Šta je Psihologija?

Psihologija

• Psihologija proučava ponašanje, mentalne procese i unutrašnje stanje uma
• Ključni elementi uključuju ponašanje, mentalne procese, mentalno zdravlje, razvoj i učenje, socijalne odnose, biološku osnovu ponašanja i kliničku psihologiju

Savremena Definicija Psihologije

• Nauka koja proučava psihički život i ponašanje

Osnovni Psihički Procesi

• Kognitivni, emocionalni i motivacioni

Kognitivni Procesi

• Omogućuju saznavanje
• Uključuju opažanje, mišljenje, učenje i pamćenje

Emocionalni Procesi

• Osećanja i raspoloženja kao što su sreća, tuga, strah i ljutnja

Motivacioni Procesi

• Pokreću i usmeravaju ponašanje ka cilju
• Izazivaju doživljaje kao što su potrebe, želje, nagoni i namere

Psihičke Osobine

• Relativno trajne karakteristike pojedinca
• Uključuju temperament, karakter, društvenost, odgovornost, emocionalnu osetljivost, odlučnost i upornost

Ponašanje u Psihologiji

• Svaka aktivnost koja se može posmatrati direktno (čulima) ili indirektno (tehničkim uređajima)
• Obuhvata pričanje, ćutanje, spavanje, smejanje, plakanje, kao i fiziološke promene

Teorijski Ciljevi Psihologije

• Razumevanje ljudske prirode
• Razvoj teorija i modela
• Unapređenje metoda istraživanja

Praktični Ciljevi Psihologije

• Dijagnoza i tretman mentalnih poremećaja
• Unapređenje obrazovanja
• Razvoj efikasnih intervencija
• Optimizacija radnog okruženja
• Promocija zdravog načina života
• Ispitivanje faktora ljudskog blagostanja

Pamćenje

• Nedefinisano kako se manifestuje, kao i osnovni vidovi manifestacije pamćenja.
• Nedefinisano kako funkcioniše proces prepoznavanja.
• Nedefinisano šta je reprodukcija i zašto je najteži vid pamćenja
• Nije definisano kako se ogleda u uštedi vremena pri ponovljenom učenju.
• Vrste, funkcionisanje senzornog, trajanje i karakteristike čulnog pamćenja nisu definisane
• Nedefinisano je kratkoročno pamćenje i koliko traje
• Nije objašnjeno kako se informacije obrađuju u kratkoročnom pamćenju
• Nije definisano kako kapacitet kratkoročnog pamćenja utiče na zaboravljanje informacija
• Nedefinisano je dugoročno pamćenje
• Nejasno je kako se informacije sele sa kratkoročnog na dugoročni nivo
• Vrste dugoročnog pamćenja nisu definisane
• Nedefinisano epizodično pamćenje i primeri
• Nejasno je semantičko pamćenje
• Nije definisano proceduralno pamćenje i razlike od drugih oblika dugoročnog pamćenja
• Nije objašnjena šema obrade informacija prema Atkinsonu i Šifrinu
• Nije definisana faza obrade informacija
• Nejasno je kretanje informacija kroz senzorno, kratkoročno i dugoročno pamćenje
• Nije objašnjeno kako ponašanje utiče u obradi informacija
• Nije definisano da li postoji ograničenje kapaciteta pamćenja
• Nejasno kako zaboravljanje doprinosi oslobađanju mesta novim informacijama
• Nije rečeno kako sinapse utiču na kapacitet pamćenja
• Nejasno je zašto ne pamtimo sve informacije
• Nije definisano kako pažnja utiče na pamćenje
• Nejasno je zašto se pamti ono, šta nije.

Metode u Psihologiji

• Način organizovanja istraživanja problema
• Istraživanja se organizuju različitim metodama

Razlika Između Eksperimentalne Metode i Posmatranja

• Eksperimentalna metoda manipuliše varijablama radi utvrđivanja uzročno-posledičnih veza
• Metode posmatranja beleže ponašanje bez manipulacije

Eksperiment

• Sistematsko manipulisanje nezavisnim varijablama za utvrđivanje njihovog uticaja na zavisne varijable
• Omogućava kontrolisane uslove i precizno merenje efekata

Nezavisna i Zavisna Varijabla u Eksperimentu

• Nezavisna varijabla je faktor koji se sistematski menja da bi se utvrdio uticaj na pojavu koja se ispituje
• Zavisna varijabla je pojava koja se menja u zavisnosti od promena u nezavisnoj varijabli

Primer Istraživanja sa Varijablama (Uticaj muzike na raspoloženje)

• Nezavisna varijabla: Vrsta muzike (vesela, tužna, opuštajuća)
• Zavisna varijabla: Raspoloženje ispitanika (srećno, tužno, nervozno)

Osnovna Pravila Sprovođenja Eksperimenta

• Kontrola varijabli
• Randomizacija ispitanika
• Primena istih uslova na sve učesnike

Vrste Metoda Posmatranja

• Metode posmatranja vidljivog ponašanja
• Metode introspekcije ili samoposmatranja (osoba posmatra sopstvene doživljaje)

Razlika Između Prirodne i Kontrolisane Opservacije

• Prirodna opservacija: Posmatranje ponašanja u prirodnom okruženju
• Kontrolisana opservacija: Posmatranje ponašanja u kontrolisanim uslovima (laboratorija)

Introspekcija

• Metoda posmatranja usmerena na unutrašnje doživljaje
• Prednosti: Samospoznaja, emocionalni rast
• Mane: Subjektivnost, nepreciznost, pristrasnost

Načini na Koje Introspekcija Može Biti Neprecizna ili Pristrasna

• Poteškoće sa iskrenošću prema sebi
• Zavisnost od sećanja i opisa misli i osećanja
• Može biti zbunjujuća
• Moguća pristrasnost
• Nedostatak objektivnosti

Psihološke Tehnike

• Posebni postupci za prikupljanje i obradu podataka u istraživanju

Razlika Između Upitnika i Ankete

• Format: Upitnici su strukturirana pitanja za samostalno odgovaranje, ankete sprovodi anketar
• Cilj: Upitnici prikupljaju informacije o stavovima, znanju i ponašanju, ankete mere javno mnijenje, zadovoljstvo kupaca i obrasce potrošnje
• Veličina uzorka: Upitnici za bilo koji broj ljudi, ankete na reprezentativnom uzorku
• Dubina odgovora: Upitnici omogućavaju detaljnije odgovore, ankete imaju kraće i jednostavnije odgovore
• Fleksibilnost: Upitnici su fleksibilniji u pogledu vremena i mjesta, ankete zahtijevaju vremenski raspored i prisustvo anketara

Vrste Pitanja u Upitnicima

• Zatvorenog (ponuđeni odgovori)
• Otvorenog (slobodno se upisuju odgovori) tipa

Intervju

• Usmeno odgovaranje na pitanja iz upitnika

Razlika Između Strukturiranog i Nestrukturiranog Intervjua

• Strukturirani intervjui: Pitanja unapred definisana
• Nestrukturirani intervjui: Razgovor se razvija slobodno

Psihološki Testovi

• Standardizovani merni instrumenti za merenje sposobnosti, znanja ili osobina ličnosti

Vrste Psiholoških Testova

• Testovi znanja
• Testovi sposobnosti
• Testovi ličnosti

Razlika Između Testova Sposobnosti i Testova Znanja

• Testovi znanja: Za procenu školskog znanja
• Testovi sposobnosti: Mogu biti testovi motornih, senzornih i intelektualnih sposobnosti

Projektivni Testovi

• Zahtevaju od ispitanika da reaguju na neodređene stimulusne materijale (slike, reči ili situacije)

Funkcionisanje Testova Ličnosti

• Prema načinu zadavanja i opisivanja, testovi ličnosti se dele na:
• Upitnike ličnosti (strukturirani testovi sa pitanjima na koje se odgovara putem ocena ili odgovora na skale)
• Projektivne testove (zahtevaju reakciju na neodređene stimulusne materijale, kao što su slike, reči ili situacije)

Opažanje

• Psihički proces koji omogućuje spoznaju sveta oko nas
• Rezultat procesa opažanja su čulne informacije (oseti i opažaji)

Razlika Između Oseta i Opažaja

• Oseti: Elementarne čulne informacije koje odražavaju jednu karakteristiku predmeta i sami po sebi nemaju smisla
• Opažaji: Čulne informacije koje se sastoje od više oseta i odražavaju sliku predmeta u celini, dajući celovitu sliku predmeta

Organizacija Oseta u Opažaje

• Opažanje ili percepcija je proces organizovanja oseta u smisaone celine
• Bez toga bi u mozgu nastao haos

Draži

• Energetske promene (fizičke i hemijske energije) u svetu oko nas

Funkcionisanje Čula

• Pod dejstvom draži, čula proizvode nervne impulse koji se prenose do senzornih zona u korteksu, gde nastaju oseti
• Svako čulo je osetljivo na određenu vrstu draži

Čulo Vida

• Nadražuju ga svetlosni ili elektromagnetni talasi
• Pretvara svetlosne talase u vizuelne osete i opažaje (boja, svetlina, oblik, veličina)
• Reagujemo na talase određene dužine tako što vidimo određenu boju

Čulo Sluha

• Nadražuju ga vibracije vazduha
• Pretvara vibracije u nervne impulse koji se transformišu u doživljaj zvuka
• Vibracija određene brzine izaziva određenu visinu zvuka

Psihofizika

• Psihološka disciplina koja proučava odnos između draži i oseta

Donji Prag Draži

• Najmanji intenzitet draži koji ljudska čula registruju

Adaptacija Čula

• Prestajemo da osećamo draž ako se njen intenzitet duže ne menja
• Čula reaguju samo na promene intenziteta draži

Principi Perceptivne Organizacije

• Pravila po kojima mozak organizuje osete u opažaje, zavisno od načina na koji su spoljašnje draži organizovane

Princip Figure i Pozadine u Opažanju

• Figura je u fokusu pažnje, ali se pažnja ne može dugo zadržati na istom predmetu
• Dolazi do spontane smene pažnje, pa jednu istu draž opažamo i tumačimo na više načina

Princip Zatvaranja u Perceptivnoj Organizaciji

• Mozak ima tendenciju da poveže elemente koji realno nisu povezani
• Popunjavamo praznine ili delove koji nedostaju

Uticaj Blizine na Opažanje

• Težnja da draži koje su blizu opažamo kao celinu

Uticaj Emocija na Opažanje

• Zaljubljena osoba ne vidi mane voljene osobe
• Strah utiče da se plašimo senke u polumraku

Uticaj Motivacije, Želja i Potreba na Opažanje

• Gladni ispitanici nejasne oblike vide kao hranu
• Kontrolna grupa vidi geometrijske oblike

Stereotipi

• Preterano uprošćena, kruta i uopštena mišljenja o nekoj grupi ljudi
• Zanemaruju se individualne razlike

Halo-Efekat

• Efekat prvog utiska na kasnije opažanje osobe
• Potrebno je sedam suprotnih podataka da promeni prvi utisak

Procesi Atribucije

• Načini na koje ljudi procenjuju ili objašnjavaju uzroke nečijeg ponašanja
• Uzroci se mogu pripisati ličnosti ili situaciji i okolnostima

Uticaj Iskustva i Učenja na Percepciju

• Tačnost utiska zavisi od iskustva, inteligencije i nepristrasnosti u proceni