Monetarni Sistem PDF

29. MONTETARNI SISTEM Novac je skup one imovine u jednoj privredi koju ljudi redovno koriste za kupovinu dobra i usluga od drugih ljudi. Novac je roba koja je stekla monopol na funkciji opšteg ekvivalenta. Novac ima više funkcija: sredstvo razmene (Predmet koji kupci daju prodavcima pr...

29. MONTETARNI SISTEM Novac je skup one imovine u jednoj privredi koju ljudi redovno koriste za kupovinu dobra i usluga od drugih ljudi. Novac je roba koja je stekla monopol na funkciji opšteg ekvivalenta. Novac ima više funkcija: sredstvo razmene (Predmet koji kupci daju prodavcima pri kupovini dobra i usluga); obračunska jedinica (preko njega izražavamo cene svih ostalih roba); čuvar vrednosti (prenosi kupovnu moć iz sadašnjosti u budućnost). Likvidnost je lakoća sa kojom se neka vrsta imovine može pretvoriti u gotov novac. Novac je najlikvidnija raspoloživa imovina. Depoziti su takođe veoma likvidni. Kuće i stanovi su veoma nelikvidni. Postoji: Robni novac (novac pune (unutrašnje) vrednosti) – ima vrednost sam po sebi- napravljen je od materijala koji ima vrednost sam po sebi, nezavisno da li se nalazi u obliku novca. Izraz unutrašnja vrednost - ima vrednost cak i ako se ne koristi kao novac (npr.: Zlato) Dekretni novac (fiat) – novac bez unutrašnje vrednosti proglašen dekretom – nema vrednost sam po sebi. Dekret znaci nalog, pa se dekretni novac proglašava državnim nalogom, tj. Dekretom. Ukupna novčana masa sastoji se iz gotovog novca (keša) i depozita po viđenju (depoziti na računima u bankama koje možemo da koristimo u svakom trenutku). Depoziti po viđanju - (stanje na vašem čekovnom računu) - Depoziti na bankovnim računima kojima deponenti mogu pristupiti na zahtev upotrebom debitne kartice i ispisivanjem čeka. Gotov novac - papirne novčanice i metalni novac u rukama najšire javnosti, najprihvaćenije sredstvo razmene u savremenoj privredi, nije jedina vrsta imovine koju možete da koristite za kupovinu dobra i usluga. Kupovinu možemo obaviti i preko: Platne kartice- omogućavaju elektronski prenos novca sa vašeg tekućeg računa na tekući račun preduzeća. Ispisivanje čeka - koji i dalje predstavljaju opšteprihvaćeno sredstvo plaćanja. Razlika između kreditnih i debitnih kartica: 45 Kreditna kartica - Nisu metod plaćanja već metod odlaganja plaćanja. Debitna kartica - Novac se automatski skida sa vašeg računa prilikom kupovine. Na vrhu monetarnog sistema je narodna banka, a ispod nje je sistem poslovnih banaka. Centralna banka ima pravo da emituje novac. Centralna banka-je institucija stvorena radi regulisanja količine novca u privredi. Ponuda novca - Količina novca na raspolaganju u privredi. Monetarna politika- Skup radnji koje centralna banka preduzima da utiče na ponudu novca. Operacije na otvorenom tržištu- Kupoprodajna razmena nenovčane imovine između centralne banke i bankarskog sektora. Tri glavne centralne banke: Evropska centralna banka- Zajednička centralna banka 16 zemalja koje čine Evropsku monetarnu uniju. Cilj je da održava stabilnost cena u celoj evrozoni i da stvara i sprovodi monetarnu politiku koja je u skladu sa tim ciljem. Banka Engleske (Centralna banka Velike Britanije)-Nezavisnost u određivanju kamatnih stopa stekla je 1997. godine. Sistem Federalnih rezervi-Centralna banka Sjedinjenih Američkih Država. Obavezne rezerve su iznosi (delovi depozita) koje banka ne može da upotrebi za davanje kredita. To je procenat ukupnog depozita koji poslovna banka mora da drži na računu kod centralne banke. Bankarstvo sa delimičnim rezervama- bankarski sistem u kome banke drže samo deo depozita u vidu rezervi. Udeo rezervi- deo depozita koje banke drže kao rezerve. Višak rezervi- rezerve koje su veće od zakonskog minimuma. Aktiva (sredstva po nameni) je imovina preduzeća. Pasiva (sredstva po poreklu) je izvor imovine preduzeća (npr. krediti ili sopstveni kapital). 46 Novčani multiplikator (M) – iznos novca koji bankarski sistem stvara od svake jedinice rezervi. Novčani multiplikator je recipročna vrednost udela rezervi koje se mogu plasirati u vidu pozajmica. M = 1/R Primer: Uzimate svojih 1000e koje ste čuvali u slamarici i ostavljate ih kao depozit u banci. Stopa obaveznih rezervi je 20% (0,2). Za koliko će porasti ponuda novca? M=1/(0,2)=5 M x depozit(1000e) = 5 x 1000 = 5000. Ponuda novca u bankarskom sistemu raste za 5000. Instrumenti monetarne kontrole centralne banke Centralna banka ima na raspolaganju tri monetarna instrumenta: Operacije na otvorenom tržištu Stopa refinansiranja Obavezne rezerve Operacije na otvorenom tržištu Direktne operacije na otvorenom tržištu-direktna prodaja bankarskom sektoru ili kupovina od njega nenovčane imovine bez pratećeg dogovora da se transakcija kasnije obavi u obrnutom smeru. Kupovina i prodaja hartija od vrednosti (obveznica) od strane centralne banke. Ako centralna banka kupuje obveznice, količina novca u opticaju se povećava. Ako centralna banka prodaje obveznice, količina novca u opticaju se smanjuje. Stopa refinansiranja Centralna banka jedne privrede odrediće kamatnu stopu po kojoj je spremna da kratkoročno pozajmljuje novac komercijalnim bankama. Repo transakcije - Prodaja nenovčane imovine uz saglasnost reotkupa po unapred utvrđenoj ceni na utvrđeni datum u budućnosti. Tržište novca -Tržište na kom komercijalne banke pozajmljuju novac jedna drugoj kratkoročno. Stopa refinansiranja - Kamatna stopa po kojoj je Evropska centralna banka daje kratkoročne pozajmice bankarskom sektoru u evrozoni. Repo stope - Kamatna stopa po kojoj Banka Engleske daje kratkoročne pozajmice britanskom bankarskom sektoru. 47  Stopa obaveznih rezervi – ako se stopa obaveznih rezervi poveća, ponuda novca se smanjuje, a ako se stopa obaveznih rezervi smanji, ponuda novca se poveća. Eskontna stopa (referentna kamatna stopa) – osnova za obračun svih drugih kamatnih stopa. Poslovne banke uzimaju kredite od centralne banke (jer u toku dana mogu postati nelikvidne). Centralna banka te kredite naplaćuje po referentnoj kamatnoj stopi. Ako se eskontna stopa poveća, smanjuje se količina novca i povećava se kamatna stopa poslovnih banaka. Ako se eskontna stopa smanji, povećava se količina novca i smanjuje se kamatna stopa poslovnih banaka. Problemi pri kontroli ponude novca Prvi problem jeste što centralna banka ne kontroliše količinu novca koju domaćinstva odlučuju da drže kao depozite u bankama. Što više novca domaćinstva drže u banci, to banke raspolažu sa većim rezervama, a time je i bankarski sistem u stanju da stvara vise novca. I obrnuto- sto manje novca domaćinstva ulažu u banke, time su rezerve banke niže, a bankarski sistem stvara manje novca. Drugi problem jeste što centralna banka ne kontroliše iznos koji banke odlučuju da plasiraju u vidu pozajmice. Toksičan dug - Hartije od vrednosti pokrivene hipotekom i druga potraživanja (poput obveznica) koja su u mnogim slučajevima ne mogu otplatiti zbog toga što je znatno pala vrednost imovine kojom su pokrivene. 48