NEZAPOSLENOST PDF

28. NEZAPOSLENOST Problem nezaposlenosti delimo u 2 kategorije 1. Dugoročni problem: prirodna stopa nezaposlenosti 2. Kratkoročni problem: ciklična nezaposlenost MERENJE NEZAPOSLENOSTI To radi Republički zavod za statistiku Anketa o radnoj snazi (ARS) Anketa sl...

28. NEZAPOSLENOST Problem nezaposlenosti delimo u 2 kategorije 1. Dugoročni problem: prirodna stopa nezaposlenosti 2. Kratkoročni problem: ciklična nezaposlenost MERENJE NEZAPOSLENOSTI To radi Republički zavod za statistiku Anketa o radnoj snazi (ARS) Anketa slučajno izabranih domaćinstava (oko 15.000) Zasniva se na stanovništvu koje je starije od 15 godina Na osnovu odgovora na pitanja iz ARS, Zavod za statistiku svako odraslo lice iz svakog anketiranog domaćinstva svrstava u jednu od sledeće 3 kategorije: 1. Zaposleni 2. Nezaposleni 3. Ne pripada radnoj snazi Radna snaga je ukupan broj radnika, uključujući zaposlene i nezaposlene. Lice se posmatra ZAPOSLENIM ukoliko je provelo jedan deo prethodne nedelje radeći na plaćenom radnom mestu Lice se smatra NEZAPOSLENIM ukoliko je privremeno otpušteno, u potrazi je za poslom ili čeka datum kada će početi rad na novom radnom mestu Lice koje se ne uklapa ni u jednu od prethodne 2 kategorije, recimo, redovni student, domaćica ili penzioner, NE PRIPADA RADNOJ SNAZI (neaktivno stanovništvo) Međunarodna organizacija rada (MOR) ili (ILO – International Labour Office) definiše nezaposleno lice kao osobu koja nema posao i koja je spremna da počne da radi u naredne 2 sedmice, a da je tražila posao u prethodne 4 sedmice ili je u tom periodu čekala da počne da radi. ŠTA STOPA NEZAPOSLENOSTI ZAISTA MERI? Stopa nezaposlenosti nije savršen pokazatelj stanja na tržištu rada: - Ne uključuje obeshrabrene radnike - Ne razlikuje poslove sa punim i sa pola radnog vremena - Neki ljudi namerno daju pogrešne informacije u vezi sa svojim radnim statusom Uprkos navedenim nedostacima, stopa nezaposlenosti je još jedan veoma koristan pokazatelj stanja na tržištu rada i stanja u privredi 41 CIKLIČNA NEZAPOSLENOST I PRIRODNA STOPA NEZAPOSLENOSTI Prirodna stopa nezaposlenosti - Normalna stopa nezaposlenosti oko koje fluktuira stopa nezaposlenosti - Stepen nezaposlenosti koji je za tu privredu uobičajen Ciklična stopa nezaposlenosti - Predstavlja godišnje fluktuacije nezaposlenosti oko njene prirodna stope - U bliskoj je vezi sa kratkoročnim usponima i padovima ekonomske aktivnosti Frikciona nezaposlenost - Nezaposlenost koja nastaje zato što je radnicima potrebno vreme da pronađu posao koji najviše odgovara njihovom ukusu i veštinama - Kratkoročna za većinu radnika Strukturna nezaposlenost - Nezaposlenost koja nastaje zato što je broj raspoloživih radnih mesta na pojedinim tržištima rada nedovoljan da obezbedi posao svima koji žele da rade - Obično je dugoročna TRAŽENJE POSLA Radnici imaju različite ukuse i veštine, a poslovi se razlikuju po karakteristikama TRAŽENJE POSLA je proces u kome radnici pronalaze poslove koji odgovaraju njihovim ukusima i veštinama Sektorska pomeranja su promene u sastavu tražnje u granama ili regionima u zemlji Takva pomeranja ostavljaju bez posla određene radnike, koji moraju da tragaju za novim poslovima koji odgovaraju njihovim ukusima i veštinama Privreda se uvek menja, tako da je određen stepen frikcione nezaposlenosti neizbežan OSIGURANJE ZA SLUČAJ NEZAPOSLENOSTI Osiguranje za slučaj nezaposlenosti predstavlja vladin program koji delimično štiti dohodak radnika kada postanu nezaposleni. Povećava frikcionu nezaposlenost (Princip: Ljudi reaguju na podsticaje) Osiguranje za slučaj nezaposlenosti prestaje kada radnik pronađe posao, tako da radnici imaju manji podsticaj da traže posao ili da prihvate posao dok primaju pomoć. 42  ZAKON O MINIMALNOJ NADNICI Nadnica (W) Nezaposlenost S (ponuda rada) Višak rada Wmin Wravnotežno D (tražnja za radom) LD Lravnotežno LS Broj radnika (L) PONUĐENA TRAŽENA KOLIČINA KOLIČINA RADA RADA Na ovom tržištu rada, nadnica pri kojoj su ponuda i tražnja u ravnoteži jeste nadnica Wravnotežno. Pri ovoj ravnotežnoj nadnici i količina ponuđenog rada i količina traženog rada iznose Lravnotežno. Ako nadnica ostane iznad ravnotežnog nivoa, npr zbog Zakona o minimalnoj nadnici, količina ponuđenog rada povećava se na LS, a količina traženog rada opada na Ld. Rezultat je VIŠAK RADA Ls-Ld koji predstavlja NEZAPOSLENOST. SINDIKATI I KOLEKTIVNO PREGOVARANJE Sindikat je udruženje radnika koje pregovara sa poslodavcima o platama i uslovima rada. To je vrsta kartela. Proces u kojem sindikati i preduzeća dolaze do zajedničkog dogovora o uslovima zapošljavanja zove se KOLEKTIVNO PREGOVARANJE. Sindikat pregovarajući se bori za više zarade, veće beneficije, i bolje uslove rada nego što bi preduzeće ponudilo da sindikat ne postoji. U slučaju da se ne ispune uslovi koje sindikat zahteva, može se organizovati povlačenje radnika iz preduzeća – štrajk. Za preduzeće štrajk može biti veoma loše rešenje jer se smanjuje proizvodnja, prodaja i profit preduzeća, tako da preduzeća radije pristaju na isplatu viših nadnica. Kada sindikat poveća nadnicu iznad ravnotežnog nivoa, on povećava i ponuđenu količinu rada, a smanjuje količinu traženog rada, što rezultira nezaposlenošću. Radnici koji ostaju na poslu su u boljem položaju, ali oni koju su bili zaposleni, a sada su zbog veće nadnice nezaposleni, su u gorem položaju. 43 Često se smatra da sindikati izazivaju sukob između INSAJDERA (oni koji imaju korist od viših nadnica) i AUTSAJDERA(ne zapošljavaju se na sindikalno organizovana radna mesta) *Kad sindikati povećaju plate u jednom delu privrede, raste ponuda rada u ostalim delovima privrede.* Kada se plate povećaju u određenom sektoru privrede iznad ravnotežnog nivoa dolazi do nezaposlenosti, pa ukoliko postoji mobilnost radnika, nezaposleni radnici iz tog sektora prelaze u srodnu granu privrede u kojoj se povećava ponuda rada. (npr. vozači autobusa i kamiona) TEORIJA EFIKASNIH NADNICA Četiri razloga zašto u privredi postoji nezaposlenost: 1. Traženje posla 2. Zakon o minimalnim nadnicama 3. Sindikati 4. Teorija efikasnih nadnica Prema teoriji efikasnih nadnica preduzeća posluju efikasnije ako su nadnice iznad ravnotežnog nivoa. Za preduzeća može biti profitabilnije da nadnice drže na visokom nivou, čak i ako nastane višak radne snage. 4 tipa teorije efikasnih nadnica: 1. Zdravlje radnika (ako preduzeće daje veće plate, radnici će se bolje hraniti i biće produktivniji) 2. Fluktuiranje radnika (ako preduzeće daje veće plate, radnici imaju manje podsticaja da prelaze na drugo radno mesto) 3. Zalaganje radnika (veće nadnice povećavaju želju radnika da se maksimalno zalažu na poslu) 4. Kvalitet radnika (isplatom veće nadnice, preduzeće privlači bolju grupu radnika da konkuriše za radna mesta) 44  29. MONTETARNI SISTEM Novac je skup one imovine u jednoj privredi koju ljudi redovno koriste za kupovinu dobra i usluga od drugih ljudi. Novac je roba koja je stekla monopol na funkciji opšteg ekvivalenta. Novac ima više funkcija: sredstvo razmene (Predmet koji kupci daju prodavcima pri kupovini dobra i usluga); obračunska jedinica (preko njega izražavamo cene svih ostalih roba); čuvar vrednosti (prenosi kupovnu moć iz sadašnjosti u budućnost). Likvidnost je lakoća sa kojom se neka vrsta imovine može pretvoriti u gotov novac. Novac je najlikvidnija raspoloživa imovina. Depoziti su takođe veoma likvidni. Kuće i stanovi su veoma nelikvidni. Postoji: Robni novac (novac pune (unutrašnje) vrednosti) – ima vrednost sam po sebi- napravljen je od materijala koji ima vrednost sam po sebi, nezavisno da li se nalazi u obliku novca. Izraz unutrašnja vrednost - ima vrednost cak i ako se ne koristi kao novac (npr.: Zlato) Dekretni novac (fiat) – novac bez unutrašnje vrednosti proglašen dekretom – nema vrednost sam po sebi. Dekret znaci nalog, pa se dekretni novac proglašava državnim nalogom, tj. Dekretom. Ukupna novčana masa sastoji se iz gotovog novca (keša) i depozita po viđenju (depoziti na računima u bankama koje možemo da koristimo u svakom trenutku). Depoziti po viđanju - (stanje na vašem čekovnom računu) - Depoziti na bankovnim računima kojima deponenti mogu pristupiti na zahtev upotrebom debitne kartice i ispisivanjem čeka. Gotov novac - papirne novčanice i metalni novac u rukama najšire javnosti, najprihvaćenije sredstvo razmene u savremenoj privredi, nije jedina vrsta imovine koju možete da koristite za kupovinu dobra i usluga. Kupovinu možemo obaviti i preko: Platne kartice- omogućavaju elektronski prenos novca sa vašeg tekućeg računa na tekući račun preduzeća. Ispisivanje čeka - koji i dalje predstavljaju opšteprihvaćeno sredstvo plaćanja. Razlika između kreditnih i debitnih kartica: 45 Kreditna kartica - Nisu metod plaćanja već metod odlaganja plaćanja. Debitna kartica - Novac se automatski skida sa vašeg računa prilikom kupovine. Na vrhu monetarnog sistema je narodna banka, a ispod nje je sistem poslovnih banaka. Centralna banka ima pravo da emituje novac. Centralna banka-je institucija stvorena radi regulisanja količine novca u privredi. Ponuda novca - Količina novca na raspolaganju u privredi. Monetarna politika- Skup radnji koje centralna banka preduzima da utiče na ponudu novca. Operacije na otvorenom tržištu- Kupoprodajna razmena nenovčane imovine između centralne banke i bankarskog sektora. Tri glavne centralne banke: Evropska centralna banka- Zajednička centralna banka 16 zemalja koje čine Evropsku monetarnu uniju. Cilj je da održava stabilnost cena u celoj evrozoni i da stvara i sprovodi monetarnu politiku koja je u skladu sa tim ciljem. Banka Engleske (Centralna banka Velike Britanije)-Nezavisnost u određivanju kamatnih stopa stekla je 1997. godine. Sistem Federalnih rezervi-Centralna banka Sjedinjenih Američkih Država. Obavezne rezerve su iznosi (delovi depozita) koje banka ne može da upotrebi za davanje kredita. To je procenat ukupnog depozita koji poslovna banka mora da drži na računu kod centralne banke. Bankarstvo sa delimičnim rezervama- bankarski sistem u kome banke drže samo deo depozita u vidu rezervi. Udeo rezervi- deo depozita koje banke drže kao rezerve. Višak rezervi- rezerve koje su veće od zakonskog minimuma. Aktiva (sredstva po nameni) je imovina preduzeća. Pasiva (sredstva po poreklu) je izvor imovine preduzeća (npr. krediti ili sopstveni kapital). 46 Novčani multiplikator (M) – iznos novca koji bankarski sistem stvara od svake jedinice rezervi. Novčani multiplikator je recipročna vrednost udela rezervi koje se mogu plasirati u vidu pozajmica. M = 1/R Primer: Uzimate svojih 1000e koje ste čuvali u slamarici i ostavljate ih kao depozit u banci. Stopa obaveznih rezervi je 20% (0,2). Za koliko će porasti ponuda novca? M=1/(0,2)=5 M x depozit(1000e) = 5 x 1000 = 5000. Ponuda novca u bankarskom sistemu raste za 5000. Instrumenti monetarne kontrole centralne banke Centralna banka ima na raspolaganju tri monetarna instrumenta: Operacije na otvorenom tržištu Stopa refinansiranja Obavezne rezerve Operacije na otvorenom tržištu Direktne operacije na otvorenom tržištu-direktna prodaja bankarskom sektoru ili kupovina od njega nenovčane imovine bez pratećeg dogovora da se transakcija kasnije obavi u obrnutom smeru. Kupovina i prodaja hartija od vrednosti (obveznica) od strane centralne banke. Ako centralna banka kupuje obveznice, količina novca u opticaju se povećava. Ako centralna banka prodaje obveznice, količina novca u opticaju se smanjuje. Stopa refinansiranja Centralna banka jedne privrede odrediće kamatnu stopu po kojoj je spremna da kratkoročno pozajmljuje novac komercijalnim bankama. Repo transakcije - Prodaja nenovčane imovine uz saglasnost reotkupa po unapred utvrđenoj ceni na utvrđeni datum u budućnosti. Tržište novca -Tržište na kom komercijalne banke pozajmljuju novac jedna drugoj kratkoročno. Stopa refinansiranja - Kamatna stopa po kojoj je Evropska centralna banka daje kratkoročne pozajmice bankarskom sektoru u evrozoni. Repo stope - Kamatna stopa po kojoj Banka Engleske daje kratkoročne pozajmice britanskom bankarskom sektoru. 47  Stopa obaveznih rezervi – ako se stopa obaveznih rezervi poveća, ponuda novca se smanjuje, a ako se stopa obaveznih rezervi smanji, ponuda novca se poveća. Eskontna stopa (referentna kamatna stopa) – osnova za obračun svih drugih kamatnih stopa. Poslovne banke uzimaju kredite od centralne banke (jer u toku dana mogu postati nelikvidne). Centralna banka te kredite naplaćuje po referentnoj kamatnoj stopi. Ako se eskontna stopa poveća, smanjuje se količina novca i povećava se kamatna stopa poslovnih banaka. Ako se eskontna stopa smanji, povećava se količina novca i smanjuje se kamatna stopa poslovnih banaka. Problemi pri kontroli ponude novca Prvi problem jeste što centralna banka ne kontroliše količinu novca koju domaćinstva odlučuju da drže kao depozite u bankama. Što više novca domaćinstva drže u banci, to banke raspolažu sa većim rezervama, a time je i bankarski sistem u stanju da stvara vise novca. I obrnuto- sto manje novca domaćinstva ulažu u banke, time su rezerve banke niže, a bankarski sistem stvara manje novca. Drugi problem jeste što centralna banka ne kontroliše iznos koji banke odlučuju da plasiraju u vidu pozajmice. Toksičan dug - Hartije od vrednosti pokrivene hipotekom i druga potraživanja (poput obveznica) koja su u mnogim slučajevima ne mogu otplatiti zbog toga što je znatno pala vrednost imovine kojom su pokrivene. 48  30. RAST NOVCA I INFLACIJA Klasična teorija inflacije Proučavanjem inflacije započinjemo izlaganjem kvantitativne teorije novca. Teorija često se naziva klasičnom jer su je izložili neki od najranijih ekonomskih mislilaca (Dejvid Hjum). Inflacija je povećanje opšteg nivoa cena. Nominalna vrednost novca raste, ali se realna vrednost novca smanjuje. Hiperinflacija-Izuzetno visoka stopa inflacije. Deflacija je obrnut proces od inflacije i predstavlja smanjenje opšteg nivoa cena. Vrednost novca određuje ponuda i tražnja. Tražnja za novcem-pokazuje koji deo bogatstva ljudi žele da drže u likvidnom obliku. Ponuda novca- varijabla koju kontroliše centralna banka. Horizontalna osa prikazuje količinu novca. Leva vertikalna osa prikazuje vrednost novca, a desna vertikalna osa prikazuje nivo cena.MS predstavlja ponudu novca, a DM je tražnja za novcem. Ponuda novca se menja (povećava ili smanjuje) u zavisnosti od tri mehanizma centralne banke. Prikazana je situacija kada se povećava ponuda novca. Tada vrednost novca opada, a nivo cena raste. U dugom roku, opšti nivo cena se prilagođava dok ne dostigne nivo u kome je tražnja za novcem jednaka njegovoj ponudi. 49 Kvantitativna teorija novca - teorija po kojoj raspoloživa količina novca određuje nivo cena i po kojoj stopa rasta raspoložive količine novca određuje stopu inflacije. Klasična dihotomija je teorijska podela svih varijabli na: nominalne varijable (izražavaju se u novcu) i realne varijable (izražavaju se fizičkim jedinicama). Dihotomija je podela u dve grupe, a klasična se odnosi na rane ekonomske mislioce ili klasične ekonomiste. Primena klasične dihotomije (primer): Kada kažemo da je cena kukuruza 2 evra po kilogramu ili da je cena pšenice 1 evro po kilogramu, obe cene su nominalna varijabla. Ali šta je sa relativnom cenom- cenom jednog artikla u poređenju sa drugim? U našem primeru mogli bismo da kažemo da cena jednog kilograma kukuruza iznosi 2 kilograma pšenice - relativna cena više nije izražena u novcu. Kada upoređujemo cene bilo koja dva dobra, poništava se znak za evro, a dobijeni broj izražava se u fizičkim jedinicama. Zaključak: Cene izražene u novcu su nominalne varijable, a da su relativne cene realne varijable. Promena količine novca se samo odražava na nominalne varijable ali ne i na realne varijable. Kvantitativna jednačina novca -pokazuje odnos između količine novca, brzine opticaja novca i novčane vrednosti autputa dobra i usluga u privredi, glasi: 𝑷×𝒀=𝑴×𝑽 gde je 𝑷 × 𝒀 – nominalni BDP; 𝑷 – nivo cena; 𝒀 - realni BDP; 𝑴- količina novca u privredi i 𝑽 - brzina opticaja novca. Monetarna neutralnost-Tvrdnja da promene ponude novca ne utiču na realne varijable. Brzina opticaja novca je broj transakcija u toku nekog vremenskog perioda. Ako je brzina opticaja velika, potrebna je manja količina novca. Ako je brzina opticaja mala, potrebna je veća količina novca. (Koliko se puta godišnje tipičan novčić od 1 evra koristi za plaćanje novo-proizvedenog dobra i usluge) Elementi koji su neophodni za objašnjenje ravnotežnog nivoa cena i stope inflacije: Brzina opticaja novca tokom vremena relativno je stabilna Pošto je brzina opticaja stabilna, kad centralna banka promeni količinu novca, ona izaziva proporcionalne promene nominalne vrednosti autputa. Autput dobra i usluga u privredi prvenstveno je određen ponudom faktora proizvodnje (rad, fizički kapital, ljudski kapital i prirodni resursi) i raspoloživom proizvodnom tehnologijom. Pošto je neutralan, novac ne utiče na autput. 50  Pošto je autput određen ponudom faktora proizvodnje i tehnologijom, kada centralna banka promeni ponudu novca i izazove proporcionalne promene nominalne vrednosti autputa, te promene se odražavaju na nivo cena. Dakle, kada centralna banka vrlo brzo poveća ponudu novca, nastaje visoka stopa inflacije. Ovih 5 koraka predstavljaju suštinu kvantitativne teorije novca. Inflacioni porez je prihod koji vlada ubira kreiranjem novca. Fišerov efekat -potpuno, jedan za jedan, usklađivanje nominalne kamatne stope sa stopom inflacije. Realna kamatna stopa = nominalna kamatna stopa - stopa inflacije Nominalna kamatna stopa = realna kamatna stopa + stopa inflacije Inflacija narušava realne prihode stanovništva. TROŠKOVI INFLACIJE: Troškovi kože za cipele Meni troškovi (ili troškovi jelovnika) Varijabilnost relativnih cena Poreske distorzije Konfuzija i neugodnosti Arbitrarna preraspodela bogatstva Troškovi kože za cipele su potrošeni resursi usled inflacije kada ona podstiče ljude da smanje količinu novca koju drže kod sebe. Inflacija snižava realnu vrednost novca, pa ljudi dobijaju podsticaj da drže manju količinu novca. Stvarni trošak smanjenja količine novca je vreme i udobnost koje morate da žrtvujete da biste kod sebe držali manje novca Takođe, češći odlasci u banku oduzimaju vreme za produktivne aktivnosti. Troškovi jelovnika su troškovi promene cena. U periodima inflacije neophodno je stalno usklađivanje cenovnika i napisanih cena. Ovaj proces troši resurse koji bi se mogli upotrebiti za produktivne aktivnosti. U vreme hiperinflacije, na primer, preduzeća moraju svakodnevno ili čak i češće da menjaju cene kako bi održala korak ka svim ostalim cenama u privredi. 51 Varijabilnost relativnih cena i pogrešna alokacija resursa Npr.: Pretpostavimo da restoran ,, Dobra kuhinja,, svakog januara štampa novi jelovnik sa novim cenama, a zatim do kraja godine ne menja te cene. Ukoliko nema inflacije, relativne cene u ovom restoranu bile bi konstantne tokom cele godine. Nasuprot tome, ako stopa inflacije iznosi 12 posto godišnje relativne cene ,, Dobre kuhinje,, automatski će opadati za 1 posto svakog meseca. Relativne cene tog restorana biće visoke prvih meseci u godini neposredno nakon štampanja novog jelovnika, dok će ostalih meseci biti niske. Što je stopa inflacije veća to je veća i ova automatska varijabilnost. To je važno , jer se alokacija oskudnih resursa u tržišnim privredama obavlja na osnovu relativnih cena. Kada inflacija deformiše relativne cene, deformišu se i odluke potrošača, a tržišta su manje sposobna da alociraju resurse tako da oni budu iskorišćeni na najbolji način. Poreske distorzije izazvane inflacijom-Skoro svi porezi deformišu podsticaje, izazivaju promenu ponašanja ljudi rezultiraju manje efikasnom raspodelom resursa privrede. Mnogi porezi postaju još problematičniji u prisustvu inflacije, što se dešava jer zakonodavci često ne uzimaju u obzir inflaciju kada pišu poreske zakone. Ekonomisti koji se bave proučavanjem poreskih sistema zaključuju da inflacija obično povećava poresko opterećenje na dohodak ostvaren od štednje. Konfuzija i neugodnosti-Teško je proceniti troškove konfuzije i neugodnosti koje izaziva inflacija. Npr.: Računovođe nepravilno mere prihod preduzeća s porastom cena tokom vremena. Pošto usled inflacije novac ima različite realne vrednosti u različito vreme , računanje profita preduzeća komplikovanije je u privredi gde postoji inflacija.. Zato inflacija u izvesnoj meri čini investiture manje sposobnim da razdvoje uspešna od neuspešnih preduzeća, što opet ometa finansijska tržišta da štednju raspodele na alternativne vrste investicija. Atributivna preraspodela bogatstva Pretpostavimo da student uzima kredit za školovanje od 20.000 evra od Bigbanke uz kamatnu stopu od 7%. Za 10 godina taj kredit stiže za naplatu i student banci duguje 40.000 evra. Ako student ima sreće, privreda će doživeti hiperinflaciju: cene i nadnice će se značajno povećati, pa će 40.000 evra platiti sitnišem iz džepa. Ako privreda bude prolazila kroz period visoke deflacije, nadnice i cene će opasti, a studentu će dug predstavljati veći teret nego što je očekivao. Hiperinflacija studenta čini bogatijim na račun Bigbanke: smanjuje realnu vrednost duga, student je u stanju da isplati dug manje vrednim evrima nego što je očekivao. 52