у научном истраживању. У то време се развија методологија науке. Методологија науке проучава различите методе, поступке и средства које наука користи у свом истраживању. (метод -- начин) У 19. веку долази до веће промене у логици. Тада се јавља индуктивна логика чије почетке налазимо у 17. веку код филозофа Френсиса Бекона. У 19. и 20. веку се развија математичка, симболичка логика. На овом типу логике радио је филозоф Лајбниц још у 17. веку. Вишесмислене речи и изрази обичног језика су замењени симболима прецизно утврђеног значења. У то време се повезују логика и математика. Јављају се покушаји да се математика изведе из логике и да се математички аксиоми који се не доказују помоћу математике доказују помоћу логике. Значајни логичари и математичари тог времена су Фреге, Расел, Хилберт, Вајтхед. Подела логике Логика се дели на 1. формалну логику, која проучава облике (форме) исправне мисли и на 2. методологију науке, која проучава средства, начине и методе научног истраживања. Формална логика се дели на традиционалну (аристотеловску) и модерну (симболичку или математичку) логику. Питања: 1. Где је настала логика и ко се сматра њеним оснивачем? 2. Како се зове Аристотелово логичко дело и шта то значи? 3. Шта је проучавао Аристотел? 4. Како је коришћена логика у средњем веку? 5. Шта проучава методологија науке? 6. Како се зове још модерна логика која се појавила у 19. и 20. веку и које су њене карактеристике? 7. Како се дели логика?