ЗАПАЉЕНСКА ОБОЉЕЊА ПОЛНИХ ОРГАНА ЖЕНЕ - PDF

ЗАПАЉЕНСКА ОБОЉЕЊА ПОЛНИХ ОРГАНА ЖЕНЕ Обољења спољних полних органа жене Спољнеполне органе жене чине венерин брежуљак, велике и мале стидне усне, дражица, девичњак, бартолинијеве жлезде и спољни отвор мокраћне цеви.  Вулвитис – запаљење вулве (великих и малих усана) - Узроци -...

ЗАПАЉЕНСКА ОБОЉЕЊА ПОЛНИХ ОРГАНА ЖЕНЕ Обољења спољних полних органа жене Спољнеполне органе жене чине венерин брежуљак, велике и мале стидне усне, дражица, девичњак, бартолинијеве жлезде и спољни отвор мокраћне цеви.  Вулвитис – запаљење вулве (великих и малих усана) - Узроци - - трихомонас вагиналис и кандида албиканс, а ређе стафиколококе и стрептококе, ешерихија коли. - употреба уложака, дезинфицијенса и др. иритације; - хормонски поремећаји, менопауза и сенилијум; - системске болести,уремија,нефритиси и др. Симптоми - црвенило у виду “лептирових крила” , - оток, бол, свраб и осећај печења и жарења. Дијагноза инспекцијом током спољњег гинеко- лошког прегледа,анамнеза, брисеви и колпоскопија  Терапија према узроку.... антибиотска, локална симптоматска  АКУТНО ЗАПАЉЕЊЕ БАРТОЛИНИЈЕВИХ ЖЛЕЗДА (BARTOLINITIS ACUTA) Бартолинијевежлезде - парне жлезде које се налазе у основи великих уса на и које производe и луче секрет чија је основна функција подмазивање приликом сексуалног односа.  Узрок настанка запаљења бартолнијеве жлезде - stafilokoke, streptokoke, E. coli, али и сексуално преносиве инфекције. Најчешће инфекције – 1. цисте - када се запуше изводни канали 2. апсцеси - неадекватно лечена циста 3. бартолинитис - запаљење њеног паренхима Дијагноза бартолинитиса Анамнеза са клиничком сликом, гинеколошки преглед, брис  Лечење Антибиотици према узрочнику Топле купке код циста 2-3 пута дневно Код апсцеса хируршко збрињавање и примена антибиотика Код поновњених апсцеса – марсупијелизација НЕГА ?????? CONDYLOMATA ACUMINATA (ШИЉАТЕ БРАДАВИЦЕ) Кондиломису брадавичасти израштаји који се јављају као последица инфекције Па пилома вирусом (из групе хуманих папилома вируса тип 6 и тип 11). Окоинтроитуса вагине, у пределу међице, касније се шире на кожу већег дела стиднице, слузокожу вагине и грлића материце. Преносесе најчешће полним односом, а настају неколико недеља до неколико месеци после инфекције. Јављајусе најчешће код жена које су рано ступиле у полне односе, затим код промискуитетних жена, код жена са појачаном вагиналном секрецијом. Могу да се јаве и у трудноћи.  У почетку не дају никакве симптоме, а касније их сама жена осети пипањем. Кожа и поткожно ткиво постају изузетно крти што је веома отежавајуће ако се ради о трудници због завршетка порођаја. При скидању шиљатих кондилома треба водити рачуна да се сви скину, да неки не заостане, јер ће у том случају доћи до поновне појаве обољења..  БАКТЕРИЈСКА ВАГИНОЗА Бактеријска вагиноза не представља болест,више синдром поремећености у саставу вагиналне флоре, Изазване хламидијом, микоплазмом и уреаплазмом Дијагноза се поставља на основу препарата вагиналног секрета Вагиналнисекрет је беличасто сив, млечне конзистенције често пенушав и обилан, карактеристичног мириса. Лечење се спроводи локално или опште, применом метронидазол-а у дози од 2.0 гр, 5-7 дана  ЦЕРВИЦИТИС – упала грлића материце  Чешће се јавља код жена које су рађале него код нероткиња.  Предиспонирајући фактори су порођајне повреде  Најчешћи узрочници цервицитиса су стрептокок и стафилококе, е. kоли и гонокок.  Може бити акутни и хронични.  ЦЕРВИЦИТИС АКУТНИ ЦЕРВИЦИТИС ХРОНИЧНИ ЦЕРВИЦИТИС Грлић је отечен, црвене боје едемгрлића је знатно мањи, секреција је смањена, секрет је Мек , болно осетљив течнији, жућкастобеличаст. Слузаво – гнојна секреција Болесница не осећа болове. Лечење– антибиотици Лечење- вагиналним испирањем, парентерално, локално локалном применом антибиотика вагиналете и сулфонамида  ЕНДОМЕТРИТИС- упала слузнице материце Узрочници ендометритиса су најчешће гонококе, стрепто- и стафилококе, е. коли. акутној фази,субакутна и хроична фаза често се среће у пуерперијуму, после побачаја, после других интраутериних интервенција. Слузница материце постаје едематозна, растресита и хиперемична. Из шупљине утеруса кроз цервикални канал истиче слузаво-гнојав, каткад и сукрвичаст секрет.  АКУТНИ ЕНДОМЕТРИТИС Најважнији симптом је оскудно крварење из материце које се јавља после побачаја или порођаја и које не престаје више дана по обављеној интервенцији. Дијагноза - Анамнеза - Објективни преглед - Хистолошки преглед* *– симптоми и објективан налаз су некарактеристични те је често неопходан хистолошки преглед.  ХРОНИЧНИ ЕНДОМЕТРИТИС Материца је у извесној мери стално повећана, њена је слузница атрофична или хипертрофична од симптома су најважнији: менструалнипоремећаји, који се могу испољавати у виду аменореје, менорагије, па све до потпуно неуредних крварења карактеристичних за хеморагичну метропатију  ЛЕЧЕЊЕ у акутној фази- лежање, са кесом леда или хладним облогама у пределу доњег дела трбуха, - антибиотици у комбинацији са утеротоницима. - ради брже обнове ендометријума давати и естрогене. Код упорних случајева ради се експлоративна киретажа која уједно има и терапијски значај.  Aднекситис(adnexitis) запаљенски процес може да постоји само на јајнику, или само на јајоводу, али је чешћа појава запаљења обе поменуте структуре истовремено (аднекситис). Аднекситисможе да буде изазван бактеријама као што су Стрептококус, Стафилококус, Е. Коли, Ентерококус, анаероби. Честосе запаљење шири са вагине, грлића материце и унутрашњег слоја материце (ендометријум). Симптоми и знаци акутног аднекситиса јављају се нагло, изненада јаки болови у доњем делу трбуха ( обострано) и доњем делу леђа могуће су сметње приликом хода и немогућност стајања температура је повишена и може бити праћена грозницом јавља се општа слабост, малаксалост и губитак апетита, а неретко мучнина и повраћање компликације аднекситиса најчешће су стварање апсцеса у јајоводу и/или јајнику, апсцес у Доугласовом простору, пелвеоперитонитис, дифузни перитонитис, екстраутерини гравидитет, стерилитет. Дијагноза акутног аднекситиса Анамнезаса клиничком сликом и објективним гинеколошким прегледом. вагинални и цервикални брис ради идентификације узрочника запаљења. Лабораторија -повећан број леукоцита. Лечење акутног аднекситиса препоручљива хоспитализација. Антибиотици, сулфонамиди и кортикостероиди