Vizuelizacija podataka: vrste i primena

Penologija

• Penologija se razlikuje od nauke o kažnjavanju.
• Bavi se različitim načinima borbe protiv zločina u pogledu kazni i drugih mera bezbednosti.
• Nauka o kažnjavanju ograničena je samo na proučavanje kazni za oduzimanje slobode.
• To je proučavanje kažnjavanja za zločin ili kriminalne prestupnike i uključuje proučavanje kontrole i prevencije zločina kroz kažnjavanje kriminalnih prestupnika.
• Termin potiče od latinske reči "POENA" što znači bol ili patnja.
• Inače je poznata kao krivična nauka.
• U prošlosti je uglavnom zastupala politiku nanošenja kazne počiniocu kao posledice njegovog nedela.

Upravljanje kaznama

• Odnosi se na način ili praksu upravljanja ili kontrole mesta pritvora kao što su zatvori ili popravni domovi.
• Uključuje vešto korišćenje sredstava/resursa.
• Glavni elementi upravljanja kaznama su: novac, materijal, radna snaga i metoda.

Korekcija

– Predstavlja granu sistema krivičnog pravosuđa koja se bavi staranjem, nadzorom i rehabilitacijom kriminalnih prestupnika.

• Obuhvata oblast uprave krivičnog pravosuđa koja koristi skup znanja i praksi vlade i društva u celini, uključujući procese postupanja sa licima koja su osuđena za prekršaje, u ciljeve prevencije i kontrole kriminala.
• Predstavlja proučavanje uprave zatvora/popravnih domova, kao i rehabilitaciju i reforme kriminalaca.
• Kao jedan od stubova sistema krivičnog pravosuđa, smatra se najslabijim stubom.
• Razlog tome je neuspeh u odvraćanju pojedinaca od vršenja krivičnih dela, kao i reformi zatvorenika.
• Povećava se broj zatvorenika u zatvorima. Zbog toga je neophodno upravljanje zatvorima da bi se zatvorenici rehabilitovali i transformisali u građane koji poštuju zakone nakon otpuštanja.

Dva pristupa korekciji

• Institucionalna korekcija (korekcija zasnovana na institucijama): programi rehabilitacije ili korekcije se odvijaju unutar popravnih ustanova ili institucija.
• Vaninstitucionalna korekcija (korekcija zasnovana na lokalnoj zajednici): programi rehabilitacije ili korekcije se odvijaju u zajednici.

Razvoj Popravnog Sistema (istorijski pregled)

• 13. vek - Osiguranje utočišta: U 13. veku, kriminalac je mogao da izbegne kaznu tražeći utočište u crkvi na period od 40 dana, nakon čega je bio primoran da napusti kraljevstvo putem puta ili staze koja mu je dodeljena.
• 1468 (Engleska) - Tortura je postala prevladavajući oblik kažnjavanja.
• 16. vek - Odobren je transport kriminalaca u Engleskoj. Krajem 16. veka, Rusija i druge evropske zemlje sledile su ovaj sistem. Delimično je olakšao prenatrpanost zatvora. Transport je napušten 1835. godine.
• Od 17. veka do kraja 18. veka - Smrtna kazna je postala prevladavajući oblik kažnjavanja.
• Zlatno doba penologije
  • 1870. – Nacionalno udruženje zatvora je organizovano u Sinsinatiju, Ohajo.
  • 1872. – Prvi međunarodni kongres je održan u Londonu, gde je osnovana Međunarodna komisija za krivično i kazneno pravo.
  • 1875. – Sedište komisije je uspostavljeno u Hagu, Holandija.
  • 1876. – Osnovan je Zavod za reformu u Elmiri (preteča moderne penologije) u Njujorku.
  • Prva odvojena institucija za žene je osnovana u Indijani i Masačusetsu.
• Gaols (zatvori) - Objekti za pritvor pre suđenja kojima upravljaju engleski šerifi.
• Galleys - Dugi, niski, uski, jednopalubni brodovi koji su pokretani jedrima, obično su ih veslavali kriminalci. Tip broda korišćen za transport kriminalaca u 16. veku.
• Hulks - Uništeni transport, bivši ratni brodovi koji su korišćeni za smeštaj zatvorenika u 18. i 19. veku. Bili su to napušteni ratni brodovi preuređeni u zatvore kao sredstvo za smanjenje zagušenja. Takođe su se zvali "plutajući paklovi".
• Doba prosvetiteljstva (18. vek) je vek promena. Tokom tog perioda se počinje priznavati ljudsko dostojanstvo i uvode se određene reforme u polju krivičnog prava od strane pojedinaca, postepeno menjajući staru pozitivnu filozofiju kažnjavanja u humanije postupanje sa zatvorenicima uz inovativne programe.

Pioniri

• William Penn (1614-1718) se borio za versku slobodu i individualna prava. On je prvi lider koji je propisao zatvorsku kaznu kao popravni tretman za glavne prestupnike i takođe je odgovoran za ukidanje smrtne kazne i torture kao oblika kažnjavanja.
• Charles Montesiquieu je bio francuski istoričar i filozof koji je analizirao zakon kao izraz pravde. Verovao je da bi oštra kazna potkopala moral i da je apelovanjem na moralna osećanja bolji način za sprečavanje zločina.
• VOLTAIRE (Francois Marie Arouet) (1694-1778) je bio najrazličitiji od svih filozofa tokom ovog perioda. Verovao je da je strah od srama delimični motiv da se ne učini zločin i borio se protiv legalno sankcionisane prakse torture.
• Cesare Bonesa, Marchese de Beccaria (1738-1794) je napisao esej pod nazivom "Esej o zločinima i kaznama", najuzbudljiviji esej o zakonu tokom ovog veka i predstavio je humanistički cilj zakona.
• Jeremy Bentham (1748-1832) je bio najveći lider u reformi engleskog krivičnog prava. Verovao je da bi svaka kazna dizajnirana da poništi bilo koje zadovoljstvo ili korist koju kriminalac dobija od zločina smanjila stopu kriminala. On je otac utilitarizma.
• John Howard (1726-1790) je bio šerif Bedfordšira 1773. godine koji je posvetio svoj život i bogatstvo reformi zatvora. Preporučio je sledeće: pojedinačne ćelije za spavanje, segregaciju žena, segregaciju mladih, pružanje sanitarnih objekata i ukidanje sistema naknada kojim su upravnici zatvora dobijali novac od zatvorenika.
• Domets of France je osnovao poljoprivrednu koloniju za maloletničke prestupnike 1839. godine, pružajući staratelje koji su zaduženi za ove dečake.
• Sir Evelyn Ruggles Brise je direktor engleskog zatvora koji je otvorio Borstal Institution za mlade prestupnike. Borstal Institution se smatra najboljom institucijom za reformu mladih prestupnika danas.
• Alexander Macanochie je upravnik kaznene kolonije na ostrvu Norfolk u Australiji (1840) i uveo je "Mark System". Mark System je sistem u kojem se od zatvorenika zahteva da zaradi određen broj oznaka na osnovu pravilnog odeljenja, rada i učenja kako bi imao pravo na dozvolu za odsustvo ili uslovno puštanje na slobodu, što je slično uslovnoj kazni.
• Manuel Montesimos je direktor zatvora u Valensiji, Španija (1835), koji je podelio broj zatvorenika u kompanije i imenovao određene zatvorenike kao sitne oficire zadužene za iste, što je omogućilo dobro ponašanje da pripremi osuđenika za postepeno oslobađanje.
• Zebulon Brockway je direktor Zavoda u Elmiri u Njujorku (1876) koji je uveo određene inovativne programe, kao što su obuka u školi, obavezno obrazovanje zatvorenika, metode socijalnog rada, opsežna upotreba uslovnog otpusta i neodređena kazna.
• Sistem Auburn Prison (poznat i kao "Congregate System") podrazumeva da su zatvorenici zatvoreni u svojim ćelijama tokom noći i da se tokom dana okupljaju na rad u radionicama. Potpuna tišina se sprovodila. Zbog toga se sistem zatvora Pennsylvania Prison naziva Sistemom "usamljenosti". Zatvorenici se drže u pojedinačnim ćelijama dan i noć gde su živeli, spavali, jeli i primali verske instrukcije, zahtevala se potpuna tišina i tražilo se da čitaju Bibliju.

Rani zatvori

• Prison od grčko - rimskom reči "presidio" što je sinonim za ogradu, pećinu ili tamnicu.
• Mamertime Prison je jedino ranorimsko mesto pritvora koje je izgrađeno ispod glavne kanalizacije Rima 64. godine pre nove ere. Istorija pritvora takođe uključuje tvrđave, dvorce i kapije grada koji su bili snažno izgrađeni namerno protiv lutajućih grupa napadača.
• Walnut Street Jail: Izvorno izgrađen kao zatvor u Filadelfiji, pretvoren je u državni zatvor i postao prvi američki popravni dom.
• Alcatraz Prison je ostrvo u zalivu San Franciska. Bio je mesto ozloglašenog zatvora poznatog po nehumanom tretmanu i torturama.
• Auschwitz Prison su izgradili Nemci u blizini Krakova u Poljskoj i bio je poznat kao logor smrti kojim je upravljao Rudolf Hoess. Više od 2 miliona nevinih žrtava je stradalo ili torture ili plinske komore u ovom zloglasnom strašnom koncentracionom logoru.
• Tokom pre - španskog perioda, sistem zatvora na Filipinima je bio plemenske prirode. Šefovi sela su njime upravljali i istorijski je nastao iz ranih pisanih zakona.
• Prvi zatvor u Bilibidu je izgrađen 1847. godine i postao je centralno mesto pritvora za filipinske zatvorenike na osnovu kraljevskog dekreta španske krune.
• 1936. godine, grad Manila je zamenio svoju imovinu Muntinlupa sa Biro za zatvore, izvorno namenjenu kao mesto za obuku dečaka. Danas se stari zatvor u Bilibidu sada koristi kao zatvor grada Manila, poznat kao "May Halique Estate."

Kazna

• Kazna je satisfakcija koju država uzima od člana društva koji je prekršio zakone i najčešće podrazumeva bol i patnju. Takođe predstavlja kaznu koja se nameće izvršiocu krivičnog dela.

Drevni oblici kažnjavanja

• Smrtna kazna - sprovedena spaljivanjem, odsecanjem glave, vešanjem, lomljenjem na točkovima, stubom srama i drugim oblicima pogubljenja u srednjem veku.
• Fizička tortura - vršena unakaženjem, sakaćenjem, bičevanjem i drugim nehumanim ili varvarskim oblicima nanošenja bola.
• Društvena degradacija - stavljanje prestupnika u sramotu ili poniženje.

Rani oblici zatvorske discipline

• Težak rad (produktivan rad).
• Deprivacija (uskraćenost svega osim osnovnih potrepština za život).
• Monotonija (pružanje iste hrane koja nije "dobra" ili zahtevanje od zatvorenika da obavljaju dosadne ili dosadne dnevne rutine).
• Uniformnost (Mi tretiramo zatvorenike jednako. "Greška jednog je greška svih.")
• Masovni pokret (masovno življenje u ćelijama, masovno jelo, masovna rekreacija, masovno kupanje.)
• Degradacija (iznošenje uvredljivih reči ili jezika od strane zatvorskog osoblja zatvorenicima kako bi se degradiralo ili slomilo poverenje zatvorenika).
• Telesno kažnjavanje (nametanje brutalne kazne ili upotreba fizičke sile za zastrašivanje prestupničkog zatvorenika.)
• Izolacija ili usamljeno zatvaranje (bez komunikacije, ograničene vesti, "usamljeni vuk")."
• Garrote predstavlja gvozdenu kragnu pričvršćenu za skelu. Postala je popularna kada su tri sveštenika, GOMBURZA, pogubljena 1872. od strane španskih kolonijalnih vladara zbog razotkrivanja venalnosti crkve. Ovaj način pogubljenja je ukinut na Filipinima na osnovu Zakona br. 451.
• Strelište: streljanjem su izvršena smrt našeg nacionalnog heroja dr. Josea Rizala i trgovca drogom Lima Senga.
• Odsecanje glave ili dekapitacija: umesto korišćenja sekire, korišćen je mač i praksa je rasprostranjena u kineskim i muslimanskim zemljama.
• Električna stolica: Osuđenik sedi na stolici napravljenoj od električno provodljivih materijala sa kaišem elektroda na zglobu, gležnju i glavi. Po naređenju, ručice će biti povučene nagore a kroz telo će proći fatalni napon naizmenične struje sve dok osuđenik ne umre.
• Smrtonosna injekcija je razvijena 1924. godine od strane anesteziologa u Nevadi i obično je koriste.
• Stoning: predstavlјa metod kapitalnog kažnјavanja gde grupa baca kamenje na osobu dok ne premine od povreda.
• Raspeće je oblik kapitalnog kažnјavanja u kojem se osuđenik veže ili zakiva za drveni krst i ostavlјa da umre. spalјivanje, 4. davanje lavovima
• Pilory predstavlja drveni ram sa rupama za glavu i ruke, u kome je prestrelnik zatvoren i izložen javnom zlostavlјanju.
• Flagellation predstavlja čin prebijanja lјudskog tela specijalnim instrumentima kao što su bičevi, trepavice itd.
• Guillotin : predstavlja mašinu sa teškim sječivom koje se kreće uzdužno u žljebovima, isključeno za ljude.
• Plinska komora : Aparat za ubijanje ljudi ili životinja plinom, a sastavljen od zatvorene komore u koju se uvodi otrovni plin. Toksični agensi koji se koriste uključuju cijanovodičnu kiselinu i ugljen-monoksid.

Svrhe ili opravdanja za kažnjavanje

• Kazna bi trebalo da je primljena od strane države čija je sankcija prekršena, kako bi se društvu ili pojedincu pružila mogućnost da na izvršioca krivičnog dela izvrše odgovarajuću kaznu. Prestupnici bi trebalo da budu kažnjeni jer to zaslužuju.
• Okajanje predstavlja kažnjavanje u obliku grupne osvete gde je svrha da se utvrdi uvrijeđena javnost ili grupa.
• Odvraćanje kaznama daje lekciju izvršiocu, jer one utiču na druge kada oni krše zakon. Kazna se nameće da bi se upozorili potencijalni izvršioci da ne mogu da dozvole sebi da urade ono što je izvršilac uradio.
• Ograničavanje i zaštita javnosti će biti zaštićeno. Ukoliko je počinilac u uslovima u kojima ne može naškoditi drugima posebno javnosti, kazna se vrši tako što se izvršioci zatvaraju u zatvor tako da se društvo oslobodi daljih kriminalnih ispada kriminalaca.
• Reformacija ili rehabilitacija predstavlja uspostavljanje korisnosti i odgovornosti prekršioca. Interes društva se može bolje služiti pomažući zatvoreniku da postane građanin koji poštuje zakon i da ima uticaja pri povratku u zajednicu zahtevajući od njega da pohađa intenzivan program rehabilitacije u zatvoru.
• Primerena teorija je da je zločinac kažnjen da bi poslužio kao primer da odvrati druge od izvršenja zločina.
• Teorija pravde podrazumeva činjenicu da država kriminala mora kažnjavati kao čin osvetničke pravde i opravdanja prava o apsolutnom i moralnom pravu kršenja kriminala.

Filipinska uprava za korekciju - organizaciona struktura sa funkcijama

• Biro za popravke (BUCOR), pod Ministarstvom pravde (DOJ); vrši nadzor nad nacionalnim popravnim domom i njegovim kaznenim farmama
• Biro za zatvorsku upravu i kazneno pravo (BJMP) - pod Ministarstvom uprave zatvora (DILG); sa ekskluzivnom kontrolom pre svih gradskih, opštinskih i okružnih zatvora širom zemlje.
• Pokrajinske vlade - pod Ministarstvom unutrašnjih poslova (DILG); koje nadziru i kontrolišu svoje pokrajinske i pod pokrajinske zatvore - Odeljenje socijalne nege i razvoja (DSWD).
• Zaposleni u BUMP-u su službenici zatvora.

Za BUCOR postoje dva različita položaja

• Službenik za popravke
• Službenik za čuvanje
• Uslužni službenik (sa punim zalogom.)
• Službenik Katedre za nauku i tehniku (visoko kompetentan).

Kazna

– Definiše se kao patnja koju nanosi država članu koji krši zakon.

• Kazna + patnja = PENSUE
• Kažnjavanje + ispravljanje = PUNDRESS
• Kažnjavanje mora da bude:
  • Proizvod boli
  • Srazmerna
  • Lična (počinioca mora kažnjavat)
  • Zakonska (u skladu sa zakonom)
• Jednaka
• Ispravna (menjajući stavovi)
• Dužina trajanja kažnjavanja (od najkraćeg do najdužeg):
  • Arresto Menor- 1-30 dana
  • Arresto Mayor - 1 mo, 1 dan - 6 meseci
  • Prision Correccional - 6 meseci, 1 dan-6 godina
  • Reclusion temporal - 12 godina, jedan dan- 20 godina
  • Reclusion perpetua - 20 godina, jedan dan- 40 godina
  • Smrtna kazna - Glavna kazna

Filipinski zatvorski sistem

• Filipinski zatvorski sistem kojim upravlja Biro zatvorske uprave koji je preimenovan u Biro za korekciju po pravilu 292 koji je usvojen za vreme administracije Akvina.
• Kaže se da se sastoji od:
  • Jednog Nacionalnog zatvora Bilibid.
  • Dvije satelitske jedinice.
  • Kapmsampagita
  • Kapmpukang.
• Zatim, ustanova za korekcije za žene. Ona je jedina ustanova namenjena zenskim zatvorenicima.

Druge kolonije i farme kazni uključuju

• Sablayan kaznena kolonija i farma
• Iwahig kaznena kolonija i farma
• San Ramon kaznena kolonija i farma