Filozofija Niche: Apolon i Dionis

Књига "Аполонијанско и дионизијанско" Фридриха Ничеа је први пут објављена 1872. године.
Ниче је радио на књизи након преседања у Базел, Швајцарска, где је радио као професор.
Стварање књиге је било инспирисано његовим разочарењем у западноевропску културу.
Ниче сматра да је западноевропска култура превише рационална и да јој недостаје страст, инстинкт и животињска енергија.

Ниче идентификује две основне струје у грчкој култури: аполонијанску и дионизијанску.
Аполонијанска струја се огледа у рационалности, мери, хармонији и лепоти. Заснива се на идеалима бога Аполона.
Дионизијанска струја се огледа у страсти, емоцијама, инстинкту и екстази. Заснива се на идеалима бога Диониса.
Ниче тврди да су оба принципa неопходна за здраву и плодну културу.

Ниче тврди да се аполонијански и дионизијански дух појављују у разним облицима уметности:
- У аполонијском духу је, према Ничеу, поезија Хомера, скулптуре Фидија, музика Питагоре.
- У дионизијском духу су, према Ничеу, дионизијски хор, музичка драма, и пророчке песме грчких Сил.
Ниче такође тврди да се аполонијански и дионизијански дух могу наћи у разним облицима људског понашања:
- У аполонијском духу је, према Ничеу, стремљење ка разуму, хармонији и ред.
- У дионизијском духу је, према Ничеу, стремљење ка страсти, инстинкту и страху.

Ниче тврди да је западна култура превише аполонијанска, односно, превише рационална, и да јој недостаје дионизијански дух.
Према Ничеу, западне културе су изгубиле свој природни инстинкт и страст и постале су претерано рационалне, фригидне и уздржане.
Ниче наводи да је ово довело до дегенерације западних култура.

Ниче верује да се дегенерација западних култура може превазићи само ако се поново открије дионизијански дух.
Према Ничеу, дионизијански дух није само пука страст, већ је и стваралаштво, интуиција, и енергија која може регенерисати културу.

"Аполонијанско и дионизијанско" је сложена и утицајна књига која је дубоко утицала на филозофију, књижевност и уметност.
Ничеове теорије о аполонијанском и дионизијанском духу се и даље дискутују и анализирају од стране филозофа, критичара и уметника.