Оноре де Балзак – живот и дела

Балзак – Живот и дело

• Балзак је рођен у Туру, 1799. године.
• Студирао је права, по жељи својих родитеља, који су желели да постане бележник.
• Сматрали су да ће му то обезбедити друштвени углед и удобан живот.
• Балзак је желео да буде писац.
• Његови први књижевни покушаји били су неуспешни.
• Упустио се у издаваштво и куповину штампарије, што му је донело финансијске проблеме.
• Током живота је био у дуговима и борио се са немаштином.
• Решио је да пише роман о грађанском рату између монархиста и републиканаца у Бретањи.
• Отишао је на лице места, сакупљао грађу месец и по дана, вратио се у Париз и написао роман "Последњи шуан".
• Након успеха романа "Последњи шуан", Балзак је написао стотину књига у наредних двадесет година.
• Писао је свакодневно, без предаха, по седамнаест сати дневно.
• Умро је 1850. године, на врхунцу славе.
• Дошао је на идеју да све своје романе обједини у једну целину, назвавши је "Људска комедија".
• Романе обједињују време, поднебље, менталитет и личности, где се неке личности појављују у различитим делима и временима.
• Балзак је у својим делима жигосао неморал, себичност, лицемерје, нерад и трулост старог аристократског друштва.

"Чича Горио" – Анализа

• У "Чича Гориоу", Балзак приказује сиромашни, буржоаски и племићки слој друштва, као и законитости у оквиру сваке класе.
• Роман је социјални, психолошки и билдунгс роман (о васпитању).
• Приказује унутрашњи живот ликова и њихове карактере.
• Тема је слика париског друштва и приказ појединачних судбина, или слика општег кроз појединачно.
• Мотиви укључују љубав, сентименталност, племенитост, новац, породицу, успех, раскош, страст, моралну проблематику итд.
• Балзак користи детаљне и објективне дескрипције, монологе, дијалоге и ретроспекције да дочара друштвену реалност.
• Наратор у роману је објективан и свезнајући.
• Ежен де Растињак представља пресек између света сиромашних и света богатих.
• Виконтеса де Босеан представља законе високог друштва.
• Вотрен симболизује новац као главног покретача и разобличавање друштвених закона.
• Пад Чича Гориоа је његов пад из богатства у сиромаштво.
• Гориове ћерке се понашају неморално према њему, што говори о њиховом васпитању.
• Ренесанса представља духовно ослобађање човека средњовековних схватања света.

Промене у Европи у 17. веку и просветитељство

• У 17. веку се поново јача утицај цркве, која контролише сва знања и учења.
• У уметности, овај период обележава барок.
• Неки учени људи негирају уплитање цркве и инсистирају на провери свих дотадашњих сазнања и података.
• Реч рационализам потиче од латинске речи "ratio" (ум, разум), а први пут се јавља у Енглеској.
• Најпознатији представник рационализма је Џон Лок.
• Према Локу, човек се рађа као "tabula rasa", односно неисписана табла.
• Човек постаје добар или лош стицањем искуства.
• Предуслов за добро понашање, према просветитељима, јесте просветљење, односно образовање.
• У Француској се рационализам посебно развио под називом просветитељство.
• Под утицајем нових сазнања, знања постају доступнија свима.
• У овом периоду настаје Енциклопедија, коју пишу енциклопедисти.
• Најпознатији енциклопедисти су били Дени Дидро, Жан Жак Русо, Волтер и Монтескје.

Бранислав Нушић – Живот и дело

• Нушић је неговао комедију, драму, приповетку, путопис, етнографију и сатиру.
• Рођен је 20. октобра 1864. у Београду, близу Саборне цркве.
• Његово пуно име је Алкибијад Нуша.
• Отац му је био Ђорђе (Георгијас) Цинцарин, а мајка Љубица Српкиња.
• Отац му је био трговац житом који је изгубио богатство након Нушићевог рођења.
• Детињство је провео у Смедереву, где је похађао основну школу и прве две године гимназије.
• Дипломирао је на Правном факултету у Београду 1884. године.
• Учествовао је у Српско-бугарском рату 1885. године.
• Осуђен је на затвор због контроверзне песме "Два раба".
• Био је званичник Министарства спољних послова, секретар Министарства просвете, драматург Народног позоришта у Београду и управник Српског народног позоришта у Новом Саду.
• Користио је псеудоним Бен Акиба.
• Постао је члан Српске краљевске академије 10. фебруара 1933. године.
• Најпознатије комедије су му: "Сумњиво лице", "Народни посланик", "Мистер Долар", "Др", "Госпођа министарка", "Протекција", "Покојник" и "УЈЕЖ".
• Написао је романе: "Аутобиографија", "Општинско дете" и "Хајдуци".
• "Госпођа министарка" припада књижевном роду драме и врсти комедије.
• Главна тема је слика српског малограђанског друштва кроз лик Живке министарке.

"Госпођа министарка" – Анализа

• Први чин предочава простор и време збивања, упознаје са главним ликовима и најављује драмски заплет.
• Сцена се отвара дијалогом између Живке и тетка Савке.
• Стижу вести да је Сима Поповић постао министар.
• Живка наручује фијакер, да се провоза од Славије до Калемегдана.
• У другом чину се ситуација мења, што се види и по сценографији.
• Живка се променила, ставила је златан зуб и покушава да измени све око себе.
• Смишља замку за Чеду уз помоћ Нинковића, који је саветује да пуши, игра бриџ и нађе љубавника.
• У трећем чину се окупља Живкина родбина, тражећи од ње посао.
• Нушић приказује сав сјај малограђанштине и незнања кроз захтеве Живкине родбине.
• Чеда је сазнао за замку преко ујка Васе и поставио конзула од Никарагве у Анкину собу.
• Чеда је објавио чланак у новинама о Живкином скандалу.
• Сима даје оставку због скандала.
• Нушићеви ликови су грађени на узорима из живота, те су животни и уверљиви.
• Нушић је за себе говорио да је хумориста, а не сатиричар.
• Краси га благонаклон став према јунацима, вешто заплиће радњу, али их не вређа.
• Свака његова комедија се завршава ведро и срећно, верујући у лековиту моћ хумора.
• Једина комедија са суморним завршетком је "Покојник".
• Начини грађења комичних ситуација укључују комику заплета, замене личности, несклад између жеља и могућности, вербалну комику, комику ситуације, глуму, шалу и виц.
• Предмет критике су лакомост, уображеност, жеђ за влашћу, поквареност, наивност и незнање, као и судске фарсе, изборне агитације, породичне „жалости” и корупција.
• Живка је патријархална жена, припроста и једноставна.
• Њену жељу да буде министарка подстиче свест о привилегијама које та функција доноси.
• Комични ефекти настају у ситуацијама када Живка, захваћена грозницом моћи, губи способност здравог расуђивања.
• Улогу Живке су тумачиле многе познате српске глумице, укључујући Жанку Стокић, Миру Ступицу, Љубинку Бобић, а и Горан Јевтић.