Географска открића 15. и 16. века

Узроци географских открића (15. и 16. век)

• Европљани су тражили зачине и злато.
• Желели су да избегну Арабљане као посреднике у трговини.
• Тежили су да заобиђу ратом захваћену Турску у трговини.

Значајни морепловци и њихова достигнућа

• Бартоломео Дијаз је 1487. године стигао до Рта добре наде.
• Васко де Гама је 1498. године дошао до Индије.
• Кристифор Колумбо је 1492. године открио Америку.
• Америго Веспучи је 1501. опловио источну обалу Америке.
• Фернандо Магелан је од 1519. до 1521. године остварио пут око света.

Последице географских открића

• Оснивање колонија: шпанске у Средњој и Јужној Америци, португалске у Бразилу и дуж западне обале Африке.
• Ширење хришћанства.
• Размена биљака и животиња између Европе и Америке.
• Премештање трговачког центра са Средоземног мора на Атлантски океан.

Мануфактура

• Нови начин производње у новом веку, карактерише га ручна производња и подела рада.
• У мануфактурним радионицама радило је више запослених.
• Занатлија је сам радио цео производ, док су у мануфактури послови подељени.
• Занатску производњу је заменила мануфактурна производња, како би се убрзала производња због повећаних потреба становништва.

Последице развоја мануфактура

• Бржа производња са јефтинијим производима.
• Формирање нових класа: капиталисти (богати грађани) и радници (сиромашни грађани).

Хуманизам и ренесанса

• Основу чини античка култура, дела античких писаца и филозофа се поново преводе и читају.
• Ренесанса је супротна средњовековној (црквеној) култури.
• Најзначајнији центри нове културе били су: Фиренца, Венеција, Милано, Ђенова, Рим, Напуљ.
• Књижевност хуманизма и ренесансе бавила се свакодневним животом људи.
• Франческо Петрарка у "Канцонијеру" пише о љубави према Лаури.
• Ђовани Бокачо у "Декамерону" обрађује теме из свакодневног живота (љубав, лукавост, подвале, неслане шале).
• Најпознатија дела Вилијама Шекспира су "Хамлет", "Ромео и Јулија" и "Краљ Лир".
• У сликарству и вајарству уметници су приказивали стварне личности, наглашавајући лепоте људског тела и природе.
• Најпознатије ренесансне грађевине: Црква Светог Петра и Сикстинска капела у Риму, палате Лувр у Паризу, Кремљ у Москви.
• Леонардо да Винчи је аутор дела "Мона Лиза" и "Тајна вечера", Микеланђело Буонароти је створио "Давида" и "Мојсија".

Протестантска реформација

• Оснивач покрета је немачки свештеник Мартин Лутер.
• Лутер је критиковао католичку цркву, њено богаћење, посебно папе и свештенства.
• Захтевао је да се католичка црква врати Светом писму и основама хришћанске вере.
• Повод је било издавање индулгенција (опроштајница од грехова за новац).
• Лутер је 1521. изнео свој програм реформисане цркве у 95 теза.
• Библију је превео на немачки језик.
• Реформација се проширила на Енглеску, Француску, Холандију, Швајцарску, поред Немачке.

Последице протестантске реформације

• Настанак нове вере - протестантизма, која је призната 1555. године.
• Чести верски ратови између старокатолика и протестаната.

Апсолутна монархија

• Држава у којој је власт владара неограничена.
• Земље са апсолутном монархијом: Француска, Хабзбуршка монархија, Турска, Русија.

Револуције

• Револуција означава велике и дубоке промене у друштву.
• Облици револуција: индустријска, грађанска, национална, социјална, културна.
• Индустријска револуција: прелазак са ручне на машинску производњу.

Индустријска револуција – кључни проналасци

• Парна машина (Џемс Ват).
• Пароброд.
• Парна локомотива.
• Прва индустријска револуција је започела у Енглеској.

Друштвене класе током индустријске револуције

• Богати грађани и радничка класа.
• Протести радника због лоших услова рада.

Америчка револуција (Рат за независност)

• Циљ је био ослобађање енглеских колониста од власти Енглеске.
• Резултат: енглески колонисти су се ослободили власти Енглеске и прогласили независност.
• 1776. године на конгресу у Филаделфији донета је Декларација независности.
• Први председник САД-а је био Џорџ Вашингтон.
• 1783. године миром у Паризу Енглеска је признала независност САД.

Амерички грађански рат

• Сукоб развијеног севера (индустрија) и неразвијеног југа (пољопривреда заснована на ропству).
• Резултат: укидање ропства (Абрахам Линколн).
• Ропство је укинуто 1865. године.

Француска револуција

• Узроци: финансијска, економска и политичка криза, скупи ратови, раскошан живот на двору Луја XVI.
• Пре револуције, Француска је била апсолутна монархија.
• Трећи сталеж чинили су богати и сиромашни становници.
• 14. јула 1789. револуционари су заузели Бастиљу.

Наполеон Бонапарта

• На власт је дошао 1799. године.
• 1804. године је крунисан за цара.
• 1805. битка код Трафалгара (пораз против Енглеске) - Наполеон 1806. уводи економску блокаду
• 1805. битка код Аустерлица (победа против Аустрије и Русије).
• 1812. поход на Русију (битка код Бородина, велики пораз Наполеона).
• Битка код Лајпцига ("битка народа") - пораз, протеран на острво Елба.
• 1815. битка код Ватерлоа - коначан пораз, протеран на острво Св. Јелена, где је умро 1821.

Бечки конгрес

• 1814-1815. године.
• Поново се одређују границе европских држава после Наполеонових ратова.
• Формиран је савез "Света алијанса" (Аустрија, Пруска и Русија) да спречи револуције.
• Питање уједињења Италије и Немачке није решено.
• Значај Француске револуције: укинут феудализам.

Документи

• Донета је "Декларација о правима човека и грађанина", основа за будуће демократске режиме.

Уједињење Италије

• 1861. проглашена Краљевина Италија на челу са Виторијом Емануелом.
• Подразумевало је окупљање свих италијанских држава око Краљевине Сардиније (Пијемонт).
• Битком код Солферина 1859. Аустрија је протерана из северне Италије.
• Ђузепе Гарибалди је ослободио Краљевину Две Сицилије од шпанске власти и прогласио уједињење са Краљевином Сардинијом.
• Процес је завршен 1870. припајањем папске државе (Ватикан).

Уједињење Немачке

• Уједињење је покренула Пруска, предвођена краљем Вилхелмом I и канцеларом Отом фон Бизмарком.
• У бици код Садове 1866. Пруска је поразила Аустрију, а 1870. у бици код Седана Француску.
• Уједињење Немачке и стварање Немачког царства проглашено је у Паризу (Версај) 1871. године.

Важни проналасци

• Компас, часовник, штампа.
• Током географских открића развијају се трговина и мануфактура.
• Прву индустријску револуцију обележио је проналазак парне машине.

Европске промене крајем 18. века

• Све мањи утицај племства и свештенства.
• Долазак на власт буржоаске класе (капиталиста).
• Другу индустријску револуцију обележило је откриће електричне енергије и мотора са унутрашњим сагоревањем (Дизел), нафта, гас.
• Развијају се привреда, индустрија и саобраћај (први аутомобил, авион).

Наука и техника

• Индустрија је била покретач европског развоја, па је угаљ био важан извор енергије.
• Значајан је напредак у физици (Никола Тесла, Михајло Пупин, Алберт Ајнштајн), медицини и хемији.
• Крајем 19. века настају први аутомобил, телефон, авион, сијалица.

Образовање

• Уведено је обавезно основно образовање, што је допринело ширењу писмености.
• Масовним отварањем фабрика становништво се селило из села у градове, што је утицало на формирање радничке класе.

Политичке идеологије у Европи током 19. века

• Либерализам, конзервативизам, социјализам, национализам, расизам, клерикализам.
• Либерализам: опште право гласа, уставност и гарантоване слободе.
• Конзервативизам: противници либералних идеја, не верују у способност народа да одлучује о важним политичким питањима.
• Национализам: свест о националности и припадности одређеној нацији.
• Социјализам: идеја да се поправи тежак положај радника.

Остале идеологије

• Клерикализам: тежња да црквене и верске заједнице имају већи утицај у управљању државом.
• Расизам: идеја о постојању нижих и виших раса.
• Велике силе 19. века: Енглеска, Француска, Аустроугарска, Немачка, Италија, Русија.
• Монарха наслеђује власт и она је доживотна, док грађани бирају председника чија је владавина ограничена.
• Другу индустријску револуцију је обележило откриће електричне енергије и мотора са унутрашњим сагоревањем.
• Писменост је већа на крају XIX века зато што је у већини европских држава уведено обавезно основно образовање.
• Проналасци у науци и техници су променили животни стил, довело до масовног отварања фабрика и миграција становништва из села у градове.

Колонијализам

• Државе са највећим бројем колонија: Енглеска, Француска, САД, Јапан.
• Државе са малим бројем колонија: Немачка и Италија (касно су се укључиле у борбу за колоније).
• Борба великих сила око колонија довела је до формирања два политичка и војна савеза.

Политички и војни савези пре Првог светског рата

• Тројна алијанса (Централне силе): Немачка, Аустро-Угарска, Италија.
• Антанта: Велика Британија, Француска, Русија.

Међународни суд у Хагу

• Основан 1899. године.
• Задатак суда је био решавање међународних спорова мирним путем.
• Међународне кризе: Прва Мароканска криза Анексија (припајање) Б-Х од Аустроугарске 1908.г. Друга Мароканска криза Балкански ратови 1912/1913.г.

Источно питање

• Питање опстанка Османског царства у Европи.
• Русија и Аустроугарска су биле највише заинтересоване за решавање Источног питања.