Римски стилови стубова

• Римска стабла стубова су чешће монолитна у поређењу са грчким, али су се могла састојати и од тамбура, уз обавезно присуство ентазиса.
• Стубови су обично имали стопу, која је понекад интегрисана са најнижим тамбуром.
• Новина у римској архитектури било је постављање стубова на висока постоља.
• Камена стабла су имала канелуре, док су стабла од опеке премазивана малтером.
• Коринтски капител је био омиљен међу Римљанима, уз велике варијације у изгледу капитела.

Римски стилови у периоду царства

• Римско-дорски стил
• Тоскански стил
• Римско-јонски стил

Римско-дорски стил

• Стуб готово увек има стопу, која може бити у облику мале плоче.
• Стабло је релативно витко (однос 1:7 или 1:8 доњих пречника) и може бити без канелура.
• Капител се разликује од класичног дорског, са ехинус кимом.

Римско-јонски стил

• Стубови имају стопу, стабло и капител, са висином од 8 до 9 доњих пречника.
• Стопа садржи квадратну плинту, а капители су декоративнији од класичних јонских.

Римско-коринтски стил

• Сличан грчком, али варира у зависности од епохе, понекад претерано декоративан.

Композитни капител

• Комбинација коринтског и јонског, са волутама постављеним на коринтски капител.

Тоскански стил

• Сличан дорском, али једноставнији.
• Стуб има стопу, стабло без канелура и капител са облијим абакусом.
• Ентаблатура нема триглифе и метопе.

Таванице

• Равне таванице су израђиване од дрвених греда, или од мањих камених греда надовезаних једна на другу.
• У кућама обичног становништва преовладавале су дрвене греде, што је доводило до честих пожара.

Сводови

• Сводови су постали популарнији након римског освајања Блиског истока.
• Римљани су усавршили употребу сводова и купола, омогућавајући покривање већих простора.
• Римљани су први користили аркаде и равне сводове, комбинујући сводове са архитравном конструкцијом.

Отвори

• Врата су била пажљиво обрађивана, са дрвеним или металним крилима.
• У унутрашњости, врата су замењивана завесама.
• Прозори су обично били квадратни или округли са решеткама, а стакло је касније уведено.

Кровови и подови

• Код равних таваница, кровови су били на две воде, преузети из грчке и етрурске архитектуре.
• Подови су били од набијене земље, камених плоча или опеке.
• Мозаички под је био посебна врста римског пода, са високом уметничком вредношћу на репрезентативним грађевинама.

Римски форуми

• Налазе се у центру града, на пресеку две главне улице.
• Окружени су тремовима са стубовима, са храмовима и важним грађевинама у близини.
• Значајни форуми укључују Цезаров, Августов и Трајанов форум (са базиликом Улпина).

Храмови

• Били су многобројни, али ниједан није у целини сачуван.
• Храм Фортуне Вирилис (Портунов храм) је обнављан, са правоугаоном основом и високим постаментом.
• Храм Херкула Победника има кружну основу (толос).
• Сибилин храм (Вестин храм) у Тиволију такође има кружну основу, са наосом који представља један од првих примера употребе бетона.

Пантеон

• Најпознатији римски храм, посвећен свим боговима.
• Подигнут је на почетку 2. века нове ере, са кружном основом пречника и висине од 43 метра.
• Има трем са 16 коринтских стубова и куполу са окулусом (отвором) широким 9 метара.
• Купола је изнутра подељена на мање правоугаоне јединице (касетирану таваницу).

Храм Минерве Медике

• Вртни павиљон или део царске резиденције са куполом од опеке пречника 24 и висине 30 метара.

Венерин храм у Балбеку

• Необична основа са конвексном линијом наоса, конкавним архитравима и конкавним нишама.

Ара Пацис (Олтар мира)

• Потиче из времена Октавијана Августа.
• Садржи зид украшен рељефима који приказују царску породицу.

Циркуси

• Циркус Максимус је био хиподром дугачак око 600 метара, са капацитетом од 150.000 гледалаца.

Позоришта

• Марцелусово позориште је подсећало на грчка позоришта, са високим зидовима иза сцене и надстрешницама за одбијање звука, могло је да прими око 10.000 гледалаца.

Амфитеатри

• Намењени за борбе гладијатора, са ареном у средини и седиштима са свих страна.
• Колосеум је најпознатији римски амфитеатар, са капацитетом од 50-60.000 људи.
• Спољашња фасада Колосеума је подељена на три спрата са дорским, јонским и коринтским стубовима.

Терме (јавна купатила)

• Нису биле намењене само за купање, већ су имале и просторије за вежбе, одмор, библиотеке итд.
• Каракалине терме у Риму су најпознатије и највеће.
• Састојале су се од хладног, млаког и купатила са врелим ваздухом, са дворанама покривеним сводовима.

Базилике (суднице)

• Једноставне грађевине са издуженим правоугаоником, полукружном апсидом на источној страни.
• Унутрашњи простор је подељен колонадама стубова.
• Централни део (главни брод) је најшири и највиши.
• Једна од најпознатијих је била Улпија на Трајановом форуму, као и Максенцијева или Константинова базилика.

Славолуци (тријумфалне капије)

• Подизани у част победе римских императора.
• Обично су изграђени са три отвора (Трајанов, Константинов, Септимија Севера), осим Титусовог са једним отвором.

Тријумфални стубови

• Трајанов стуб, висок око 40 м, са рељефом који приповеда о царевим победама.

Маузолеји

• Хадријанов маузолеј (данашња тврђава Сант Анђело) је имао кружну основу.
• Диоклецијанов маузолеј је имао кружну основу изнутра и октогоналну споља.

Римске палате и куће

• ''Домус ауреа'' (Неронова палата) и Хадријанова вила у Тиволију су најраскошније.
• Палате су имале унутрашњи врт или перистил, триклинијум и перивоје.
• Диоклецијанова палата у Сплиту представља цео комплекс зграда опасан утврђењем.
• У Србији су пронађени остаци палате ''Феликс Ромулијана'' код Гамзиграда.

Римске куће (домуси)

• Централни део је био атријум (двориште са тремом).
• У дну атријума налазио се таблинум (просторија за пријем).
• Око атријума су биле просторије за живот, а иза атријума врт или перистил.

Инсуле (стамбене зграде)

• Куће на два или три спрата за сиромашније становништво.
• У приземљу су биле продавнице, а на спратовима просторије за становање.

Остали објекти

• Тржница у Милету: Имала је прочељем са испупченим и повученим деловима.
• Аквадукти: Надземни канали на аркадама за спровођење воде (Пон ди Гар у Француској).
• Вијадукти: Слични аквадуктима, али за премошћивање непроходних терена.
• Марко Витрувије: Написао је дело ''De architectura, libri decem'' (''Десет књига о архитектури'').