Uvod u psihologiju: ponašanje i mentalni procesi

Psihologija

• Psihologija proučava ponašanje, mentalne procese i unutrašnje stanje uma.
• Ključni elementi psihologije uključuju ponašanje, mentalne procese, mentalno zdravlje, razvoj i učenje, socijalne i međuljudske odnose, biološku osnovu ponašanja i kliničku psihologiju.
• Savremena definicija psihologije: nauka koja proučava psihički život i ponašanje.
• Osnovni psihički procesi se dele na kognitivne, emocionalne i motivacione.
• Kognitivni procesi omogućuju saznavanje (opažanje, mišljenje, učenje i pamćenje).
• Emocionalni procesi su osećanja i raspoloženja (sreća, tuga, strah, ljutnja).
• Motivacioni procesi pokreću i usmeravaju ponašanje ka cilju, izazivajući doživljaje kao što su potrebe, želje, nagoni, namere.
• Psihičke osobine su relativno trajne karakteristike pojedinca (temperament, karakter, društvenost, odgovornost, emocionalna osetljivost, odlučnost, upornost) i utiču na individualne razlike među ljudima.
• Ponašanje je svaka aktivnost koja se može posmatrati direktno (čulima) ili indirektno (tehničkim uređajima), uključujući pričanje, ćutanje, spavanje, smejanje, plakanje, kao i fiziološke promene u radu srca i mozga.

Teorijski ciljevi psihologije:

• Razumevanje ljudske prirode.
• Razvoj teorija i modela.
• Unapređenje metoda istraživanja.

Praktični ciljevi psihologije:

• Dijagnoza i tretman mentalnih poremećaja.
• Unapređenje obrazovanja.
• Razvoj efikasnih intervencija.
• Optimizacija radnog okruženja.
• Promocija zdravog načina života.
• Ispitivanje faktora ljudskog blagostanja.

Pamćenje

• Pitanja o pamćenju uključuju definiciju i manifestacije, vidove manifestacije, funkcionisanje prepoznavanja, reprodukciju, uštedu vremena pri ponovnom učenju, vrste pamćenja, funkcionisanje senzornog pamćenja, trajanje i karakteristike senzornog pamćenja, kratkoročno pamćenje i trajanje, obradu informacija u kratkoročnom pamćenju, uticaj kapaciteta kratkoročnog pamćenja, funkcionisanje dugoročnog pamćenja, prelazak informacija iz kratkoročnog u dugoročno, vrste dugoročnog pamćenja, epizodično i semantičko pamćenje, proceduralno pamćenje, šemu obrade informacija prema Atkinsonu i Šifrinu, faze obrade informacija, kretanje informacija kroz senzorno, kratkoročno i dugoročno pamćenje, uticaj ponašanja, ograničenja kapaciteta, doprinos zaboravljanja, uticaj sinapsi, razloge za nepamćenje, uticaj pažnje i značaj pamćenja za život pojedinca.

Metode psiholoških istraživanja

• Metoda je način organizovanja istraživanja problema, a istraživanja se organizuju po različitim metodama.
• Eksperimentalna metoda manipuliše varijablama kako bi se utvrdila uzročno-posledična veza, dok metode posmatranja beleže ponašanje bez aktivne manipulacije.
• Eksperiment sistematski manipuliše nezavisnim varijablama radi utvrđivanja njihovog uticaja na zavisne varijable, omogućavajući kontrolisane uslove i precizno merenje efekata.
• Nezavisna varijabla je činilac koji se sistematski menja da bi se utvrdio njegov uticaj, dok je zavisna varijabla pojava koja se menja u zavisnosti od promena u nezavisnoj varijabli.
• Primer: U istraživanju o efektima muzike na raspoloženje, nezavisna varijabla je vrsta muzike (vesela, tužna, opuštajuća), a zavisna varijabla je raspoloženje ispitanika (srećno, tužno, nervozno) mereno pre i posle slušanja muzike.
• Osnovna pravila sprovođenja eksperimenta: kontrola varijabli, randomizacija ispitanika i primena istih uslova na sve učesnike.
• Metode posmatranja se dele na posmatranje vidljivog ponašanja i introspekciju ili samoposmatranje, gde osoba posmatra sopstvene doživljaje.
• Prirodna opservacija podrazumeva posmatranje ponašanja u prirodnom okruženju, dok kontrolisana opservacija podrazumeva posmatranje ponašanja u kontrolisanim uslovima (laboratoriji).
• Introspekcija (samoposmatranje) omogućava samospoznaju i emocionalni rast, ali ima mane kao što su subjektivnost, nepreciznost i pristrasnost.

Introspekcija može biti neprecizna ili pristrasna zbog:

• Poteškoća sa iskrenošću.
• Nepreciznosti sećanja i opisa.
• Sklonosti ka zbunjivanju.
• Pristrasnosti.
• Nedostatka objektivnosti.

Psihološke tehnike

• Psihološke tehnike su posebni postupci za prikupljanje i obradu podataka u istraživanju.
• Upitnici su strukturirana pitanja na koja učesnici samostalno odgovaraju, dok ankete obično sprovodi anketar.
• Upitnici služe za prikupljanje informacija o stavovima, znanju i ponašanju, a ankete za merenje javnog mnjenja, zadovoljstva kupaca i obrazaca potrošnje.
• Pitanja u upitnicima mogu biti zatvorenog (ponuđeni odgovori) ili otvorenog tipa (slobodno se upisuju odgovori).
• Usmeno odgovaranje na pitanja iz upitnika naziva se intervju.
• Intervjui mogu biti strukturirani (unapred definisana pitanja) ili nestrukturirani (razgovor se razvija slobodno).
• Psihološki test je standardizovani merni instrument za merenje sposobnosti, znanja ili osobina ličnosti.
• Psihološki testovi se dele na testove znanja, testove sposobnosti i testove ličnosti.
• Testovi znanja se koriste za procenu školskog znanja.
• Testovi sposobnosti se dele na testove motornih, senzornih i intelektualnih sposobnosti.
• Projektivni testovi zahtevaju od ispitanika da reaguju na neodređene stimulusne materijale (slike, reči, situacije).
• Testovi ličnosti se dele na upitnike ličnosti (strukturirani testovi sa ocenama ili odgovorima na skale) i projektivne testove.

Opažanje i utisci

• Opažanje je psihički proces koji omogućuje spoznaju sveta oko nas.
• Rezultat opažanja su čulne informacije tj. oseti i opažaji, koji se razlikuju po složenosti i smislu.
• Oseti su elementarne čulne informacije (boja, zvuk, ukus, temperatura) koje same po sebi nemaju smisla.
• Opažaji su čulne informacije koje se sastoje od više oseta i daju celovitu sliku predmeta, javljaju se kada mozak poveže više oseta i prida im smisao.
• Opažanje ili percepcija je proces organizovanja oseta u smisaone celine ili opažaje.
• Čula registruju energetske promene (draži ili stimulusi).
• Pod dejstvom draži, čula proizvode nervne impulse koji se prenose do senzornih zona u korteksu, gde nastaju oseti.
• Svako čulo je osetljivo isključivo na određenu vrstu draži.

Čulo vida:

• Nadražuju ga svetlosni ili elektromagnetni talasi.
• Svetlosni talas u receptorima oka proizvodi nervne impulse koji se prenose do vizuelne zone u korteksu i pretvaraju u vizuelne osete i opažaje (boja, svetlina, oblik, veličina).

Čulo sluha:

• Nadražuju ga vibracije vazduha.
• Vibracije se pretvaraju u nervne impulse koji se prenose do audio zone koreteksa gde se transformišu u doživljaj zvuka (visina i jačina zvuka).
• Psihofizika proučava odnos između draži i oseta.
• Donji prag ili apsolutni prag je najmanji intenzitet draži koji ljudska čula registruju.
• Adaptacija čula je pojava kada prestajemo da osećamo draž ako se njen intenzitet duže ne menja.
• Principi perceptivne organizacije su pravila po kojima mozak organizuje osete u opažaje, zavisno od načina na koji su spoljašnje draži organizovane.
• Figura je u fokusu pažnje, ali se pažnja ne može dugo zadržati na istom predmetu, pa se smenjuju (princip figure i pozadine).
• Mozak ima tendenciju da poveže elemente koji realno nisu povezani (princip zatvaranja).
• Draži koje su blizu se opažaju kao celina (blizina).
• Emocije, motivacija, želje i potrebe mogu uticati na opažanje.
• Stereotipi su preterano uprošćena, kruta i uopštena mišljenja o nekoj grupi ljudi, zanemarujući individualne razlike.
• Halo-efekat je efekat prvog utiska na kasnije opažanje osobe.
• Procesi atribucije su načini na koje ljudi procenjuju ili objašnjavaju uzroke nečijeg ponašanja (ličnost ili situacija).
• Iskustvo i učenje oblikuju percepciju.